U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Postoje dani u crkvenom kalendaru koji ne dolaze uz zvona i veliku buku, a ipak nose težinu koja se dugo oseća. Takav je 18. januar u Srpskoj pravoslavnoj crkvi - dan kada se, u isto vreme, obeležava spomen Svetih mučenika Teopemta i Teone i Krstovdan, praznik koji stoji na samom pragu Bogojavljenja. To nije slučajna podudarnost, već duboka simbolika: sećanje na one koji su veru posvedočili krvlju i poziv svima ostalima da se pred veliki praznik zaustave, saberu se i pogledaju u sebe.
Priča o Svetom Teopemtu i Svetom Teoni ne pripada samo starim knjigama. Ona zvuči iznenađujuće blisko i danas, jer govori o trenutku kada se čovek suoči s pitanjem iza kojeg više nema uzmicanja. U vreme cara Dioklecijana, kada je započeo nemilosrdni progon hrišćana, episkop nikomidijski Teopemt bio je prvi koji je javno izveden pred cara. Pretnje smrću, batine, glad i mučenja nisu ga pokolebali. Mirno je rekao da se ne treba bojati onih koji mogu ubiti telo, ali ne i dušu - i time je već tada pokazao da je njegov izbor konačan.
Kada sila nije pomogla, car je pokušao lukavstvom. Pozvao je mađioničara Teonu da otrovom savlada ono što nisu uspela mučenja. Teona je pripremio najjači otrov i dao ga Teopemtu da ispije. Episkop se prekrstio, popio čašu – i ostao nepovređen. Taj prizor promenio je i onoga koji je otrov doneo. Umesto pobede, Teona je doživeo slom svojih uverenja i pred carem izgovorio reči koje su mu promenile život: „I ja sam hrišćanin i klanjam se Raspetome.“
Presuda je bila nemilosrdna. Teopemt je posečen mačem, a Teona živ zatrpan u zemlju. Crkva ih, međutim, ne pamti kao poražene, već kao ljude koji su pokazali da vera nije ukras za mirna vremena, već oslonac kada se sve drugo ruši.
Istog dana Crkva obeležava i Krstovdan - praznik koji u bogoslužbenom poretku stoji kao uvod u Bogojavljenje, kao tišina pred veliku svetlost. U hramovima se služi sveta liturgija i obavlja čin vodoosvećenja, a vernici dolaze ne samo da bi ispoštovali običaj, već da bi se pripremili za ono što dolazi: za praznik Hristovog krštenja u Jordanu i osvećenje cele tvorevine.
Krstovdan u sebi nosi posebnu ozbiljnost. Tog dana se strogo posti, a u narodu je ostao običaj da se dom temeljno očisti. To spoljašnje sređivanje samo je odraz onoga na šta praznik podseća - da se pred Bogojavljenje ne čisti samo kuća, već i savest. Da se čovek, koliko može, oslobodi viška i napravi mesta za ono što dolazi.
Na Bogojavljenje, sutradan, voda se osvećuje i izvan crkava - na rekama i drugim vodama. Taj prizor podseća da vera nije zatvorena između zidova, već da dotiče ceo život. Voda postaje vidljiv znak blagodati i podsetnik na trenutak kada je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista..
U tom spoju mučeničkog svedočanstva i tihe pripreme, 18. januar dobija posebnu dubinu. To je dan koji istovremeno govori o hrabrosti koja ide do kraja i o potrebi da se čovek zaustavi i pogleda u sebe. Dan koji podseća da bez krsta nema vaskrsenja, ali i da se svetlost ne dočekuje u žurbi, već u sabranosti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor 79 Svetih apostola po starom kalendaru i Prepodobnog Antonija Velikog po novom, dok katolici proslavljaju Svetog Antuna (Antonija), a muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
Pouka podvižnika iz Manastira Optinska pustinja pokazuje kako kroz dela i trud, čak i bez početne ljubavi, možemo privući božansku svetlost i otkriti istinsku toplinu u srcu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ovaj dan, pretprazništvo Bogojavljenja, podseća nas na važnost unutrašnje čistote i pokajanja, dok se pripremamo za slavlje Hristovog krštenja i božanskog osvećenja.
Jubilarni deseti "Dani patrijarha Pavla" u manastiru Blagoveštenje donose molitvu, izložbu drvenih krstova i sećanje na pouke velikog duhovnika.
Iako nose isti naziv, samo jedan se obeležava kao zaseban praznik, a običaji i post vezani za Krstovdan temelje se na različitim teološkim principima i nose drugačiju simboliku.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor 79 Svetih apostola po starom kalendaru i Prepodobnog Antonija Velikog po novom, dok katolici proslavljaju Svetog Antuna (Antonija), a muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog proroka Malahija po starom kalendaru i Časne verige Svetog apostola Petra po novom. Katolici proslavljaju Svetog Marcela, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Serafima Sarovskog po starom kalendaru i Svetog Gerasima po novom. Katolici proslavljaju Svetog Pavla pustinjaka, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U besedi za 32. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako pravi izbor između prolaznog i večnog određuje sudbinu duše.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
