U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Postoje dani u crkvenom kalendaru koji ne dolaze uz zvona i veliku buku, a ipak nose težinu koja se dugo oseća. Takav je 18. januar u Srpskoj pravoslavnoj crkvi - dan kada se, u isto vreme, obeležava spomen Svetih mučenika Teopemta i Teone i Krstovdan, praznik koji stoji na samom pragu Bogojavljenja. To nije slučajna podudarnost, već duboka simbolika: sećanje na one koji su veru posvedočili krvlju i poziv svima ostalima da se pred veliki praznik zaustave, saberu se i pogledaju u sebe.
Priča o Svetom Teopemtu i Svetom Teoni ne pripada samo starim knjigama. Ona zvuči iznenađujuće blisko i danas, jer govori o trenutku kada se čovek suoči s pitanjem iza kojeg više nema uzmicanja. U vreme cara Dioklecijana, kada je započeo nemilosrdni progon hrišćana, episkop nikomidijski Teopemt bio je prvi koji je javno izveden pred cara. Pretnje smrću, batine, glad i mučenja nisu ga pokolebali. Mirno je rekao da se ne treba bojati onih koji mogu ubiti telo, ali ne i dušu - i time je već tada pokazao da je njegov izbor konačan.
Kada sila nije pomogla, car je pokušao lukavstvom. Pozvao je mađioničara Teonu da otrovom savlada ono što nisu uspela mučenja. Teona je pripremio najjači otrov i dao ga Teopemtu da ispije. Episkop se prekrstio, popio čašu – i ostao nepovređen. Taj prizor promenio je i onoga koji je otrov doneo. Umesto pobede, Teona je doživeo slom svojih uverenja i pred carem izgovorio reči koje su mu promenile život: „I ja sam hrišćanin i klanjam se Raspetome.“
Presuda je bila nemilosrdna. Teopemt je posečen mačem, a Teona živ zatrpan u zemlju. Crkva ih, međutim, ne pamti kao poražene, već kao ljude koji su pokazali da vera nije ukras za mirna vremena, već oslonac kada se sve drugo ruši.
Istog dana Crkva obeležava i Krstovdan - praznik koji u bogoslužbenom poretku stoji kao uvod u Bogojavljenje, kao tišina pred veliku svetlost. U hramovima se služi sveta liturgija i obavlja čin vodoosvećenja, a vernici dolaze ne samo da bi ispoštovali običaj, već da bi se pripremili za ono što dolazi: za praznik Hristovog krštenja u Jordanu i osvećenje cele tvorevine.
Krstovdan u sebi nosi posebnu ozbiljnost. Tog dana se strogo posti, a u narodu je ostao običaj da se dom temeljno očisti. To spoljašnje sređivanje samo je odraz onoga na šta praznik podseća - da se pred Bogojavljenje ne čisti samo kuća, već i savest. Da se čovek, koliko može, oslobodi viška i napravi mesta za ono što dolazi.
Na Bogojavljenje, sutradan, voda se osvećuje i izvan crkava - na rekama i drugim vodama. Taj prizor podseća da vera nije zatvorena između zidova, već da dotiče ceo život. Voda postaje vidljiv znak blagodati i podsetnik na trenutak kada je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista..
U tom spoju mučeničkog svedočanstva i tihe pripreme, 18. januar dobija posebnu dubinu. To je dan koji istovremeno govori o hrabrosti koja ide do kraja i o potrebi da se čovek zaustavi i pogleda u sebe. Dan koji podseća da bez krsta nema vaskrsenja, ali i da se svetlost ne dočekuje u žurbi, već u sabranosti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao.
Teološkinja razbija vekovima ukorenjena sujeverja o “nekrštenim danima”.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor 79 Svetih apostola po starom kalendaru i Prepodobnog Antonija Velikog po novom, dok katolici proslavljaju Svetog Antuna (Antonija), a muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Dok upiremo prstom u bližnje zbog rana koje bole, veliki ruski svetitelj razotkriva neprijatnu istinu - gde počinje i pad i spasenje.
Svo troje su skončali u stravičnim mukama.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Zapise svetih otaca i staraca ne treba čitati kao "vremenske prognoze", već kao zapažanja koja povezuju moralno i duhovno stanje naroda sa istorijskim događajima.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Ovaj dan, pretprazništvo Bogojavljenja, podseća nas na važnost unutrašnje čistote i pokajanja, dok se pripremamo za slavlje Hristovog krštenja i božanskog osvećenja.
Svo troje su skončali u stravičnim mukama.
Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ga da mu javi da li su mu gresi oprošteni.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Lava I i Svete mučenike Evtropija, Kleonika i Vasiliska po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Katarinu Dreksel, dok su muslimani u mesecu ramazana, a u judaizmu se završava drugi dan Purima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Teodora Tirona po starom i Svetog Teodota Kirinejskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Čada od Mercije, muslimani su u svetom mesecu ramazanu, dok u judaizmu započinje Purim.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Dom nije samo mesto zajedničkog života, već mala crkva, prostor u kome se čovek uči ljubavi, praštanju i trpljenju.
Dok sukobi potresaju Bliski istok i unose nemir daleko izvan granica regiona, mnogi se vraćaju odlomku iz Jevanđelja u kojem Isus govori o ratovima, progonima, padu Jerusalima i znakovima na nebu.
Od ovsenih, ječmenih i ražanih pahuljica do sočnog porodičnog ručka ili večere – jednostavan recept od nekoliko sastojaka pokazuje kako se od skromne namirnice pravi zasitan i mirisan obrok koji prija svima za stolom.
