Duhovna riznica 18.01.2025 | 12:43

"NOĆAS U PONOĆ NE IZLAZITE DA ZAMISLITE ŽELJU": Đakon Branko Batalo razotkriva istine i zablude o Krstovdanu i Bogojavljenju

Izvor: religija.rs
Autor: Saša Tošić
"NOĆAS U PONOĆ NE IZLAZITE DA ZAMISLITE ŽELJU": Đakon Branko Batalo razotkriva istine i zablude o Krstovdanu i Bogojavljenju
printskrin youtube BAP VESTI

Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.

Krstovdan i Bogojavljenje, dva praznika koja se u pravoslavnom kalendaru smenjuju, nose sa sobom bogatstvo tradicija i običaja, ali i konfuziju koja se ponekad javlja među vernicima. Ova dva praznika, koja se obeležavaju u zimskom periodu, imaju duboko ukorenjeno hrišćansko značenje, a često su u narodnoj tradiciji obeležena i praksama koje nisu uvek u skladu sa pravim duhom vere.

Kako ističe đakon Branko Batalo, Krstovdan je dan kada se sećamo prvih hrišćana koji su, na početku hrišćanske propovedi, primali veru. U tom kontekstu, najpre su se vernici krštavali upravo na Krstovdan kako bi na Bogojavljenje, dan kada je Isus Hristos kršten na reci Jordan, mogli da pristupe Svetoj Tajni pričešća. Ovaj običaj, nastao u ranom hrišćanstvu, imao je duboko duhovno značenje i bio je usmeren ka čišćenju duše kroz osvećenje vodom.

printskrin youtube BAP VESTI
Đakom Branko Batalo

Međutim, kako su godine prolazile, običaji su se prilagođavali narodnim potrebama i često su postajali razvodnjeni, gubeći svoja prvobitna značenja koja nisu u potpunosti u skladu sa hrišćanskim učenjima. Đakon Branko napominje da je Krstovdan, kao i mnogi drugi hrišćanski praznici, postao predmet različitih tumačenja i običaja koji nisu uvek duhovni, već su se ponekad razvili u rituale koji nisu direktno povezani sa suštinom vere.

- Jedan od takvih običaja je onaj uoči Bogojavljenja, kada vernici izlaze na ulice i dvorišta da bi u ponoć, pri prelasku iz Krstovdana u Bogojavljenje, zamišljali želje. Ovaj običaj, koliko god bio popularan, nije pravi izraz hrišćanskog verovanja. Isus nas je učio da se molimo za Božiju volju, a ne za svoje lične želje - ističe otac Branko.

S druge strane, plivanje za Častni Krst, običaj koji se praktikuje u mnogim srpskim mestima, simbolizuje ulazak u novu životnu fazu kroz vodu, koju je Hristos osveštio kroz svoje krštenje. Iako je ovo simbolički vezano za život, treba imati na umu da, kako kaže đakon Batalo:

- Krst više ne predstavlja smrt, kao što je to nekada bio slučaj, već kroz Isusovu smrt na Krstu i vaskrsenje, postaje simbol života - poručuje otac Branko za BAP vesti i dodaje da ovaj običaj, iako snažan i dirljiv, treba da bude obeležen dubljim duhovnim razumevanjem nego što to često biva.

printskrin youtube BAP VESTI
Otac Branko ističe da bogojavljenski vodicu treba koristiti samo u pravu svrhu, uz veru i molitvu

Drugi običaj koji se često sreće je korišćenje osvećene vode. Vernici veruju da ona ima moć izlečenja i zaštite, a đakon Batalo podseća da je potrebno koristiti je u pravoj svrsi – u molitvi i veri, posebno kada je u pitanju telesno ili duhovno lečenje.

- Voda koja je osvećena treba da se koristi sa verom i u molitvi, a ne za lične, trivijalne ili magijske potrebe - dodaje on.

Krstovdan i Bogojavljenje, praznici dubokog duhovnog značenja, pozivaju verne da se podsete na osnovne vrednosti hrišćanske vere: pokajanje, krštenje, molitvu i pričešće. Iako tradicija često obuhvata običaje koji su se odmakli od tih osnovnih vrednosti, istinska proslava ovih svetih dana treba da bude usmerena na duhovno pročišćenje, molitvu za Božiju volju i život u veri.