Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Krstovdan i Bogojavljenje, dva praznika koja se u pravoslavnom kalendaru smenjuju, nose sa sobom bogatstvo tradicija i običaja, ali i konfuziju koja se ponekad javlja među vernicima. Ova dva praznika, koja se obeležavaju u zimskom periodu, imaju duboko ukorenjeno hrišćansko značenje, a često su u narodnoj tradiciji obeležena i praksama koje nisu uvek u skladu sa pravim duhom vere.
Kako ističe đakon Branko Batalo, Krstovdan je dan kada se sećamo prvih hrišćana koji su, na početku hrišćanske propovedi, primali veru. U tom kontekstu, najpre su se vernici krštavali upravo na Krstovdan kako bi na Bogojavljenje, dan kada je Isus Hristos kršten na reci Jordan, mogli da pristupe Svetoj Tajni pričešća. Ovaj običaj, nastao u ranom hrišćanstvu, imao je duboko duhovno značenje i bio je usmeren ka čišćenju duše kroz osvećenje vodom.
printskrin youtube BAP VESTI
Đakom Branko Batalo
Međutim, kako su godine prolazile, običaji su se prilagođavali narodnim potrebama i često su postajali razvodnjeni, gubeći svoja prvobitna značenja koja nisu u potpunosti u skladu sa hrišćanskim učenjima. Đakon Branko napominje da je Krstovdan, kao i mnogi drugi hrišćanski praznici, postao predmet različitih tumačenja i običaja koji nisu uvek duhovni, već su se ponekad razvili u rituale koji nisu direktno povezani sa suštinom vere.
- Jedan od takvih običaja je onaj uoči Bogojavljenja, kada vernici izlaze na ulice i dvorišta da bi u ponoć, pri prelasku iz Krstovdana u Bogojavljenje, zamišljali želje. Ovaj običaj, koliko god bio popularan, nije pravi izraz hrišćanskog verovanja. Isus nas je učio da se molimo za Božiju volju, a ne za svoje lične želje - ističe otac Branko.
S druge strane, plivanje za Častni Krst, običaj koji se praktikuje u mnogim srpskim mestima, simbolizuje ulazak u novu životnu fazu kroz vodu, koju je Hristos osveštio kroz svoje krštenje. Iako je ovo simbolički vezano za život, treba imati na umu da, kako kaže đakon Batalo:
- Krst više ne predstavlja smrt, kao što je to nekada bio slučaj, već kroz Isusovu smrt na Krstu i vaskrsenje, postaje simbol života - poručuje otac Branko za BAP vesti i dodaje da ovaj običaj, iako snažan i dirljiv, treba da bude obeležen dubljim duhovnim razumevanjem nego što to često biva.
printskrin youtube BAP VESTI
Otac Branko ističe da bogojavljenski vodicu treba koristiti samo u pravu svrhu, uz veru i molitvu
Drugi običaj koji se često sreće je korišćenje osvećene vode. Vernici veruju da ona ima moć izlečenja i zaštite, a đakon Batalo podseća da je potrebno koristiti je u pravoj svrsi – u molitvi i veri, posebno kada je u pitanju telesno ili duhovno lečenje.
- Voda koja je osvećena treba da se koristi sa verom i u molitvi, a ne za lične, trivijalne ili magijske potrebe - dodaje on.
Krstovdan i Bogojavljenje, praznici dubokog duhovnog značenja, pozivaju verne da se podsete na osnovne vrednosti hrišćanske vere: pokajanje, krštenje, molitvu i pričešće. Iako tradicija često obuhvata običaje koji su se odmakli od tih osnovnih vrednosti, istinska proslava ovih svetih dana treba da bude usmerena na duhovno pročišćenje, molitvu za Božiju volju i život u veri.
Istraživanje iz 2023. godine, koje je sproveo Institut za pravoslavne studije među pravoslavnim sveštenicima u 20 parohija širom 15 američkih država, otkrilo je da je broj konvertita u pravoslavnu crkvu porastao za 80% u 2022. godini u poređenju sa nivoima pre pandemije 2019. godine.
Ovaj dan, pretprazništvo Bogojavljenja, podseća nas na važnost unutrašnje čistote i pokajanja, dok se pripremamo za slavlje Hristovog krštenja i božanskog osvećenja.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Car Konstancije naredio je da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Iako nose isti naziv, samo jedan se obeležava kao zaseban praznik, a običaji i post vezani za Krstovdan temelje se na različitim teološkim principima i nose drugačiju simboliku.
Na podgoričkim Sastavcima održano je tradicionalno plivanje za Časni krst, a među najhrabrijima našli su se i veterani ovog svetog poduhvata. Okupljeni su poslali snažnu poruku zajedništva i vere.
Tokom liturgije u Beogradu, pred mnoštvom vernika, poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je dirljive reči o pokajanju, veri i istinskom preobražaju duše.
Mladi Čačanin hrabro je zaplivao u ledenu Moravu, dajući svoj doprinos u očuvanju jedinstva i tradicije, dok su i ostali takmičari, među kojima su bili i deca i devojke, pokazali izuzetnu hrabrost.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Bez kapi viška ulja, a hrskav do savršenstva — ovo starinsko jelo sa manastirskih trpeza pokazuje da istinska čarolija dolazi iz jednostavnosti i vere u meru.
