Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Krstovdan i Bogojavljenje, dva praznika koja se u pravoslavnom kalendaru smenjuju, nose sa sobom bogatstvo tradicija i običaja, ali i konfuziju koja se ponekad javlja među vernicima. Ova dva praznika, koja se obeležavaju u zimskom periodu, imaju duboko ukorenjeno hrišćansko značenje, a često su u narodnoj tradiciji obeležena i praksama koje nisu uvek u skladu sa pravim duhom vere.
Kako ističe đakon Branko Batalo, Krstovdan je dan kada se sećamo prvih hrišćana koji su, na početku hrišćanske propovedi, primali veru. U tom kontekstu, najpre su se vernici krštavali upravo na Krstovdan kako bi na Bogojavljenje, dan kada je Isus Hristos kršten na reci Jordan, mogli da pristupe Svetoj Tajni pričešća. Ovaj običaj, nastao u ranom hrišćanstvu, imao je duboko duhovno značenje i bio je usmeren ka čišćenju duše kroz osvećenje vodom.
printskrin youtube BAP VESTI
Đakom Branko Batalo
Međutim, kako su godine prolazile, običaji su se prilagođavali narodnim potrebama i često su postajali razvodnjeni, gubeći svoja prvobitna značenja koja nisu u potpunosti u skladu sa hrišćanskim učenjima. Đakon Branko napominje da je Krstovdan, kao i mnogi drugi hrišćanski praznici, postao predmet različitih tumačenja i običaja koji nisu uvek duhovni, već su se ponekad razvili u rituale koji nisu direktno povezani sa suštinom vere.
- Jedan od takvih običaja je onaj uoči Bogojavljenja, kada vernici izlaze na ulice i dvorišta da bi u ponoć, pri prelasku iz Krstovdana u Bogojavljenje, zamišljali želje. Ovaj običaj, koliko god bio popularan, nije pravi izraz hrišćanskog verovanja. Isus nas je učio da se molimo za Božiju volju, a ne za svoje lične želje - ističe otac Branko.
S druge strane, plivanje za Častni Krst, običaj koji se praktikuje u mnogim srpskim mestima, simbolizuje ulazak u novu životnu fazu kroz vodu, koju je Hristos osveštio kroz svoje krštenje. Iako je ovo simbolički vezano za život, treba imati na umu da, kako kaže đakon Batalo:
- Krst više ne predstavlja smrt, kao što je to nekada bio slučaj, već kroz Isusovu smrt na Krstu i vaskrsenje, postaje simbol života - poručuje otac Branko za BAP vesti i dodaje da ovaj običaj, iako snažan i dirljiv, treba da bude obeležen dubljim duhovnim razumevanjem nego što to često biva.
printskrin youtube BAP VESTI
Otac Branko ističe da bogojavljenski vodicu treba koristiti samo u pravu svrhu, uz veru i molitvu
Drugi običaj koji se često sreće je korišćenje osvećene vode. Vernici veruju da ona ima moć izlečenja i zaštite, a đakon Batalo podseća da je potrebno koristiti je u pravoj svrsi – u molitvi i veri, posebno kada je u pitanju telesno ili duhovno lečenje.
- Voda koja je osvećena treba da se koristi sa verom i u molitvi, a ne za lične, trivijalne ili magijske potrebe - dodaje on.
Krstovdan i Bogojavljenje, praznici dubokog duhovnog značenja, pozivaju verne da se podsete na osnovne vrednosti hrišćanske vere: pokajanje, krštenje, molitvu i pričešće. Iako tradicija često obuhvata običaje koji su se odmakli od tih osnovnih vrednosti, istinska proslava ovih svetih dana treba da bude usmerena na duhovno pročišćenje, molitvu za Božiju volju i život u veri.
Istraživanje iz 2023. godine, koje je sproveo Institut za pravoslavne studije među pravoslavnim sveštenicima u 20 parohija širom 15 američkih država, otkrilo je da je broj konvertita u pravoslavnu crkvu porastao za 80% u 2022. godini u poređenju sa nivoima pre pandemije 2019. godine.
Ovaj dan, pretprazništvo Bogojavljenja, podseća nas na važnost unutrašnje čistote i pokajanja, dok se pripremamo za slavlje Hristovog krštenja i božanskog osvećenja.
U sabornom hramu manastira Mileševa hramovna slava okupila je veliki broj vernika, dece i gostiju iz javnog života, dok su svečana liturgija i beseda o životu jačem od smrti pretvorile Spasovdan u snažno duhovno sabranje koje je ostavilo dubok utisak na prisutne.
U besedi za petak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na opasnost oslanjanja na prolaznu sigurnost, ljudsku moć i sopstvenu snagu umesto na veru koja jedina ostaje čvrsta pred životnim burama.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja po starom i Svetog mučenika Vasiliska po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Rite Kasijske, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
U besedi za petak 6. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava na opasnost oslanjanja na prolaznu sigurnost, ljudsku moć i sopstvenu snagu umesto na veru koja jedina ostaje čvrsta pred životnim burama.
Dok strepnja za budućnost razara unutrašnji mir, veliki srpski duhovnik 20. veka razdvaja strah koji uništava od jedinog koji, po njegovim rečima, može da sačuva čoveka.
Janis Paskvale Tortora u svom radu ističe da odsustvo očinskog autoriteta ostavlja trajne posledice na razvoj mladića i oblikuje njihove kasnije životne izbore.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
U Hramu Svetog Save jasno je uređen red prilaska i celivanjasvetinje, a sveštenik objašnjava sve korake – od stajanja u redu i poklonjenja do kratke molitve i izlaska, uz apel vernicima da sve protekne u sabranosti i bez zadržavanja.
Odluka da krsno znamenje ponese učenik Matematičke gimnazije Andrej Drobnjaković, višestruki osvajač međunarodnih medalja na najvećim svetskim naučnim takmičenjima, izazvala je veliko interesovanje javnosti u Srbiji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
