Iako nose isti naziv, samo jedan se obeležava kao zaseban praznik, a običaji i post vezani za Krstovdan temelje se na različitim teološkim principima i nose drugačiju simboliku.
Pravoslavni vernici u srpskim zemljama tokom godine obeležavaju dva sveta dana koja nose naziv Krstovdan. Jedan se proslavlja 27. septembra, a drugi 18. januara. Zbog sličnog naziva, često dolazi do zabune u vezi sa smislom ovih dana, koji se, međutim, u crkvenom kontekstu značajno razlikuju.
Naime, jesenji Krstovdan u crkvenom mjesecoslovu naziva se Vozdviženje Časnog krsta i posvećen je proslavi krsnog stradanja Gospodnjeg. Toga dana, Krst se ne slavi kao objekat obožavanja, već kao oruđe spasenja, koje smo dobili kroz stradanje, smrt i vaskrsenje Isusa Hrista.
Današnji Krstovdan, međutim, u mjesecoslovu Crkve nosi naziv Navečerje (Predpraznik) Bogojavljenja Gospodnjeg i nema samostalan praznični značaj. Ovaj dan je, dakle, potpuno vezan za praznik Bogojavljenja. Krstovdan u ovom kontekstu naziva se zbog drevne crkvene tradicije, kada se uoči Bogojavljenja vršilo krštenje onih koji su se pripremali za sveto krštenje.
Post na oba ova dana ima različite razloge. Na jesenji Krstovdan postimo u znak sećanja na Gospodnja stradanja, izražavajući kajanje zbog pada čoveka i učestvujući u spasenju koje je ostvareno kroz Hristovu žrtvu. S druge strane, post na današnji Krstovdan ima karakter pripreme za Bogojavljenje, kada se novokršteni spremaju za liturgijsko pričešće sa celokupnom crkvenom zajednicom.
Bogojavljenje, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, proslavlja se u nedelju, 19. januara, uoči praznika posvećenog Svetom Jovanu Krstitelju. Dva dana u godini pravoslavci poste u slavu Časnog Krsta, ali ovaj podvig nije samo uzdržavanje od hrane, nego ima dublje značenje i moć koju nosi. Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere. Uspomena na najuzvišeniji trenutak u životu Gospoda, krštenje Isusa Hrista, ove godine obeležena je smanjenim brojem vernika, ali sa nezamenjivom verom koja ne prestaje da svetli, uprkos ratnim dešavanjima koja potresaju Bliski istok.
Freepik
Duhovna riznica
11:31 | 17.01.2025
NA OVIM MESTIMA U BEOGRADU ĆE SE PLIVATI ZA ČASNI KRST: Pripreme uveliko traju, a evo kako možete da se prijavite
Praznici i sveci
21:42 | 17.01.2025
„KO SE KRSTOM KRSTI NA KRSTOVDAN, POSTI“: Na sutrašnji praznik ne zaboravite na jednu važnu stvar
Duhovna riznica
12:43 | 18.01.2025
"NOĆAS U PONOĆ NE IZLAZITE DA ZAMISLITE ŽELJU": Đakon Branko Batalo razotkriva istine i zablude o Krstovdanu i Bogojavljenju
Duhovna riznica
20:48 | 18.01.2025
NI BOMBE NISU SPREČILE SABRANJE NA MESTU HRISTOVOG KRŠTENJA: Patrijarh Teofil na Krstovdan služio liturgiju i čin vodoosvećenja na Zapadnoj obali
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedan od najznačajnijih ruskih duhovnika 19. veka ostavio je praktična uputstva o molitvi koja pomažu da se um umiri, pažnja zadrži i unutrašnji život usmeri ka Bogu.
Pravoslavni hrišćani vekovima su dan započinjali i završavali molitvom, verujući da se kroz nju osvećuje i čovek i dom u kojem živi.
Smirenje ne znači ponižavanje sebe, već sposobnost da čovek prizna svoje slabosti, bez potrebe da stalno dokazuje drugima koliko vredi.
Najpre su onesposobili video-nadzor, zatim provalili u prostorije crkvene opštine i odneli deo inventara, dok je policija brzo reagovala i identifikovala počinioce.
Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje mekano i sočno jelo s kiselim mlekom, koje su domaćice pripremale kad je trebalo brzo, toplo i zasitno rešenje za mrsne dane ili Belu nedelju.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Timotej, učenik apostola Pavla, krstio je nju i njene dvorkinje, i doneo joj poslanice apostola Pavla na čitanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U besedi za ponedeljak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da čovekov unutrašnji život ne miruje, već neprestano ide ka stvaranju ili ka raspadanju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik 20. veka govorio je o iskušenjima koja prete Crkvi i vernicima, upozoravajući da se put vere može sačuvati jedino duhovnom budnošću, molitvom i istrajnošću, uprkos pritiscima savremenog društva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
