Dva dana u godini pravoslavci poste u slavu Časnog Krsta, ali ovaj podvig nije samo uzdržavanje od hrane, nego ima dublje značenje i moć koju nosi.
U bogatoj riznici srpskog narodnog predanja i bogoslužbenog nasleđa, izreka „Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti“ stoji kao živi podsetnik na suštinu hrišćanskog života – na neodvojivu vezu između vere i dela, između znaka krsta i zaveta koji on nosi.
Dva puta u godini, Crkva nas poziva na post u čast Časnog Krsta: 18. januara, uoči Bogojavljenja, i 27. septembra, kada proslavljamo Vozdviženje Krsta Gospodnjeg. Ovi dani nisu obični dani u kalendaru, već svetionici koji osvetljavaju put verujućem čoveku, podsećajući ga na Hristovu žrtvu i na neprolaznu silu Njegovog Vaskrsenja.
Na Krstovdan Crkva propisuje post, bez obzira u koji dan pada. To nije samo uzdržanje od hrane, već i duhovno uzrastanje, trenutak u kome se čovek povlači iz vreve sveta i dublje promišlja o svom putu. Kao što su Sveti Oci govorili, telo se uzdržava da bi se duša nahranila. Krstovdanski post je, po predanju, strog – post na vodi, u podvigu koji podseća na reči Gospodnje: „Ovaj rod se izgoni samo molitvom i postom“ (Matej 17,21).
Narodna izreka nosi i jasnu poruku – nije dovoljno samo se krstiti rukom, ako krst ne nosimo u srcu. Znamenje krsta nije prazna gesta, već pečat vere, zavet koji obavezuje na hrišćanski život u ljubavi, smirenju i poslušnosti Bogu. Krst je znamenje pobede, ali i podsećanje na Hristovu Golgotu, na put kojim je i sam Spasitelj prošao.
Zato, kada dođe Krstovdan, svaki pravoslavni hrišćanin ima priliku da se preispita – da li je njegov krst samo oblik, ili je i suština? Da li se samo rukom prekrštavamo, ili celim bićem živimo Hristove zapovesti? Jer ko se istinski krsti, on zna da Krstovdan nije dan obične uzdržljivosti, već svetkovina u kojoj se vera dokazuje delima.
Neka nas svetlost Krstovdana podseti na silu Časnog Krsta, na njegovu moć da nas vodi kroz iskušenja i podigne kada posrnemo. Jer onima koji se istinski krste, post nije teret, već blagoslov, a Krstovdan nije obaveza, već prilika da se kroz molitvu i podvig približe Bogu i svojim bližnjima.
Ove utešne reči iz Svetog pisma su dobrodošle u situacijama kad se osetimo usamljeno i odbačeno.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Simbol nade pronađen na zgarištu doma porodice Halpin podseća na snagu vere usred prirodnih katastrofa.
Od više od 20 crkava koje su nekada stajale u selu, samo njih šest je preostalo, uključujući pet sa freskama.
Ako je Bog postao čovek i ako je materija u Hristu postala sredstvo spasenja, onda poštovanje sveštenih predmeta nije povratak paganskoj magiji, već svedočanstvo vere u osvećenje tvari, kaže otac Aleksandar.
U besedi o deci Božjoj Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na unutrašnje svedočanstvo koje, po hrišćanskom učenju, dolazi od Duha Svetoga i otkriva čoveku njegov identitet i pripadnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu i po starom i Svetog Lukilijana i sa njim postradale po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Karla Lvangenskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da se promena ne dešava naglo, već u trenutku kada čovek prestane da opravdava slabost i počne da joj se suprotstavlja malim, ali doslednim unutrašnjim otporom.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su zaustavljeni okrutni progoni hrišćana.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Ovaj dan, pretprazništvo Bogojavljenja, podseća nas na važnost unutrašnje čistote i pokajanja, dok se pripremamo za slavlje Hristovog krštenja i božanskog osvećenja.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu i po starom i Svetog Lukilijana i sa njim postradale po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Karla Lvangenskog, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Car Konstantin je 313. godine doneo Milanski edikt, kojim je hrišćanstvo postalo zvanična religija, čime su zaustavljeni okrutni progoni hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Praznik Sveta Trojica se u narodu naziva "rođendanom" hrišćanske crkve.
Na Duhovski ponedeljak, uprkos slaboj kiši, hiljade vernika i dalje su strpljivo čekale ispred Hrama Svetog Save da se poklone Časnim Pojasu.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
