Dva dana u godini pravoslavci poste u slavu Časnog Krsta, ali ovaj podvig nije samo uzdržavanje od hrane, nego ima dublje značenje i moć koju nosi.
U bogatoj riznici srpskog narodnog predanja i bogoslužbenog nasleđa, izreka „Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti“ stoji kao živi podsetnik na suštinu hrišćanskog života – na neodvojivu vezu između vere i dela, između znaka krsta i zaveta koji on nosi.
Dva puta u godini, Crkva nas poziva na post u čast Časnog Krsta: 18. januara, uoči Bogojavljenja, i 27. septembra, kada proslavljamo Vozdviženje Krsta Gospodnjeg. Ovi dani nisu obični dani u kalendaru, već svetionici koji osvetljavaju put verujućem čoveku, podsećajući ga na Hristovu žrtvu i na neprolaznu silu Njegovog Vaskrsenja.
Na Krstovdan Crkva propisuje post, bez obzira u koji dan pada. To nije samo uzdržanje od hrane, već i duhovno uzrastanje, trenutak u kome se čovek povlači iz vreve sveta i dublje promišlja o svom putu. Kao što su Sveti Oci govorili, telo se uzdržava da bi se duša nahranila. Krstovdanski post je, po predanju, strog – post na vodi, u podvigu koji podseća na reči Gospodnje: „Ovaj rod se izgoni samo molitvom i postom“ (Matej 17,21).
Narodna izreka nosi i jasnu poruku – nije dovoljno samo se krstiti rukom, ako krst ne nosimo u srcu. Znamenje krsta nije prazna gesta, već pečat vere, zavet koji obavezuje na hrišćanski život u ljubavi, smirenju i poslušnosti Bogu. Krst je znamenje pobede, ali i podsećanje na Hristovu Golgotu, na put kojim je i sam Spasitelj prošao.
Zato, kada dođe Krstovdan, svaki pravoslavni hrišćanin ima priliku da se preispita – da li je njegov krst samo oblik, ili je i suština? Da li se samo rukom prekrštavamo, ili celim bićem živimo Hristove zapovesti? Jer ko se istinski krsti, on zna da Krstovdan nije dan obične uzdržljivosti, već svetkovina u kojoj se vera dokazuje delima.
Neka nas svetlost Krstovdana podseti na silu Časnog Krsta, na njegovu moć da nas vodi kroz iskušenja i podigne kada posrnemo. Jer onima koji se istinski krste, post nije teret, već blagoslov, a Krstovdan nije obaveza, već prilika da se kroz molitvu i podvig približe Bogu i svojim bližnjima.
Ove utešne reči iz Svetog pisma su dobrodošle u situacijama kad se osetimo usamljeno i odbačeno.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Simbol nade pronađen na zgarištu doma porodice Halpin podseća na snagu vere usred prirodnih katastrofa.
Od više od 20 crkava koje su nekada stajale u selu, samo njih šest je preostalo, uključujući pet sa freskama.
Upozorio je da ukoliko malo bolje pogledamo svoje okruženje možemo uvideti koliko ljudi ne žele da budu izbavljeni iz greha.
Veliki ruski svetitelj osvetljava istinu koja menja sudbine: kako blagorodnost i unutrašnji mir mogu da izleče duše, obnove odnose i donesu snagu u najtežim trenucima života
Dvojica muškaraca ušla su u Sabornu crkvu Uspenja Presvete Bogorodice u Tuzli, pod izgovorom molitve, a iza sebe ostavili su sliku oskrnavljenih svetinja i dubokog bola među vernim narodom.
Sud ne dolazi kao iznenadna presuda s neba – on je zapravo potvrda životnog puta koji je svako sam izabrao.
Sušeni vrganji običnom pire-krompiru daju punoću ukusa i miris šume – idealno rešenje za brz, zdrav i zasitan obrok u danima posta.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Ovaj dan, pretprazništvo Bogojavljenja, podseća nas na važnost unutrašnje čistote i pokajanja, dok se pripremamo za slavlje Hristovog krštenja i božanskog osvećenja.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Ruka Svetog Jovana poklonjena je Karađorđevićima posle Prvog svetskog rata u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica.
Srpska pravoslavna crkva proslavlja svetitelja čija krotkost, molitve i čuda vekovima osvetljavaju put monasima i vernicima širom pravoslavlja.
Iako je Nohad nedavno preminula, 14. maja 2025, njena priča i dalje inspiriše mnoge.
Festival, osim što slavi Marijino uznesenje, osvetljava bogatu veru, autohtoni identitet i zajedničku nadu, koji su srž katoličkog života na Floresu.
Svetitelj koji je rođen nem, a progovorio je tek kada su ga pričestili, kasnije je postao jedan od najvećih branilaca pravoslavne vere i tvorac Velikog kanona Bogorodici.
Upozorio je da ukoliko malo bolje pogledamo svoje okruženje možemo uvideti koliko ljudi ne žele da budu izbavljeni iz greha.
Jedina od svih ljudi rođena je bez ljage, a predodređena joj je uloga majke Isusa Hrista.
Iako je Nohad nedavno preminula, 14. maja 2025, njena priča i dalje inspiriše mnoge.
Promocija knjige “Dodir” održaće se večeras u Narodnoj biblioteci u 19 sati.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako da um prestane da luta i postane put ka Bogu, slobodi i unutrašnjem spokoju.
Sveti episkop Konstantianijski Nifon na jednostavan način je objasnio šta se dešava kada u hramu pričamo o svakodnevnim stvarima i ogovaramo, umesto da u tišini i skrušenosti upućujemo molitve Bogu.
Na Svetouspenskom groblju u Somboru, u tišini i molitvenom zajedništvu, okupili su se prijatelji, monasi i vernici da isprate majku igumana Haritona, dok je patrijarh podsetio na duboku istinu o životu, smrti i večnoj ljubavi koju donosi vera.
