Dva dana u godini pravoslavci poste u slavu Časnog Krsta, ali ovaj podvig nije samo uzdržavanje od hrane, nego ima dublje značenje i moć koju nosi.
U bogatoj riznici srpskog narodnog predanja i bogoslužbenog nasleđa, izreka „Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti“ stoji kao živi podsetnik na suštinu hrišćanskog života – na neodvojivu vezu između vere i dela, između znaka krsta i zaveta koji on nosi.
Dva puta u godini, Crkva nas poziva na post u čast Časnog Krsta: 18. januara, uoči Bogojavljenja, i 27. septembra, kada proslavljamo Vozdviženje Krsta Gospodnjeg. Ovi dani nisu obični dani u kalendaru, već svetionici koji osvetljavaju put verujućem čoveku, podsećajući ga na Hristovu žrtvu i na neprolaznu silu Njegovog Vaskrsenja.
Na Krstovdan Crkva propisuje post, bez obzira u koji dan pada. To nije samo uzdržanje od hrane, već i duhovno uzrastanje, trenutak u kome se čovek povlači iz vreve sveta i dublje promišlja o svom putu. Kao što su Sveti Oci govorili, telo se uzdržava da bi se duša nahranila. Krstovdanski post je, po predanju, strog – post na vodi, u podvigu koji podseća na reči Gospodnje: „Ovaj rod se izgoni samo molitvom i postom“ (Matej 17,21).
Narodna izreka nosi i jasnu poruku – nije dovoljno samo se krstiti rukom, ako krst ne nosimo u srcu. Znamenje krsta nije prazna gesta, već pečat vere, zavet koji obavezuje na hrišćanski život u ljubavi, smirenju i poslušnosti Bogu. Krst je znamenje pobede, ali i podsećanje na Hristovu Golgotu, na put kojim je i sam Spasitelj prošao.
Zato, kada dođe Krstovdan, svaki pravoslavni hrišćanin ima priliku da se preispita – da li je njegov krst samo oblik, ili je i suština? Da li se samo rukom prekrštavamo, ili celim bićem živimo Hristove zapovesti? Jer ko se istinski krsti, on zna da Krstovdan nije dan obične uzdržljivosti, već svetkovina u kojoj se vera dokazuje delima.
Neka nas svetlost Krstovdana podseti na silu Časnog Krsta, na njegovu moć da nas vodi kroz iskušenja i podigne kada posrnemo. Jer onima koji se istinski krste, post nije teret, već blagoslov, a Krstovdan nije obaveza, već prilika da se kroz molitvu i podvig približe Bogu i svojim bližnjima.
Ove utešne reči iz Svetog pisma su dobrodošle u situacijama kad se osetimo usamljeno i odbačeno.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Simbol nade pronađen na zgarištu doma porodice Halpin podseća na snagu vere usred prirodnih katastrofa.
Od više od 20 crkava koje su nekada stajale u selu, samo njih šest je preostalo, uključujući pet sa freskama.
Iza naizgled „tehničkog“ Zakona o strancima prištinskih vlasti krije se rizik od prinudnog izbacivanja Srba, a primer protosinđela Fotija iz manastira Devina voda pokazuje koliko komplikovan život čeka naše ljude na Kosmetu.
U pravoslavnoj tradiciji hleb nikada nije bio samo namirnica.
Jednostavna priprema, stari porodični trikovi i miris koji odmah priziva toplinu i okuplja sve za stolom.
Zabeležena u Jevanđelju po Mateju, u šestoj glavi, ova molitva predstavlja duhovni putokaz, ogledalo savesti i merilo odnosa prema Bogu i ljudima.
U besedi za sredu 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako svaka sitnica koju zanemarimo u ovom životu nosi težinu i odlučuje da li ćemo steći duhovni dar ili ga zauvek izgubiti.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ovaj dan, pretprazništvo Bogojavljenja, podseća nas na važnost unutrašnje čistote i pokajanja, dok se pripremamo za slavlje Hristovog krštenja i božanskog osvećenja.
Šta se zaista dešava u hramovima u ove dane, zašto se voda ne svodi na „lek za sve“ i kako Crkva gleda na agijasmu, njenu snagu i njenu svrhu u životu vernika.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Sveštenik Jovica Vukasović otkriva značenje ovih prazničnih dana, te običaja koji čuvaju tradiciju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete apostole Arhipa, Filimona i Apfija po starom i Svetog Gerasima Jordanskog po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Kazimira, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema većeg praznika.
Svo troje su skončali u stravičnim mukama.
Pred smrt proveo je četrdeset dana u postu i molitvi na grobu apostola Petra, moleći ga da mu javi da li su mu gresi oprošteni.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Lava I i Svete mučenike Evtropija, Kleonika i Vasiliska po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetu Katarinu Dreksel, dok su muslimani u mesecu ramazana, a u judaizmu se završava drugi dan Purima.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
Episkop valjevski je vernom narodu preneo priču o istorijskoj borbi za poštovanje ikona, naglašavajući da poštovanje ikona i danas ostaje ključ duhovnog života i očuvanja Božjeg obraza u svakom čoveku.
Zapise svetih otaca i staraca ne treba čitati kao "vremenske prognoze", već kao zapažanja koja povezuju moralno i duhovno stanje naroda sa istorijskim događajima.
U Leliću se podiže jedinstveni muzejski prostor u kome će dela i duhovno nasleđe Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog dobiti svoj stalni dom.
