Dva dana u godini pravoslavci poste u slavu Časnog Krsta, ali ovaj podvig nije samo uzdržavanje od hrane, nego ima dublje značenje i moć koju nosi.
U bogatoj riznici srpskog narodnog predanja i bogoslužbenog nasleđa, izreka „Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti“ stoji kao živi podsetnik na suštinu hrišćanskog života – na neodvojivu vezu između vere i dela, između znaka krsta i zaveta koji on nosi.
Dva puta u godini, Crkva nas poziva na post u čast Časnog Krsta: 18. januara, uoči Bogojavljenja, i 27. septembra, kada proslavljamo Vozdviženje Krsta Gospodnjeg. Ovi dani nisu obični dani u kalendaru, već svetionici koji osvetljavaju put verujućem čoveku, podsećajući ga na Hristovu žrtvu i na neprolaznu silu Njegovog Vaskrsenja.
Na Krstovdan Crkva propisuje post, bez obzira u koji dan pada. To nije samo uzdržanje od hrane, već i duhovno uzrastanje, trenutak u kome se čovek povlači iz vreve sveta i dublje promišlja o svom putu. Kao što su Sveti Oci govorili, telo se uzdržava da bi se duša nahranila. Krstovdanski post je, po predanju, strog – post na vodi, u podvigu koji podseća na reči Gospodnje: „Ovaj rod se izgoni samo molitvom i postom“ (Matej 17,21).
Narodna izreka nosi i jasnu poruku – nije dovoljno samo se krstiti rukom, ako krst ne nosimo u srcu. Znamenje krsta nije prazna gesta, već pečat vere, zavet koji obavezuje na hrišćanski život u ljubavi, smirenju i poslušnosti Bogu. Krst je znamenje pobede, ali i podsećanje na Hristovu Golgotu, na put kojim je i sam Spasitelj prošao.
Zato, kada dođe Krstovdan, svaki pravoslavni hrišćanin ima priliku da se preispita – da li je njegov krst samo oblik, ili je i suština? Da li se samo rukom prekrštavamo, ili celim bićem živimo Hristove zapovesti? Jer ko se istinski krsti, on zna da Krstovdan nije dan obične uzdržljivosti, već svetkovina u kojoj se vera dokazuje delima.
Neka nas svetlost Krstovdana podseti na silu Časnog Krsta, na njegovu moć da nas vodi kroz iskušenja i podigne kada posrnemo. Jer onima koji se istinski krste, post nije teret, već blagoslov, a Krstovdan nije obaveza, već prilika da se kroz molitvu i podvig približe Bogu i svojim bližnjima.
Ove utešne reči iz Svetog pisma su dobrodošle u situacijama kad se osetimo usamljeno i odbačeno.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Simbol nade pronađen na zgarištu doma porodice Halpin podseća na snagu vere usred prirodnih katastrofa.
Od više od 20 crkava koje su nekada stajale u selu, samo njih šest je preostalo, uključujući pet sa freskama.
Pouka optinskog svetitelja otvara pitanje koje svi izbegavamo: bežimo li od problema ili od sebe.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Molitva nije rezervisana samo za teška vremena.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovaj dan, pretprazništvo Bogojavljenja, podseća nas na važnost unutrašnje čistote i pokajanja, dok se pripremamo za slavlje Hristovog krštenja i božanskog osvećenja.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Ruka Svetog Jovana poklonjena je Karađorđevićima posle Prvog svetskog rata u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica.
Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se.
Kako je slepi starac iz bolničkog paraklisa postao najtraženiji duhovnik Atine i zašto su se ljudi hvatali za njegove reči kao za poslednju slamku spasa.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog proroka Avdiju po starom kalendaru, Svetog proroka Avakuma po novom, katolici nemaju svečani praznik, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Ostavio je knjigu proročanstava o Carstvu gospodnjem.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu.
