U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) proslavlja Ivanjdan, rođenje Svetog Jovana Preteče.
Njegovo ime se, između ostalog, vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili početak Novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.
Upitali smo sveštenika da nam pojasni simboliku "ivanjskih venčića".
- Ivanjsko cveće ima duboku simboliku rađanja - venac se plete u obliku kruga, koji označava Božiji princip -savršenstvo kojem se ništa ne može ni oduzeti ni dodati. Samo cveće simbolizuje lepotu, zdravlje, novi život i vaskrsenje. Danas proslavljamo praznik rođenje Svetog Jovana Krstitelja, praznik koji je poštovan još od najstarijih vremena, kada su naši preci ukrašavali svoje domove vencima od ivanjskog bilja.
Kako dalje objašnjava naš sagovornik - sveštenik, osim za ukrašavanje kuće venčić od cveća ima i drugu primenu.
- Devojke su koristile cveće da bi bile mirisne i lepe - to je bila prirodna kozmetika, nasuprot današnjim hemijskim sredstvima. Venac od cveća oduvek je simbolisao plodnost i rodnost - u svakom smislu. Ujedno, krug koji se stvara u prirodi u to doba godine može se razumeti i kao simbol večnog blaženstva, ukoliko se sačuva ono što je dobro i čisto.
Nijedan svetitelj nema toliko puta pomen u crkvenom kalendaru kao Sveti Jovan Krstitelj - obeležavaju se njegovo rođenje, usekovanje, sabor, kao i tri obretenja moštiju. Srbi Svetog Jovana posebno poštuju kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče još iz prethrišćanskog vremena, iz kulta sunca i plodnosti. Vreme oko letnje dugodnevice smatralo se trenutkom kada sunce ima najveću snagu, a tada počinje i žetva.
U narodu je praznik poznat i kao "devojački dan" zbog brojnih običaja vezanih za ženske želje, lepotu i udaju. Devojke su plele vence od ivanjskog cveća, pevale, kitile kuće za zdravlje ukućana, a žene koje nisu imale dece provlačile su se kroz venac od ubrane trave, moleći se za plodnost.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Takođe, prema narodnom verovanju, na Ivanjdan se u snu može videti lik budućeg supruga. Potrebno je u poslednji zalogaj doručka huknuti, sačuvati ga do večeri, pa zajedno s ogledalcem i iverkom staviti pod jastuk.
Posebno mesto u praznovanju imaju branje lekovitog bilja i pletenje venaca, uz pesmu i okupljanje devojaka. Uoči praznika palile su se ivanjske vatre po brdima, uz igru i pesmu.
Po narodnom običaju, tri dana pre i tri dana posle praznika ne ulazi se u vinograd - veruje se da tada vinograd čuva Sveti Jovan i najviše napreduje.
Ivanjdan se uvek obeležava u vreme Petropavlovskog posta, pa je dan nemrsan.
Portal religija.rs obišao je Bajlonijevu pijacu na Dorćolu, u blizini crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Na postavljenim tezgama zatekli smo nekoliko starijih prodavačica koje su nudile takozvane "ivanjske venčiće".
Sugrađane smo upitali da li im je poznata simbolika ovih venčića, a sve ispitanice su znale naziv praznika.
- Danas se prave venčići od raznog livadskog cveća. Taj venac se ujutru stavlja u vodu, a prva osoba koja ustane umije se tom vodom, a potom i ostali ukućani. Venac se kači na vrata doma i ostaje tu godinu dana, do sledećeg praznika. Taj običaj je duboko ukorenjen u našoj tradiciji.
Druga sagovornica je istakla da joj je, i pored lepote venčića, važnija duhovna dimenzija praznika.
- Meni taj spoljašnji simbol nije toliko bitan koliko mi je važno da dođem na liturgiju. Venčići su, ipak, lep simbol praznika.
Detaljnije pogledajte u video anketi ispod teksta.
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Jovan Krstitelj je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove.
Naredna tri dana možemo videti pokošenu travu na podu crkve.
Sveti Jovan Krstitelj je poznatiji kao Preteča jer se rodio pre Hrista, a onda ga je na reci Jordan i krstio.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Uz blagoslov patrijarha Porfirija, Oganj iz Jerusalima biće donet u Srbiju, a u 23 časa, na početku Vaskršnjeg jutrenja, biće upaljena prva sveća u zavetnom hramu na Vračaru.
Pravoslavno učenje vekovima opominje da bez Boga nijedno spoljašnje dobro ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu.
Hodočasnici, sveštenstvo i vernici ponovo su prošli Put Stradanja ka Crkvi Svetog Groba, u atmosferi duboke napetosti i duhovnog povratka, dok su ulice Jerusalima odzvanjale molitvama.
Dok se širom pravoslavnog sveta pripremaju različite vrste pogača, svetogorski monasi čuvaju recept koji spaja bogat ukus, simboliku i monašku tradiciju.
Redosled bogoslužbenih radnji, čitanja iz Jevanđelja, litijski hod oko hrama, pojanje žalopojnih tropara i poreklo običaja u srednjovekovnom hrišćanskom Istoku.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Pravoslavno učenje vekovima opominje da bez Boga nijedno spoljašnje dobro ne može ispuniti prazninu u čovekovom srcu.
Hodočasnici, sveštenstvo i vernici ponovo su prošli Put Stradanja ka Crkvi Svetog Groba, u atmosferi duboke napetosti i duhovnog povratka, dok su ulice Jerusalima odzvanjale molitvama.
U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
