U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) proslavlja Ivanjdan, rođenje Svetog Jovana Preteče.
Njegovo ime se, između ostalog, vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili početak Novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.
Upitali smo sveštenika da nam pojasni simboliku "ivanjskih venčića".
- Ivanjsko cveće ima duboku simboliku rađanja - venac se plete u obliku kruga, koji označava Božiji princip -savršenstvo kojem se ništa ne može ni oduzeti ni dodati. Samo cveće simbolizuje lepotu, zdravlje, novi život i vaskrsenje. Danas proslavljamo praznik rođenje Svetog Jovana Krstitelja, praznik koji je poštovan još od najstarijih vremena, kada su naši preci ukrašavali svoje domove vencima od ivanjskog bilja.
Kako dalje objašnjava naš sagovornik - sveštenik, osim za ukrašavanje kuće venčić od cveća ima i drugu primenu.
- Devojke su koristile cveće da bi bile mirisne i lepe - to je bila prirodna kozmetika, nasuprot današnjim hemijskim sredstvima. Venac od cveća oduvek je simbolisao plodnost i rodnost - u svakom smislu. Ujedno, krug koji se stvara u prirodi u to doba godine može se razumeti i kao simbol večnog blaženstva, ukoliko se sačuva ono što je dobro i čisto.
Nijedan svetitelj nema toliko puta pomen u crkvenom kalendaru kao Sveti Jovan Krstitelj - obeležavaju se njegovo rođenje, usekovanje, sabor, kao i tri obretenja moštiju. Srbi Svetog Jovana posebno poštuju kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče još iz prethrišćanskog vremena, iz kulta sunca i plodnosti. Vreme oko letnje dugodnevice smatralo se trenutkom kada sunce ima najveću snagu, a tada počinje i žetva.
U narodu je praznik poznat i kao "devojački dan" zbog brojnih običaja vezanih za ženske želje, lepotu i udaju. Devojke su plele vence od ivanjskog cveća, pevale, kitile kuće za zdravlje ukućana, a žene koje nisu imale dece provlačile su se kroz venac od ubrane trave, moleći se za plodnost.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Takođe, prema narodnom verovanju, na Ivanjdan se u snu može videti lik budućeg supruga. Potrebno je u poslednji zalogaj doručka huknuti, sačuvati ga do večeri, pa zajedno s ogledalcem i iverkom staviti pod jastuk.
Posebno mesto u praznovanju imaju branje lekovitog bilja i pletenje venaca, uz pesmu i okupljanje devojaka. Uoči praznika palile su se ivanjske vatre po brdima, uz igru i pesmu.
Po narodnom običaju, tri dana pre i tri dana posle praznika ne ulazi se u vinograd - veruje se da tada vinograd čuva Sveti Jovan i najviše napreduje.
Ivanjdan se uvek obeležava u vreme Petropavlovskog posta, pa je dan nemrsan.
Portal religija.rs obišao je Bajlonijevu pijacu na Dorćolu, u blizini crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Na postavljenim tezgama zatekli smo nekoliko starijih prodavačica koje su nudile takozvane "ivanjske venčiće".
Sugrađane smo upitali da li im je poznata simbolika ovih venčića, a sve ispitanice su znale naziv praznika.
- Danas se prave venčići od raznog livadskog cveća. Taj venac se ujutru stavlja u vodu, a prva osoba koja ustane umije se tom vodom, a potom i ostali ukućani. Venac se kači na vrata doma i ostaje tu godinu dana, do sledećeg praznika. Taj običaj je duboko ukorenjen u našoj tradiciji.
Druga sagovornica je istakla da joj je, i pored lepote venčića, važnija duhovna dimenzija praznika.
- Meni taj spoljašnji simbol nije toliko bitan koliko mi je važno da dođem na liturgiju. Venčići su, ipak, lep simbol praznika.
Detaljnije pogledajte u video anketi ispod teksta.
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Jovan Krstitelj je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove.
Naredna tri dana možemo videti pokošenu travu na podu crkve.
Sveti Jovan Krstitelj je poznatiji kao Preteča jer se rodio pre Hrista, a onda ga je na reci Jordan i krstio.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
Glavni vojni imam i potpukovnik Vojske Srbije govori o povratku verskih službenika u vojsku i otkriva zašto je mir mnogo više od običnog pozdrava i zašto veruje da većina ljudi u Srbiji nosi dobro u sebi.
Dok je bio vojsci, u njegovom puku bio je jedini hrišćanin.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Sukobi dvojice samozvanih mitropolita, uz optužbe za lažne hirotonije i sumnjive veze pojedinih episkopa, dodatno produbljuju razdor u CPC.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
U Svetom pismu i učenju svetih otaca, pokajanje je opisano kao neprestani podvig.
Tada episkop, kasnije patrijarh Tihon, stigao je na rub pravoslavnog sveta, a postao most između Istoka i Zapada — osnivao je hramove, okupljao narode i ušao u istoriju Amerike.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Nedavni primer iz Amerike pokreće pitanje koje mnogi vernici smatraju nemogućim: kako ostati veran Hristovom učenju i Svetim kanonima u vremenu duhovne dekadencije i relativizacije vere?
Dokumentarac otkriva neprolazni kosovski zavet, borbu naroda i svetinja, i višegodišnji rad humanitarne organizacije "Svi za Kosmet", koja menja živote ljudi i čuva srpsku duhovnost.
U Staroj crkvi na Baščaršiji obeležen je praznik ove ravnoapostolne svetiteljke, gde su se vernici uz molitvu poklonili svetoj relikviji.
Ova tradicionalna poslastica nekada je bila simbol porodičnih nedeljnih ručkova posle liturgije - priprema se lako, od sastojaka koje svaka kuća ima, a ukusom greje dušu.
U svojoj Besedi za 18. Četvrtak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako molitva oslobađa, rađa ljubav i vodi vernika do spoznaje Trojstva – istine Oca, Sina i Duha Svetoga – u srcu koje je očišćeno od greha.
