U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) proslavlja Ivanjdan, rođenje Svetog Jovana Preteče.
Njegovo ime se, između ostalog, vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili početak Novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.
Upitali smo sveštenika da nam pojasni simboliku "ivanjskih venčića".
- Ivanjsko cveće ima duboku simboliku rađanja - venac se plete u obliku kruga, koji označava Božiji princip -savršenstvo kojem se ništa ne može ni oduzeti ni dodati. Samo cveće simbolizuje lepotu, zdravlje, novi život i vaskrsenje. Danas proslavljamo praznik rođenje Svetog Jovana Krstitelja, praznik koji je poštovan još od najstarijih vremena, kada su naši preci ukrašavali svoje domove vencima od ivanjskog bilja.
Kako dalje objašnjava naš sagovornik - sveštenik, osim za ukrašavanje kuće venčić od cveća ima i drugu primenu.
- Devojke su koristile cveće da bi bile mirisne i lepe - to je bila prirodna kozmetika, nasuprot današnjim hemijskim sredstvima. Venac od cveća oduvek je simbolisao plodnost i rodnost - u svakom smislu. Ujedno, krug koji se stvara u prirodi u to doba godine može se razumeti i kao simbol večnog blaženstva, ukoliko se sačuva ono što je dobro i čisto.
Nijedan svetitelj nema toliko puta pomen u crkvenom kalendaru kao Sveti Jovan Krstitelj - obeležavaju se njegovo rođenje, usekovanje, sabor, kao i tri obretenja moštiju. Srbi Svetog Jovana posebno poštuju kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče još iz prethrišćanskog vremena, iz kulta sunca i plodnosti. Vreme oko letnje dugodnevice smatralo se trenutkom kada sunce ima najveću snagu, a tada počinje i žetva.
U narodu je praznik poznat i kao "devojački dan" zbog brojnih običaja vezanih za ženske želje, lepotu i udaju. Devojke su plele vence od ivanjskog cveća, pevale, kitile kuće za zdravlje ukućana, a žene koje nisu imale dece provlačile su se kroz venac od ubrane trave, moleći se za plodnost.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Takođe, prema narodnom verovanju, na Ivanjdan se u snu može videti lik budućeg supruga. Potrebno je u poslednji zalogaj doručka huknuti, sačuvati ga do večeri, pa zajedno s ogledalcem i iverkom staviti pod jastuk.
Posebno mesto u praznovanju imaju branje lekovitog bilja i pletenje venaca, uz pesmu i okupljanje devojaka. Uoči praznika palile su se ivanjske vatre po brdima, uz igru i pesmu.
Po narodnom običaju, tri dana pre i tri dana posle praznika ne ulazi se u vinograd - veruje se da tada vinograd čuva Sveti Jovan i najviše napreduje.
Ivanjdan se uvek obeležava u vreme Petropavlovskog posta, pa je dan nemrsan.
Portal religija.rs obišao je Bajlonijevu pijacu na Dorćolu, u blizini crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Na postavljenim tezgama zatekli smo nekoliko starijih prodavačica koje su nudile takozvane "ivanjske venčiće".
Sugrađane smo upitali da li im je poznata simbolika ovih venčića, a sve ispitanice su znale naziv praznika.
- Danas se prave venčići od raznog livadskog cveća. Taj venac se ujutru stavlja u vodu, a prva osoba koja ustane umije se tom vodom, a potom i ostali ukućani. Venac se kači na vrata doma i ostaje tu godinu dana, do sledećeg praznika. Taj običaj je duboko ukorenjen u našoj tradiciji.
Druga sagovornica je istakla da joj je, i pored lepote venčića, važnija duhovna dimenzija praznika.
- Meni taj spoljašnji simbol nije toliko bitan koliko mi je važno da dođem na liturgiju. Venčići su, ipak, lep simbol praznika.
Detaljnije pogledajte u video anketi ispod teksta.
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Jovan Krstitelj je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove.
Naredna tri dana možemo videti pokošenu travu na podu crkve.
Sveti Jovan Krstitelj je poznatiji kao Preteča jer se rodio pre Hrista, a onda ga je na reci Jordan i krstio.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Ajeti 57:9-10 inspirišu islamske vernike da razumeju snagu svojih dela i kako materijalna sredstva i lična hrabrost grade trajni pečat u životima drugih.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla, poglavar SPC je, govoreći o isceljenju krvotočive žene i Jairovoj kćerki, poručio da se put slobode otvara onima koji se, poput njih, predaju Bogu bez straha.
Od Rаја i prvog pada, preko Isusovog posta u pustinji, do Evharistije — otac Jefrem Mets obјašnjava zašto način na koji jedemo određuje našu duhovnu јasnoću, poslushnost i sposobnost da primimo Božje darove.
On je po naređenju oca oslepljen, a po naređenju sina udavljen.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
Od Rаја i prvog pada, preko Isusovog posta u pustinji, do Evharistije — otac Jefrem Mets obјašnjava zašto način na koji jedemo određuje našu duhovnu јasnoću, poslushnost i sposobnost da primimo Božje darove.
Iskušenja dolaze onda kada se srce vezuje za ono prolazno, jer Bog želi da ga usmeri ka onome što je večno.
Godišnji izveštaj Opservatorije u Beču pokazuje ubistva, paljenje crkava i pravne progone, a stručnjaci upozoravaju da društvo i zakonodavci moraju reagovati da bi zaštitili verska prava.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Iskušenja dolaze onda kada se srce vezuje za ono prolazno, jer Bog želi da ga usmeri ka onome što je večno.
Godišnji izveštaj Opservatorije u Beču pokazuje ubistva, paljenje crkava i pravne progone, a stručnjaci upozoravaju da društvo i zakonodavci moraju reagovati da bi zaštitili verska prava.
Donosimo detaljan vodič: od testa i masnoće do pravilnog zatvaranja svake mantije, onako kako su radile iskusne domaćice.
