U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) proslavlja Ivanjdan, rođenje Svetog Jovana Preteče.
Njegovo ime se, između ostalog, vezuje za krštenje Isusa Hrista na reci Jordanu i sve događaje koji su tog dana označili početak Novog zaveta i propovedi hrišćanske vere.
Upitali smo sveštenika da nam pojasni simboliku "ivanjskih venčića".
- Ivanjsko cveće ima duboku simboliku rađanja - venac se plete u obliku kruga, koji označava Božiji princip -savršenstvo kojem se ništa ne može ni oduzeti ni dodati. Samo cveće simbolizuje lepotu, zdravlje, novi život i vaskrsenje. Danas proslavljamo praznik rođenje Svetog Jovana Krstitelja, praznik koji je poštovan još od najstarijih vremena, kada su naši preci ukrašavali svoje domove vencima od ivanjskog bilja.
Kako dalje objašnjava naš sagovornik - sveštenik, osim za ukrašavanje kuće venčić od cveća ima i drugu primenu.
- Devojke su koristile cveće da bi bile mirisne i lepe - to je bila prirodna kozmetika, nasuprot današnjim hemijskim sredstvima. Venac od cveća oduvek je simbolisao plodnost i rodnost - u svakom smislu. Ujedno, krug koji se stvara u prirodi u to doba godine može se razumeti i kao simbol večnog blaženstva, ukoliko se sačuva ono što je dobro i čisto.
Nijedan svetitelj nema toliko puta pomen u crkvenom kalendaru kao Sveti Jovan Krstitelj - obeležavaju se njegovo rođenje, usekovanje, sabor, kao i tri obretenja moštiju. Srbi Svetog Jovana posebno poštuju kao zaštitnika kumstva i pobratimstva.
Narodno praznovanje Ivanjdana potiče još iz prethrišćanskog vremena, iz kulta sunca i plodnosti. Vreme oko letnje dugodnevice smatralo se trenutkom kada sunce ima najveću snagu, a tada počinje i žetva.
U narodu je praznik poznat i kao "devojački dan" zbog brojnih običaja vezanih za ženske želje, lepotu i udaju. Devojke su plele vence od ivanjskog cveća, pevale, kitile kuće za zdravlje ukućana, a žene koje nisu imale dece provlačile su se kroz venac od ubrane trave, moleći se za plodnost.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Takođe, prema narodnom verovanju, na Ivanjdan se u snu može videti lik budućeg supruga. Potrebno je u poslednji zalogaj doručka huknuti, sačuvati ga do večeri, pa zajedno s ogledalcem i iverkom staviti pod jastuk.
Posebno mesto u praznovanju imaju branje lekovitog bilja i pletenje venaca, uz pesmu i okupljanje devojaka. Uoči praznika palile su se ivanjske vatre po brdima, uz igru i pesmu.
Po narodnom običaju, tri dana pre i tri dana posle praznika ne ulazi se u vinograd - veruje se da tada vinograd čuva Sveti Jovan i najviše napreduje.
Ivanjdan se uvek obeležava u vreme Petropavlovskog posta, pa je dan nemrsan.
Portal religija.rs obišao je Bajlonijevu pijacu na Dorćolu, u blizini crkve Svetog Aleksandra Nevskog. Na postavljenim tezgama zatekli smo nekoliko starijih prodavačica koje su nudile takozvane "ivanjske venčiće".
Sugrađane smo upitali da li im je poznata simbolika ovih venčića, a sve ispitanice su znale naziv praznika.
- Danas se prave venčići od raznog livadskog cveća. Taj venac se ujutru stavlja u vodu, a prva osoba koja ustane umije se tom vodom, a potom i ostali ukućani. Venac se kači na vrata doma i ostaje tu godinu dana, do sledećeg praznika. Taj običaj je duboko ukorenjen u našoj tradiciji.
Druga sagovornica je istakla da joj je, i pored lepote venčića, važnija duhovna dimenzija praznika.
- Meni taj spoljašnji simbol nije toliko bitan koliko mi je važno da dođem na liturgiju. Venčići su, ipak, lep simbol praznika.
Detaljnije pogledajte u video anketi ispod teksta.
BONUS VIDEO: Popadija Višnja Kostić o životu pod lupom Crkve i Boga!
Jovan Krstitelj je posečen po želji i nagovoru zlobne Irodijade, žene Irodove.
Naredna tri dana možemo videti pokošenu travu na podu crkve.
Sveti Jovan Krstitelj je poznatiji kao Preteča jer se rodio pre Hrista, a onda ga je na reci Jordan i krstio.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Jevanđelja ga pominju samo u tragovima, a predanje mu pripisuje više identiteta, ko je bio Juda Jakovljev i zašto i dalje izaziva nedoumice među tumačima
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Glikeriju po starom i Svetog apostola Karpa po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Filipa Nerija. Muslimani obeležavaju Dan Arefata, dok Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Jevanđelja ga pominju samo u tragovima, a predanje mu pripisuje više identiteta, ko je bio Juda Jakovljev i zašto i dalje izaziva nedoumice među tumačima
Zašto ne nosi krst, kako mu se pravilno obraća i kada mu ne treba prilaziti - to su detalji koje većina vernika nikada nije učila.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se neobična poruka: čak i onaj ko ne veruje može postati deo Božjeg plana, dok se vera vernih meri njihovim padom i odstupanjem.
Svetitelj našeg vremena podseća da izlaz ne dolazi iz mirovanja, već iz odlučnog duhovnog pokreta i obraćanja Hristu.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Događaj tokom proskomidije u atinskoj bolnici za leprozne objašnjava zbog čega Crkva razlikuje ličnu molitvu od pomena na svetoj liturgiji i kome je mesto na liturgijskim ceduljicama sa imenima
Mitropolit šumadijski u Hramu Svetog Nikolaja upozorio je da čovek bez vere, ljubavi i odgovornosti lako izgubi i sebe i druge, poručivši da Bog čoveka ne menja silom, već ljubavlju.
Desert sa Atosa koji osvaja na prvi zalogaj.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
