Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Srpska pravoslavna crkva 7. jula proslavlja Rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, praznik koji u crkvenom kalendaru i narodnom predanju nazivamo – Ivanjdan. Mnogi se sa čuđenjem zapitaju: zašto Ivanjdan, a ne Jovanjdan, kada znamo da u našem narodu ime Jovan preovladava, dok je Ivan ređi oblik?
Odgovor na ovu nedoumicu krije se duboko u jezičkoj i duhovnoj prošlosti našeg naroda. Oba imena, Jovan i Ivan, potiču od istog hebrejskog imena Johanan, koje znači „Bog je milostiv“, a do slovenskih jezika stiglo je preko grčkog Iōannēs i latinskog Ioannes. Dok su Srbi tokom vekova usvojili oblik Jovan, kod zapadnih Slovena – Hrvata, Čeha, Poljaka, Slovaka – preovladao je oblik Ivan. Ipak, staroslovenski crkveni jezik, koji je oblikovao našu duhovnost i pismenost, poznavao je oba oblika kao ravnopravna, pa je i ime Ivan ostalo ukorenjeno u narodnoj tradiciji.
Printscreen/Facebook/Православно хришћанство
Sveti Jovan Krsitelj
Ali zašto baš praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime Ivanjdan?
Odgovor leži u spoju narodne i crkvene tradicije. Ovaj praznik pada blizu letnjeg solsticija (letnja dugodnevnica) i u mnogim slovenskim krajevima vezan je za letnje običaje, biljke, ognjeve i vodu. Zato i danas u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji čujemo izraze poput „ivanjske vatre“, „ivanjski venčići“, „ivanjski ognji“, koji govore o narodnom doživljaju ovog dana kao dana prepunog mistike i blagodati prirode.
Dok se drugi praznici nazivaju srpskim oblicima imena svetitelja – Nikoljdan, Markovdan, Lučindan – kod Svetog Jovana Preteče sačuvan je arhaični slovenski oblik Ivanjdan. To je trag starine u našem jeziku, sećanje na vreme kada je jezik imao više varijanti istog imena i kada su narodni običaji duboko prožimali bogoslužbeni život.
Ipak, i crkva i narod znaju da je ovaj dan posvećen Svetom Jovanu Preteči i Krstitelju Gospodnjem, velikom proroku koji je svojim rođenjem obradovao nerotkinju i pravednicu, svoju majku Jelisavetu, i celom svetu najavio dolazak Hrista.
JEDINI SVETAC KOGA PRAVOSLAVNA CRKVA PROSLAVLJA ŠEST PUTA GODIŠNJE
Srpska pravoslavna crkva tokom godine čak šest puta proslavlja praznike posvećene Svetom Jovanu Preteči i Krstitelju, što ga čini jednim od svetitelja sa najviše spomena u crkvenom kalendaru. Evo tih praznika:
1. 20. januar (7. januar po starom kalendaru) – Sabor Svetog Jovana Krstitelja (Jovanjdan)
Dan posle Bogojavljenja, kada Crkva slavi njegovu ulogu Krstitelja Gospodnjeg.
2. 24. jun (7. jul po novom kalendaru) – Rođenje Svetog Jovana Preteče (Ivanjdan)
Proslava njegovog čudesnog rođenja od staraca Zaharija i Jelisavete.
3. 29. avgust (11. septembar po novom kalendaru) – Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (Glavosečenje)
Spomen mučeničke smrti Preteče zbog istinoljublja i ukora cara Iroda.
4. 23. septembar (6. oktobar po novom kalendaru) – Začeće Svetog Jovana Krstitelja
Dan kada je Arhangel Gavrilo objavio pravednom Zahariji da će mu se roditi sin.
5. 24. februar (8. mart po novom kalendaru) – Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja
Spomen pronalaska njegove časne glave.
6. 25. maj (7. jun po novom kalendaru) – Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Na Ivanjdan u tradiciji srpskog naroda postoje običaji da palimo vatre, kitimo domove ivanjskim cvećem, kupamo se u rekama i ujutru umivamo ivanjskim biljem. Sve to radimo s radošću, noseći u srcu pouku ovog praznika: da se, poput Preteče, trudimo da budemo glas Božiji u pustinji savremenog života. Ipak, Crkva poziva da umesto toga prisustvujemo liturgiji na ovaj praznik i pomolimo se Preteči Gospodnjem.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
Zapis iz „Srbskog kuvara“, koji je jeromonah Jerotej Draganović iz manastira Krušedola objavio još u 19. veku, otkriva kako su se od jednostavnih namirnica pripremala zasitna jela za dane kada crkveni tipik ne propisuje post.
Sveta uprava zahteva da grčki nedeljnik demantuje sporne navode i objavi njen odgovor u celosti, na istom mestu gde je objavljen tekst o Manastiru Svete Katarine na Sinaju.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve zahvalio je Australiji što je mnogim Srbima pružila novi dom, a domaćini su istakli doprinos srpske zajednice i značaj njegovih poruka mira, dijaloga i međusobnog razumevanja.
U besedi za utorak 20. sedmice po Duhovima veliki srpski svetitelj podseća da ljudska moć ima granice, dok se Božja vlast prostire i nad ovim svetom i nad večnošću.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Grigorija po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetu mučenicu Hrisiju. Katolička crkva spominje Svetog Lubencija, dok Jevreji i muslimani danas nemaju veći verski praznik.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Kirijaka Otšelnika - Miholjdan, po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Proba, Taraha i Andronika. Katolička crkva slavi Svetog Serafina, Jevreji obeležavaju Roš Hodeš, dok muslimani nemaju veliki praznik.
Na Miholjdan su Vuk, Teodora i Lazar krenuli tragom neobičnog pisma, a susret sa usamljenim starcem i zapuštenim voćnjakom naučio ih je da se najveće bogatstvo krije u dobroti, prijateljstvu i delima ljubavi.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Podignuta 1969. godine prilozima srpskih doseljenika, svetinja bi uskoro mogla da dobije priznanje, kao potvrdu značaja nasleđa koje Srbi čuvaju daleko od otadžbine.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
