Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Srpska pravoslavna crkva 7. jula proslavlja Rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, praznik koji u crkvenom kalendaru i narodnom predanju nazivamo – Ivanjdan. Mnogi se sa čuđenjem zapitaju: zašto Ivanjdan, a ne Jovanjdan, kada znamo da u našem narodu ime Jovan preovladava, dok je Ivan ređi oblik?
Odgovor na ovu nedoumicu krije se duboko u jezičkoj i duhovnoj prošlosti našeg naroda. Oba imena, Jovan i Ivan, potiču od istog hebrejskog imena Johanan, koje znači „Bog je milostiv“, a do slovenskih jezika stiglo je preko grčkog Iōannēs i latinskog Ioannes. Dok su Srbi tokom vekova usvojili oblik Jovan, kod zapadnih Slovena – Hrvata, Čeha, Poljaka, Slovaka – preovladao je oblik Ivan. Ipak, staroslovenski crkveni jezik, koji je oblikovao našu duhovnost i pismenost, poznavao je oba oblika kao ravnopravna, pa je i ime Ivan ostalo ukorenjeno u narodnoj tradiciji.
Printscreen/Facebook/Православно хришћанство
Sveti Jovan Krsitelj
Ali zašto baš praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime Ivanjdan?
Odgovor leži u spoju narodne i crkvene tradicije. Ovaj praznik pada blizu letnjeg solsticija (letnja dugodnevnica) i u mnogim slovenskim krajevima vezan je za letnje običaje, biljke, ognjeve i vodu. Zato i danas u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji čujemo izraze poput „ivanjske vatre“, „ivanjski venčići“, „ivanjski ognji“, koji govore o narodnom doživljaju ovog dana kao dana prepunog mistike i blagodati prirode.
Dok se drugi praznici nazivaju srpskim oblicima imena svetitelja – Nikoljdan, Markovdan, Lučindan – kod Svetog Jovana Preteče sačuvan je arhaični slovenski oblik Ivanjdan. To je trag starine u našem jeziku, sećanje na vreme kada je jezik imao više varijanti istog imena i kada su narodni običaji duboko prožimali bogoslužbeni život.
Ipak, i crkva i narod znaju da je ovaj dan posvećen Svetom Jovanu Preteči i Krstitelju Gospodnjem, velikom proroku koji je svojim rođenjem obradovao nerotkinju i pravednicu, svoju majku Jelisavetu, i celom svetu najavio dolazak Hrista.
JEDINI SVETAC KOGA PRAVOSLAVNA CRKVA PROSLAVLJA ŠEST PUTA GODIŠNJE
Srpska pravoslavna crkva tokom godine čak šest puta proslavlja praznike posvećene Svetom Jovanu Preteči i Krstitelju, što ga čini jednim od svetitelja sa najviše spomena u crkvenom kalendaru. Evo tih praznika:
1. 20. januar (7. januar po starom kalendaru) – Sabor Svetog Jovana Krstitelja (Jovanjdan)
Dan posle Bogojavljenja, kada Crkva slavi njegovu ulogu Krstitelja Gospodnjeg.
2. 24. jun (7. jul po novom kalendaru) – Rođenje Svetog Jovana Preteče (Ivanjdan)
Proslava njegovog čudesnog rođenja od staraca Zaharija i Jelisavete.
3. 29. avgust (11. septembar po novom kalendaru) – Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (Glavosečenje)
Spomen mučeničke smrti Preteče zbog istinoljublja i ukora cara Iroda.
4. 23. septembar (6. oktobar po novom kalendaru) – Začeće Svetog Jovana Krstitelja
Dan kada je Arhangel Gavrilo objavio pravednom Zahariji da će mu se roditi sin.
5. 24. februar (8. mart po novom kalendaru) – Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja
Spomen pronalaska njegove časne glave.
6. 25. maj (7. jun po novom kalendaru) – Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Na Ivanjdan u tradiciji srpskog naroda postoje običaji da palimo vatre, kitimo domove ivanjskim cvećem, kupamo se u rekama i ujutru umivamo ivanjskim biljem. Sve to radimo s radošću, noseći u srcu pouku ovog praznika: da se, poput Preteče, trudimo da budemo glas Božiji u pustinji savremenog života. Ipak, Crkva poziva da umesto toga prisustvujemo liturgiji na ovaj praznik i pomolimo se Preteči Gospodnjem.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
Dok su minus i ledeni okovi gotovo paralisali zemlju, verni narod se okupio na liturgiji, a patrijarh srpski osveštao je temelje parohijskog doma i poslao poruku koja se pamti.
O paklu se govori i u šali i u gnevu, ali retko sa stvarnim razumevanjem - protojerej Dimitrije Garčuk otkriva zašto to nije samo priča o mestu posle smrti, već i o stanju u kome čovek može da živi već sada.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Na Ivanjdan, u Starom hramu u Zvorniku, mitropolit zvorničko-tuzlanski služio je liturgiju, osveštao slavski kolač, a vernima poručio da samo milosrđe, pokajanje i dela ljubavi vode ka Carstvu Božjem.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 20.000 mučenika nikomidijskih po novom kalendaru, Svetog Grigorija Niskoge po starom. Katolici proslavljaju spomendane pape Agatona i pape Grgura X, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
