Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Srpska pravoslavna crkva 7. jula proslavlja Rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, praznik koji u crkvenom kalendaru i narodnom predanju nazivamo – Ivanjdan. Mnogi se sa čuđenjem zapitaju: zašto Ivanjdan, a ne Jovanjdan, kada znamo da u našem narodu ime Jovan preovladava, dok je Ivan ređi oblik?
Odgovor na ovu nedoumicu krije se duboko u jezičkoj i duhovnoj prošlosti našeg naroda. Oba imena, Jovan i Ivan, potiču od istog hebrejskog imena Johanan, koje znači „Bog je milostiv“, a do slovenskih jezika stiglo je preko grčkog Iōannēs i latinskog Ioannes. Dok su Srbi tokom vekova usvojili oblik Jovan, kod zapadnih Slovena – Hrvata, Čeha, Poljaka, Slovaka – preovladao je oblik Ivan. Ipak, staroslovenski crkveni jezik, koji je oblikovao našu duhovnost i pismenost, poznavao je oba oblika kao ravnopravna, pa je i ime Ivan ostalo ukorenjeno u narodnoj tradiciji.
Printscreen/Facebook/Православно хришћанство
Sveti Jovan Krsitelj
Ali zašto baš praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime Ivanjdan?
Odgovor leži u spoju narodne i crkvene tradicije. Ovaj praznik pada blizu letnjeg solsticija (letnja dugodnevnica) i u mnogim slovenskim krajevima vezan je za letnje običaje, biljke, ognjeve i vodu. Zato i danas u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji čujemo izraze poput „ivanjske vatre“, „ivanjski venčići“, „ivanjski ognji“, koji govore o narodnom doživljaju ovog dana kao dana prepunog mistike i blagodati prirode.
Dok se drugi praznici nazivaju srpskim oblicima imena svetitelja – Nikoljdan, Markovdan, Lučindan – kod Svetog Jovana Preteče sačuvan je arhaični slovenski oblik Ivanjdan. To je trag starine u našem jeziku, sećanje na vreme kada je jezik imao više varijanti istog imena i kada su narodni običaji duboko prožimali bogoslužbeni život.
Ipak, i crkva i narod znaju da je ovaj dan posvećen Svetom Jovanu Preteči i Krstitelju Gospodnjem, velikom proroku koji je svojim rođenjem obradovao nerotkinju i pravednicu, svoju majku Jelisavetu, i celom svetu najavio dolazak Hrista.
JEDINI SVETAC KOGA PRAVOSLAVNA CRKVA PROSLAVLJA ŠEST PUTA GODIŠNJE
Srpska pravoslavna crkva tokom godine čak šest puta proslavlja praznike posvećene Svetom Jovanu Preteči i Krstitelju, što ga čini jednim od svetitelja sa najviše spomena u crkvenom kalendaru. Evo tih praznika:
1. 20. januar (7. januar po starom kalendaru) – Sabor Svetog Jovana Krstitelja (Jovanjdan)
Dan posle Bogojavljenja, kada Crkva slavi njegovu ulogu Krstitelja Gospodnjeg.
2. 24. jun (7. jul po novom kalendaru) – Rođenje Svetog Jovana Preteče (Ivanjdan)
Proslava njegovog čudesnog rođenja od staraca Zaharija i Jelisavete.
3. 29. avgust (11. septembar po novom kalendaru) – Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (Glavosečenje)
Spomen mučeničke smrti Preteče zbog istinoljublja i ukora cara Iroda.
4. 23. septembar (6. oktobar po novom kalendaru) – Začeće Svetog Jovana Krstitelja
Dan kada je Arhangel Gavrilo objavio pravednom Zahariji da će mu se roditi sin.
5. 24. februar (8. mart po novom kalendaru) – Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja
Spomen pronalaska njegove časne glave.
6. 25. maj (7. jun po novom kalendaru) – Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Na Ivanjdan u tradiciji srpskog naroda postoje običaji da palimo vatre, kitimo domove ivanjskim cvećem, kupamo se u rekama i ujutru umivamo ivanjskim biljem. Sve to radimo s radošću, noseći u srcu pouku ovog praznika: da se, poput Preteče, trudimo da budemo glas Božiji u pustinji savremenog života. Ipak, Crkva poziva da umesto toga prisustvujemo liturgiji na ovaj praznik i pomolimo se Preteči Gospodnjem.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
Jerej Ruske pravoslavne crkve, teolog i misionar u svojoj knjizi „Čuda i parabole Hristove“, detaljno opisuje duhovnu prirodu demonske opsednutosti i ističe da je jedini put izlečenja vera, molitva i post.
Na ovom sabranju mitropolit Ignatije služio liturgiju, uručio odlikovanja i pozvao vernike da se sabiraju u svojim parohijskim hramovima, podsećajući da samo Gospod daruje život večni.
Veliki propovednik 19. veka nas uči da žalost nikada ne sme da prevlada veru i nadu u Boga: i kada je srce obuzeto tugom, molitva i nada otvaraju vrata utehe i smisla.
U regionalnom centru Vest Jorkšira čitava zajednica odlučila je da krene putem apostolske vere – prva liturgija već je služena, a uskoro sledi čin sabornog krštenja 34 vernika.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Na Ivanjdan, u Starom hramu u Zvorniku, mitropolit zvorničko-tuzlanski služio je liturgiju, osveštao slavski kolač, a vernima poručio da samo milosrđe, pokajanje i dela ljubavi vode ka Carstvu Božjem.
Molitveno se sećamo arhiđakona koji je hrabro stajao za Hrista i učio snazi vere čak i pred smrću, ostavljajući duhovno nasleđe koje nadahnjuje i današnje generacije.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Na praznik Svetih Zosima i Jakova, gospođa Vukotić iz Minhena ispričala kako su joj nestali bolovi nakon operacije, verujući da su joj tumanski svetitelji doneli isceljenje i novi život.
Arhijerej Ruske pravoslavne crkve upozorava da spasenje nije u pripadnosti Crkvi i formi, već u ljubavi, pravdi i milosrđu – delima koja mogu ispunjavati i oni van pravoslavlja, dok pojedini hrišćani ostaju samo na rečima.
U Srpskom kuvaru jeromonaha Jerotija Draganovića iz 1855. sačuvan je dragoceni zapis o jednostavnom, a raskošnom kolaču posta, koji spaja molitvu, duhovnost i toplinu domaće trpeze.
U besedi za 11. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žiučki nas uči kako da prepoznamo unutrašnji nered, sačuvamo dušu i podseća da red dolazi samo iz Božjeg zakona.
