Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Srpska pravoslavna crkva 7. jula proslavlja Rođenje Svetog Jovana Preteče i Krstitelja Gospodnjeg, praznik koji u crkvenom kalendaru i narodnom predanju nazivamo – Ivanjdan. Mnogi se sa čuđenjem zapitaju: zašto Ivanjdan, a ne Jovanjdan, kada znamo da u našem narodu ime Jovan preovladava, dok je Ivan ređi oblik?
Odgovor na ovu nedoumicu krije se duboko u jezičkoj i duhovnoj prošlosti našeg naroda. Oba imena, Jovan i Ivan, potiču od istog hebrejskog imena Johanan, koje znači „Bog je milostiv“, a do slovenskih jezika stiglo je preko grčkog Iōannēs i latinskog Ioannes. Dok su Srbi tokom vekova usvojili oblik Jovan, kod zapadnih Slovena – Hrvata, Čeha, Poljaka, Slovaka – preovladao je oblik Ivan. Ipak, staroslovenski crkveni jezik, koji je oblikovao našu duhovnost i pismenost, poznavao je oba oblika kao ravnopravna, pa je i ime Ivan ostalo ukorenjeno u narodnoj tradiciji.
Printscreen/Facebook/Православно хришћанство
Sveti Jovan Krsitelj
Ali zašto baš praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime Ivanjdan?
Odgovor leži u spoju narodne i crkvene tradicije. Ovaj praznik pada blizu letnjeg solsticija (letnja dugodnevnica) i u mnogim slovenskim krajevima vezan je za letnje običaje, biljke, ognjeve i vodu. Zato i danas u Srbiji, Crnoj Gori, Hercegovini i Dalmaciji čujemo izraze poput „ivanjske vatre“, „ivanjski venčići“, „ivanjski ognji“, koji govore o narodnom doživljaju ovog dana kao dana prepunog mistike i blagodati prirode.
Dok se drugi praznici nazivaju srpskim oblicima imena svetitelja – Nikoljdan, Markovdan, Lučindan – kod Svetog Jovana Preteče sačuvan je arhaični slovenski oblik Ivanjdan. To je trag starine u našem jeziku, sećanje na vreme kada je jezik imao više varijanti istog imena i kada su narodni običaji duboko prožimali bogoslužbeni život.
Ipak, i crkva i narod znaju da je ovaj dan posvećen Svetom Jovanu Preteči i Krstitelju Gospodnjem, velikom proroku koji je svojim rođenjem obradovao nerotkinju i pravednicu, svoju majku Jelisavetu, i celom svetu najavio dolazak Hrista.
JEDINI SVETAC KOGA PRAVOSLAVNA CRKVA PROSLAVLJA ŠEST PUTA GODIŠNJE
Srpska pravoslavna crkva tokom godine čak šest puta proslavlja praznike posvećene Svetom Jovanu Preteči i Krstitelju, što ga čini jednim od svetitelja sa najviše spomena u crkvenom kalendaru. Evo tih praznika:
1. 20. januar (7. januar po starom kalendaru) – Sabor Svetog Jovana Krstitelja (Jovanjdan)
Dan posle Bogojavljenja, kada Crkva slavi njegovu ulogu Krstitelja Gospodnjeg.
2. 24. jun (7. jul po novom kalendaru) – Rođenje Svetog Jovana Preteče (Ivanjdan)
Proslava njegovog čudesnog rođenja od staraca Zaharija i Jelisavete.
3. 29. avgust (11. septembar po novom kalendaru) – Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja (Glavosečenje)
Spomen mučeničke smrti Preteče zbog istinoljublja i ukora cara Iroda.
4. 23. septembar (6. oktobar po novom kalendaru) – Začeće Svetog Jovana Krstitelja
Dan kada je Arhangel Gavrilo objavio pravednom Zahariji da će mu se roditi sin.
5. 24. februar (8. mart po novom kalendaru) – Prvo i drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja
Spomen pronalaska njegove časne glave.
6. 25. maj (7. jun po novom kalendaru) – Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja.
Na Ivanjdan u tradiciji srpskog naroda postoje običaji da palimo vatre, kitimo domove ivanjskim cvećem, kupamo se u rekama i ujutru umivamo ivanjskim biljem. Sve to radimo s radošću, noseći u srcu pouku ovog praznika: da se, poput Preteče, trudimo da budemo glas Božiji u pustinji savremenog života. Ipak, Crkva poziva da umesto toga prisustvujemo liturgiji na ovaj praznik i pomolimo se Preteči Gospodnjem.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
U besedi za utorak Svetle sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva drugačije čitanje Hristovog stradanja, gde jedna proročka rečenica postaje ključ za razumevanje događaja koji i dalje izaziva duboka pitanja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetli (Vaskršnji) utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Valerijana, Tiburcija i Maksima, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Preteča Gospodnji jedini je svetac koji se u Pravoslavnoj crkvi proslavlja čak sedam puta godišnje – kroz praznike koji prate njegov život, služenje, stradanje i čudesnu istoriju njegove najveće svetinje.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetli (Vaskršnji) utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetih Valerijana, Tiburcija i Maksima, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Vaskršnji (Svetli) ponedeljak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Martina I, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Nakon prazničnih bogosluženja na Kosovu i Metohiji, poglavar SPC dolazi u beogradski Hram Svetog Save, gde prisustvuje prazničnoj svečanosti ispunjenoj horskim izvođenjem, duhovnom porukom i blagoslovom koji je posebno obradovao najmlađe učesnike programa.
Svečana liturgija, hiljade vernika i snažna beseda pred ćivotom Svetog Vasilija Ostroškog obeležili praznik, uz poruku o veri koja podiže čoveka i onda kada pomisli da više nema snage.
