Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
U bogatoj riznici srpskih narodnih običaja i praznika, Ivanjdan zauzima posebno mesto, čuvajući sećanje na Svetog Jovana Krstitelja. Iako njegovo ime nosi Jovan, u srpskom narodu ovaj praznik poznat je kao Ivanjdan. Poreklo ovog narodnog imena ima svoje korene u preplitanju narodnih i crkvenih tradicija, kao i u lingvističkim promenama kroz vekove.
Shuterstock
Latinski naziv za ivanjsko cveće je Galium verum
Ime Ivanjdan potiče od narodnog naziva Ivan, koji je u starom srpskom jeziku bio čest oblik imena Jovan. Sveti Jovan Krstitelj, preteča Hristov, poznat je kao veliki svetitelj i prorok, a njegov značaj u hrišćanskoj veri je nemerljiv. Sveti Jovan, koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan, proslavlja se širom pravoslavnog sveta, ali u Srbiji, ovaj praznik nosi i tople narodne nijanse kroz ime Ivanjdan. Ova tradicija prenosi se s kolena na koleno, obogaćujući duhovni i kulturni život naroda.
Jedan od najlepših običaja vezanih za Ivanjdan je pletenje venčića od ivanjskog cveća. Ovo cveće, poznato po svojoj izuzetnoj lepoti i nežnosti, bere se uoči praznika. Venčići se pletu s pažnjom i ljubavlju, simbolizujući radost života i Božiju milost. Cveće koje se koristi obično uključuje ivanjsko cveće (Galium verum), biljku poznatu po svojoj žutoj boji i lekovitim svojstvima.
Wikipedia
Ikona Svetog Jovana Krstitelja
Venčići od ivanjskog cveća nose duboku simboliku. Oni predstavljaju čistotu, nevinost i blagoslov. Kao što je Sveti Jovan pripremao ljude za dolazak Hrista kroz pokajanje i očišćenje, tako i ovi venčići podsećaju na potrebu za duhovnom čistoćom i verom.
Nakon što se venčići ispletu, oni se stavljaju na vrata kuća, u dvorišta ili na ikone, gde ostaju tokom cele godine. Veruje se da ovi venčići donose Božiji blagoslov domaćinstvu, štiteći ga od zla i nevolja. Takođe, neki vernici ih čuvaju do sledećeg Ivanjdana, kada ih bacaju u reku, simbolično se oslobađajući od prošlogodišnjih briga i pripremajući se za nove blagoslove.
Printscreen/Youtube
Venčić od ivanjskog cveća
Ovaj običaj ukorenjen je u pravoslavlju i ne treba ga mešati sa ostalim praksama koje imaju koren u sujeverju, a ne u veri. Najbolje je da sami ispletemo venčiće od ivanjskog cveća, ali ako nismo u mogućnosti, možemo ih kupiti jer na ovaj praznik obično posle svete liturgije, kod crkava ih prodaju devojke ili druge osobe koje su ih ranije pripremile.
Ivanjdan nas podseća na skromnost i pokajanje koje je propovedao Sveti Jovan Krstitelj. Kroz jednostavne narodne običaje, kao što je pletenje venčića, mi se povezujemo sa našom verom i tradicijom, prepoznajući u svakodnevnim radnjama dublje duhovne istine.
Obeležavajući Ivanjdan, slavimo svetlost koja prosvetljuje naše živote, baš kao što je Sveti Jovan prosvetlio put ka Hristu.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
U narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, sa svojom svetootačkom simbolikom i vekovima proverenim lekovitim svojstvima, predstavlja most između nebeskog i zemaljskog, podsećajući nas na Božiju milost, darujući nam zdravlje i blagoslov.
Maskirani muškarci preko zidina ušli su u Manastir Taksiarha na grčkom ostrvu Serifos, dvojica monaha bili u manastirskom komleksu i ništa nisu primetili.
Pred njihovim moštima vernici traže utehu i pomoć za sebe i svoje bližnje, mole se za zdravlje, izbavljenje iz nevolja i snagu da izdrže životna iskušenja, a njihove molitve prate duboku veru u Božiju milost.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Na liturgiji u hramu na Petlovom brdu poglavar SPC govorio je o snazi smirenja, pobedi nad egoizmom, istinskom pokajanju i tome zašto tek život sa Hristom svakom čoveku donosi radost, smisao i unutrašnji mir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Nove pesme mitropolita zvorničko-tuzlanskog posvećene su svetiteljima, Presvetoj Bogorodici, monaškom životu, veri i duhovnom podvigu, a nastale su prema njegovim autorskim stihovima.
Pevačica je tokom privatne posete manastiru Varlam provela tri sata, upoznala se sa monaškim životom i zatražila savet o duhovnim pitanjima od starešine ovog drevnog središta Pravoslavne crkve.
Kada su se Mihajlo i Ana izgubili u šumi, neobičan drveni krstić i zvuk crkvenog zvona poveli su ih putem na kojem su otkrili da pomoć ponekad stiže onda kada joj se najmanje nadamo.
Probajte zapečeni grašak sa povrćem po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za petak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Emilijana Ispovednika po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti apostol Tadej. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog pape Pija X, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Reči svetogorskog starca o ljudskoj slabosti otkrivaju zašto jedan pad ne mora da bude kraj borbe, već trenutak iz kojeg se može izvući važna pouka za ono što dolazi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
