Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
U bogatoj riznici srpskih narodnih običaja i praznika, Ivanjdan zauzima posebno mesto, čuvajući sećanje na Svetog Jovana Krstitelja. Iako njegovo ime nosi Jovan, u srpskom narodu ovaj praznik poznat je kao Ivanjdan. Poreklo ovog narodnog imena ima svoje korene u preplitanju narodnih i crkvenih tradicija, kao i u lingvističkim promenama kroz vekove.
Shuterstock
Latinski naziv za ivanjsko cveće je Galium verum
Ime Ivanjdan potiče od narodnog naziva Ivan, koji je u starom srpskom jeziku bio čest oblik imena Jovan. Sveti Jovan Krstitelj, preteča Hristov, poznat je kao veliki svetitelj i prorok, a njegov značaj u hrišćanskoj veri je nemerljiv. Sveti Jovan, koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan, proslavlja se širom pravoslavnog sveta, ali u Srbiji, ovaj praznik nosi i tople narodne nijanse kroz ime Ivanjdan. Ova tradicija prenosi se s kolena na koleno, obogaćujući duhovni i kulturni život naroda.
Jedan od najlepših običaja vezanih za Ivanjdan je pletenje venčića od ivanjskog cveća. Ovo cveće, poznato po svojoj izuzetnoj lepoti i nežnosti, bere se uoči praznika. Venčići se pletu s pažnjom i ljubavlju, simbolizujući radost života i Božiju milost. Cveće koje se koristi obično uključuje ivanjsko cveće (Galium verum), biljku poznatu po svojoj žutoj boji i lekovitim svojstvima.
Wikipedia
Ikona Svetog Jovana Krstitelja
Venčići od ivanjskog cveća nose duboku simboliku. Oni predstavljaju čistotu, nevinost i blagoslov. Kao što je Sveti Jovan pripremao ljude za dolazak Hrista kroz pokajanje i očišćenje, tako i ovi venčići podsećaju na potrebu za duhovnom čistoćom i verom.
Nakon što se venčići ispletu, oni se stavljaju na vrata kuća, u dvorišta ili na ikone, gde ostaju tokom cele godine. Veruje se da ovi venčići donose Božiji blagoslov domaćinstvu, štiteći ga od zla i nevolja. Takođe, neki vernici ih čuvaju do sledećeg Ivanjdana, kada ih bacaju u reku, simbolično se oslobađajući od prošlogodišnjih briga i pripremajući se za nove blagoslove.
Printscreen/Youtube
Venčić od ivanjskog cveća
Ovaj običaj ukorenjen je u pravoslavlju i ne treba ga mešati sa ostalim praksama koje imaju koren u sujeverju, a ne u veri. Najbolje je da sami ispletemo venčiće od ivanjskog cveća, ali ako nismo u mogućnosti, možemo ih kupiti jer na ovaj praznik obično posle svete liturgije, kod crkava ih prodaju devojke ili druge osobe koje su ih ranije pripremile.
Ivanjdan nas podseća na skromnost i pokajanje koje je propovedao Sveti Jovan Krstitelj. Kroz jednostavne narodne običaje, kao što je pletenje venčića, mi se povezujemo sa našom verom i tradicijom, prepoznajući u svakodnevnim radnjama dublje duhovne istine.
Obeležavajući Ivanjdan, slavimo svetlost koja prosvetljuje naše živote, baš kao što je Sveti Jovan prosvetlio put ka Hristu.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
U narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, sa svojom svetootačkom simbolikom i vekovima proverenim lekovitim svojstvima, predstavlja most između nebeskog i zemaljskog, podsećajući nas na Božiju milost, darujući nam zdravlje i blagoslov.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
