Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
U bogatoj riznici srpskih narodnih običaja i praznika, Ivanjdan zauzima posebno mesto, čuvajući sećanje na Svetog Jovana Krstitelja. Iako njegovo ime nosi Jovan, u srpskom narodu ovaj praznik poznat je kao Ivanjdan. Poreklo ovog narodnog imena ima svoje korene u preplitanju narodnih i crkvenih tradicija, kao i u lingvističkim promenama kroz vekove.
Shuterstock
Latinski naziv za ivanjsko cveće je Galium verum
Ime Ivanjdan potiče od narodnog naziva Ivan, koji je u starom srpskom jeziku bio čest oblik imena Jovan. Sveti Jovan Krstitelj, preteča Hristov, poznat je kao veliki svetitelj i prorok, a njegov značaj u hrišćanskoj veri je nemerljiv. Sveti Jovan, koji je krstio Isusa Hrista na reci Jordan, proslavlja se širom pravoslavnog sveta, ali u Srbiji, ovaj praznik nosi i tople narodne nijanse kroz ime Ivanjdan. Ova tradicija prenosi se s kolena na koleno, obogaćujući duhovni i kulturni život naroda.
Jedan od najlepših običaja vezanih za Ivanjdan je pletenje venčića od ivanjskog cveća. Ovo cveće, poznato po svojoj izuzetnoj lepoti i nežnosti, bere se uoči praznika. Venčići se pletu s pažnjom i ljubavlju, simbolizujući radost života i Božiju milost. Cveće koje se koristi obično uključuje ivanjsko cveće (Galium verum), biljku poznatu po svojoj žutoj boji i lekovitim svojstvima.
Wikipedia
Ikona Svetog Jovana Krstitelja
Venčići od ivanjskog cveća nose duboku simboliku. Oni predstavljaju čistotu, nevinost i blagoslov. Kao što je Sveti Jovan pripremao ljude za dolazak Hrista kroz pokajanje i očišćenje, tako i ovi venčići podsećaju na potrebu za duhovnom čistoćom i verom.
Nakon što se venčići ispletu, oni se stavljaju na vrata kuća, u dvorišta ili na ikone, gde ostaju tokom cele godine. Veruje se da ovi venčići donose Božiji blagoslov domaćinstvu, štiteći ga od zla i nevolja. Takođe, neki vernici ih čuvaju do sledećeg Ivanjdana, kada ih bacaju u reku, simbolično se oslobađajući od prošlogodišnjih briga i pripremajući se za nove blagoslove.
Printscreen/Youtube
Venčić od ivanjskog cveća
Ovaj običaj ukorenjen je u pravoslavlju i ne treba ga mešati sa ostalim praksama koje imaju koren u sujeverju, a ne u veri. Najbolje je da sami ispletemo venčiće od ivanjskog cveća, ali ako nismo u mogućnosti, možemo ih kupiti jer na ovaj praznik obično posle svete liturgije, kod crkava ih prodaju devojke ili druge osobe koje su ih ranije pripremile.
Ivanjdan nas podseća na skromnost i pokajanje koje je propovedao Sveti Jovan Krstitelj. Kroz jednostavne narodne običaje, kao što je pletenje venčića, mi se povezujemo sa našom verom i tradicijom, prepoznajući u svakodnevnim radnjama dublje duhovne istine.
Obeležavajući Ivanjdan, slavimo svetlost koja prosvetljuje naše živote, baš kao što je Sveti Jovan prosvetlio put ka Hristu.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
U narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, sa svojom svetootačkom simbolikom i vekovima proverenim lekovitim svojstvima, predstavlja most između nebeskog i zemaljskog, podsećajući nas na Božiju milost, darujući nam zdravlje i blagoslov.
Godinu dana posle masakra koji je potresao Crnu Goru, liturgija i molitveno sećanje u drevnoj svetinji postali su mesto sabranja bola, vere i opomene da se zlo ne prećutkuje.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
