U narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, sa svojom svetootačkom simbolikom i vekovima proverenim lekovitim svojstvima, predstavlja most između nebeskog i zemaljskog, podsećajući nas na Božiju milost, darujući nam zdravlje i blagoslov.
U predelima srpskih zemalja, na poljima i livadama, raste skromna biljka, poznata po svojoj jednostavnoj lepoti i izuzetnim svojstvima – ivanjsko cveće, latinskog naziva “Galium verum”.
Ovo cveće, u narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, svoj vrhunac doživljava tokom letnjih meseci i zauzima posebno mesto u srcima vernika i ljubitelja prirode. Njegova zlatno-žuta boja, krhki cvetovi i blag miris podsećaju na milost Božiju koja nas okružuje i prožima svaki deo našeg postojanja.
Alain de Maximy / imageBROKER / Profimedia
Ivanjsko cveće
U pravoslavnom kontekstu, ivanjsko cveće ima duboku simboliku. Njegova povezanost sa praznikom Ivanjdana, kada se proslavlja rođenje Svetog Jovana Krstitelja, daje mu poseban duhovni značaj. Sveti Jovan, preteča Gospodnji, simbolizuje pročišćenje i pripremu duše za dolazak Spasitelja. Kao što je Sveti Jovan krstio narod u reci Jordanu, pozivajući ih na pokajanje i očišćenje, tako i ivanjsko cveće simbolizuje čistoću, skromnost i duhovno prosvetljenje.
Veruje se da venčića od ivanjskog cveća donosi blagoslov i zaštitu, štiteći vernika od zla i nevolja. Pletući ove venčiće, vernici izražavaju svoju veru i posvećenost Bogu, podsećajući se na potrebu za stalnim duhovnim rastom i pročišćenjem.
Alain de Maximy / imageBROKER / Profimedia
Latinski naziv za ivanjsko cveće je "Galium verum"
S obzirom na dostupnost i brojna proverena lekovita svojstva, ivanjsko cveće je u upotrebi u narodnoj medicini još od Starog veka. Tokom Srednjeg veka, o njegovoj upotrebi postoji mnoštvo dokumenata; pominje se u 16. veku u spisima Jeronimusa Boka i Pjetra Matiolija, koji ga je preporučivao i kod malignih bolesti. Ova praksa je kasnije, tokom 17. veka, primenjivana od strane dr Ozijandera pri lečenju zloćudnih tumora kože. Tokom Starog i Srednjeg veka, svež sok ivanjskog cveća koristio se i u lečenju gube.
Lekoviti sastojci ivanjskog cveća, prema navodima Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, povoljno deluju na mnoge fiziološke procese u organizmu. Njegova upotreba preporučuje se obolelima od žutice, za oporavak jetrinog parenhima, kao i kod upale želudačne i crevne sluzokože. Prisustvo organskih kiselina i mineralnih soli doprinosi diuretičnom delovanju, pa se u narodnoj medicini preporučuje kod vodene bolesti, upale mokraćne bešike i prisustva kamena ili peska u bubregu ili mokraćnim kanalima.
O. Diez / imageBROKER / Profimedia
Čaj od ivanjskog cveća ima brojna lekovita svojstva
Primenjen spolja, za ispiranje, čaj od nadzemnog dela ivanjskog cveća deluje umirujuće na upalu sluzokože usta i grla i ubrzava zarastanje rana. Njegovi aktivni sastojci deluju antiseptično i protivupalno, pa se upotreba čaja preporučuje i za sniženje povišene telesne temperature. Osim toga, čaj od ivanjskog cveća deluje umirujuće na nervni sistem, pa se u narodnoj medicini njegova upotreba preporučuje za prevenciju epileptičnih napada, a tradicionalno se koristi i kod bolesti štitaste žlezde.
Za lečenje ekcema i upalnih procesa na koži, u narodnoj medicini se preporučuje upotreba sveže ceđenog soka ivanjskog cveća, koji treba naneti na obolelo mesto više puta i ostaviti ga da se na koži prosuši. Pre ponovnog nanošenja soka, obolelo mesto treba očistiti razblaženim alkoholom. Obloge pripremljene od svežeg soka narodna medicina preporučuje i kod uvećane štitaste žlezde, dok se mast pripremljena od svežeg soka i maslaca koristi kao univerzalno sredstvo za lečenje svih kožnih bolesti: čireva, upala, osipa i zloćudnih promena.
Osim u svrhu lečenja, ivanjsko cveće se koristi u proizvodnji sira, za pripremu sirišta koje se dodaje mleku radi pokretanja procesa.
Ivanjsko cveće, sa svojim skromnim ali izuzetnim prisustvom, predstavlja most između duhovnog i fizičkog sveta. Kroz duhovnu simboliku i isceliteljska svojstva, “Galium verum” nas podseća na bliskost između prirode i Božije milosti. Neka nas ova čudesna biljka inspiriše da u svakodnevnom životu tragamo za duhovnom čistoćom i zdravljem, oslanjajući se na Božiju ljubav i mudrost koja se ogleda u svakom cvetu i svakom listu.
U Crkvi Svetih prepodobnomučenika đakona Avakuma i igumana Pajsija vernici će 30. juna od 17 časova imati mogućnost da se uz molitve sveštenika i pomazivanje osvećenim uljem, pomole za ozdravljenje svojih tela i duša.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Kulinarski tim Artis centra rekonstruisao je jelo nadahnuto srednjovekovnom kuhinjom, a završni premaz od meda i crnog vina daje mesu rubinsku, hrskavu koricu.
Vlasti Jordana najavile su da će uoči jubileja 2030. godine biti izgrađeni kompleks za hodočasnike i muzej, uz velika ulaganja u Al-Magtas, tradicionalno mesto Hristovog krštenja
Sama Oran je, posle grčevite borbe, rekla da je želela da se krsti, ali da ju je neki unutrašnji glas od toga odvrćao. Kako je bila uporna, dogodilo se šta se dogodilo...
Ovaj deo crkvenog kanona izaziva brojne kontroverze i smatra se prevaziđenim, ali kako bi se ovo pravilo bolje razumelo, treba u obzir uzeti i vremenski kontekst u kojem je doneto i kojem nije cilj bio da uvredi ili diskriminiše ženu, već upravo da je zaštiti.
Đurđević je ukazao i na to da posetioci ne mogu očekivati da će im monasi u svakom trenutku biti dostupni, jer život u manastiru podrazuma i poštovanje dnevnog poretka.
Rumunski duhovnik objašnjava da post, molitva, milostinja i uzdržanje sami po sebi nisu dovoljni, jer je za Boga važno i sa kakvom namerom čovek čini ono što izgleda kao dobro.
U besedi za utorak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristove reči o vlasti da položi život i ponovo ga uzme, otkrivajući dubinu Njegove žrtve i ljubavi prema ljudima.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu velikomučenicu Jefimiju po starom kalendaru, dok po novom slave Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. Katolička crkva obeležava Svete arhanđele Mihajla, Gavrila i Rafaila. Jevreji obeležavaju četvrti dan Sukota, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
