U narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, sa svojom svetootačkom simbolikom i vekovima proverenim lekovitim svojstvima, predstavlja most između nebeskog i zemaljskog, podsećajući nas na Božiju milost, darujući nam zdravlje i blagoslov.
U predelima srpskih zemalja, na poljima i livadama, raste skromna biljka, poznata po svojoj jednostavnoj lepoti i izuzetnim svojstvima – ivanjsko cveće, latinskog naziva “Galium verum”.
Ovo cveće, u narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, svoj vrhunac doživljava tokom letnjih meseci i zauzima posebno mesto u srcima vernika i ljubitelja prirode. Njegova zlatno-žuta boja, krhki cvetovi i blag miris podsećaju na milost Božiju koja nas okružuje i prožima svaki deo našeg postojanja.
Alain de Maximy / imageBROKER / Profimedia
Ivanjsko cveće
U pravoslavnom kontekstu, ivanjsko cveće ima duboku simboliku. Njegova povezanost sa praznikom Ivanjdana, kada se proslavlja rođenje Svetog Jovana Krstitelja, daje mu poseban duhovni značaj. Sveti Jovan, preteča Gospodnji, simbolizuje pročišćenje i pripremu duše za dolazak Spasitelja. Kao što je Sveti Jovan krstio narod u reci Jordanu, pozivajući ih na pokajanje i očišćenje, tako i ivanjsko cveće simbolizuje čistoću, skromnost i duhovno prosvetljenje.
Veruje se da venčića od ivanjskog cveća donosi blagoslov i zaštitu, štiteći vernika od zla i nevolja. Pletući ove venčiće, vernici izražavaju svoju veru i posvećenost Bogu, podsećajući se na potrebu za stalnim duhovnim rastom i pročišćenjem.
Alain de Maximy / imageBROKER / Profimedia
Latinski naziv za ivanjsko cveće je "Galium verum"
S obzirom na dostupnost i brojna proverena lekovita svojstva, ivanjsko cveće je u upotrebi u narodnoj medicini još od Starog veka. Tokom Srednjeg veka, o njegovoj upotrebi postoji mnoštvo dokumenata; pominje se u 16. veku u spisima Jeronimusa Boka i Pjetra Matiolija, koji ga je preporučivao i kod malignih bolesti. Ova praksa je kasnije, tokom 17. veka, primenjivana od strane dr Ozijandera pri lečenju zloćudnih tumora kože. Tokom Starog i Srednjeg veka, svež sok ivanjskog cveća koristio se i u lečenju gube.
Lekoviti sastojci ivanjskog cveća, prema navodima Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, povoljno deluju na mnoge fiziološke procese u organizmu. Njegova upotreba preporučuje se obolelima od žutice, za oporavak jetrinog parenhima, kao i kod upale želudačne i crevne sluzokože. Prisustvo organskih kiselina i mineralnih soli doprinosi diuretičnom delovanju, pa se u narodnoj medicini preporučuje kod vodene bolesti, upale mokraćne bešike i prisustva kamena ili peska u bubregu ili mokraćnim kanalima.
O. Diez / imageBROKER / Profimedia
Čaj od ivanjskog cveća ima brojna lekovita svojstva
Primenjen spolja, za ispiranje, čaj od nadzemnog dela ivanjskog cveća deluje umirujuće na upalu sluzokože usta i grla i ubrzava zarastanje rana. Njegovi aktivni sastojci deluju antiseptično i protivupalno, pa se upotreba čaja preporučuje i za sniženje povišene telesne temperature. Osim toga, čaj od ivanjskog cveća deluje umirujuće na nervni sistem, pa se u narodnoj medicini njegova upotreba preporučuje za prevenciju epileptičnih napada, a tradicionalno se koristi i kod bolesti štitaste žlezde.
Za lečenje ekcema i upalnih procesa na koži, u narodnoj medicini se preporučuje upotreba sveže ceđenog soka ivanjskog cveća, koji treba naneti na obolelo mesto više puta i ostaviti ga da se na koži prosuši. Pre ponovnog nanošenja soka, obolelo mesto treba očistiti razblaženim alkoholom. Obloge pripremljene od svežeg soka narodna medicina preporučuje i kod uvećane štitaste žlezde, dok se mast pripremljena od svežeg soka i maslaca koristi kao univerzalno sredstvo za lečenje svih kožnih bolesti: čireva, upala, osipa i zloćudnih promena.
Osim u svrhu lečenja, ivanjsko cveće se koristi u proizvodnji sira, za pripremu sirišta koje se dodaje mleku radi pokretanja procesa.
Ivanjsko cveće, sa svojim skromnim ali izuzetnim prisustvom, predstavlja most između duhovnog i fizičkog sveta. Kroz duhovnu simboliku i isceliteljska svojstva, “Galium verum” nas podseća na bliskost između prirode i Božije milosti. Neka nas ova čudesna biljka inspiriše da u svakodnevnom životu tragamo za duhovnom čistoćom i zdravljem, oslanjajući se na Božiju ljubav i mudrost koja se ogleda u svakom cvetu i svakom listu.
U Crkvi Svetih prepodobnomučenika đakona Avakuma i igumana Pajsija vernici će 30. juna od 17 časova imati mogućnost da se uz molitve sveštenika i pomazivanje osvećenim uljem, pomole za ozdravljenje svojih tela i duša.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
