Ime, ističe Crkva, nije samo oznaka ili izraz ličnog ukusa roditelja, već nosi duhovni smisao i vezu sa tradicijom i verom naroda.
U Srbiji je poslednjih godina sve izraženiji trend davanja deci nesvakidašnjih imena. Roditelji, u želji da njihovo dete bude jedinstveno i da se izdvoji iz mase, sve češće biraju imena koja do pre samo nekoliko decenija nisu ni postojala u našem jeziku.
Neka od njih su preuzeta iz stranih kultura, neka su inspirisana prirodom, mitologijom ili popularnim filmovima, dok su pojedina potpuno izmišljena - spoj zvukova koji roditeljima jednostavno lepo "zvuče“.
Tako se danas u vrtićima i školama, pored tradicionalnih imena kao što su Marko, Jovan ili Ana, mogu čuti i imena koja zvuče kao da dolaze iz nekog dalekog kraja sveta. Ovakav trend mnogi objašnjavaju modernim vremenom, uticajem interneta i društvenih mreža, ali i željom savremenih roditelja da kroz ime izraze svoju originalnost.
Međutim, iz Srpske pravoslavne crkve poručuju da bi izbor imena trebalo da bude dublji i promišljeniji. Ime, kažu sveštenici, nije samo oznaka ili izraz ličnog ukusa roditelja, već nosi duhovni smisao i vezu sa tradicijom i verom naroda.
Crkva podseća da svako ime ima svoj koren, značenje i blagoslov, te da bi roditelji trebalo da se okrenu imenima koja su utemeljena u hrišćanskoj i srpskoj kulturi.
Otac Rafailo Boljević u jednoj svojoj besedi govorio je upravo o tome, upozoravajući da se u potrazi za neobičnim imenima, često gubi duhovna povezanost sa sopstvenim narodom i crkvom:
- Kad dajete imena deci, sinovima ili ćerkama, nemojte da se, samo evo jedna digresija, ma i nije digresija, to je liturgijsko polje. Nemojte da mlatite i tražite imena po Himalajima i po Tibetu i da se zavlačite tamo gde se niko zavlačio niје da nađеte neki kamen, nekakav cvet, pa nekakvu pticu ili nekakvu žabu i to ime prvi put da mi damo, koje niko nikad davao nije...
On dalje objašnjava da su takvi pokušaji posledica udaljavanja od liturgije i da snaga imena leži upravo u njegovom korenu i značenju. Kako kaže, ime kao što je Svetozar ima "liturgijski koren", a sličnu snagu nose i imena poput Miomira, Božidara, Lazara, Dušana, Bogoljuba ili Bogdana.
- To je sve moćno, znate. Čim ime legne na dušu, pa je već dete ojačalo. To povezuje, to su prosto sveštenodejstva - rekao je otac Rafailo.
Osim fizičke štetnosti, pušenje se u duhovnom smislu posmatra kao strast, odnosno zavisnost koja zarobljava čoveka i udaljava ga od unutrašnje slobode, duhovne trezvenosti, a samim tim i od Boga. Dok su nekada imena za decu birana po imenima bakama i dekama, svetiteljima ili značajnim datumima, danas su inspiracija postali influenseri, pop kultura i globalni trendovi. Dva, tri kolena i kraj, to se gasi, nema tu više kuće, na prodaju je! Kao što su i mnoge danas na prodaju, upozorio je otac Rafailo. Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
shutterstock.com/Yanya
Duhovna riznica
15:14 | 03.07.2025
"PUŠIŠ! U REDU, ALI...": Otac Rafailo objasnio šta treba uraditi posle svake popušene cigarete, kako bi vam to bilo na korist!
Duhovna riznica
14:00 | 16.08.2025
NIKADA OVA IMENA NEMOJTE DA DAJETE DECI: Sveti Teofan otkrio da nisu po Božjoj volji!
Duhovna riznica
10:00 | 04.09.2025
OVI LJUDI OSTAJU BEZ POTOMSTVA, A AKO GA i DOBIJU, DECA IM ŽIVE SA PEČATOM NA ČELU! Otac Rafailo o grehu zbog koga se kuće gase!
Duhovna riznica
15:23 | 17.10.2025
KO OVAKO SLAVI, BOLJE DA TO I NE RADI! Otac Rafailo otkriva kako se današnji domaćini IZRUGAVAJU SVETITELJIMA!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Srodnik Svetog Pavla i jedan od Sedamdesetorice, upamćen je kao misionar koji je Jevanđelje nosio kroz rimske provincije, rušio paganske hramove i zajedno sa Svetom Junijom svedočio veru kroz propoved, čudesa i mučeništvo.
Dok su vernici u tišini prilazili Časnom pojasu i ostavljali priloge, malo ko je slutio da će ti darovi postati pomoć porodicama na Kosovu i Metohiji koje žive u neizvesnosti, ali čuvaju veru i ognjišta.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Jednostavan recept iz pravoslavne tradicije spaja šumske plodove, miris luka i sporo pečenje pod sačem, u jelo koje je hranilo generacije tokom posta.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Pravoslavna Crkva na zle pomisli gleda kao na demonske napade i deo neprekidne duhovne borbe koju čovek vodi tokom čitavog života.
I tu želju roditelja i kumova, da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena, treba shvatiti kao pomodarstvo, koje sa pravilima Srpske pravoslavne crkve nema veze, govorio je sveštenik.
Po tim prvim pomislima će se odvijati i umna aktivnost tog dana, kaže otac Rafailo.
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
Crkva se ne stidi svojih upokojenih, nego ih pamti sa poštovanjem i ljubavlju, istakao je otac Dejan.
Pouka svetogorskog starca otkriva kako se iz osećaja nepravde rađa sukob među ljudima i na koji način se taj tihi mehanizam može prekinuti pre nego što preraste u razdor između najbližih.
Hiljade ljudi satima čekaju u tišini pred Časnim pojasom, stvarajući prizor koji menja sliku grada i otvara pitanje duhovne stvarnosti Srbije.
U besedi za petak 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na stvarnost u kojoj se ljudske osude preobražavaju, a ono što je poniženo dobija novo, uzvišenije značenje.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Krvnik je pokušavao da ga natera da uzvikne "Živio Pavelić", ali odgovor starca iz Hercegovine i danas se pamti kao jedna od najpotresnijih scena iz vremena logora smrti.
U besedi za petak 7. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje na stvarnost u kojoj se ljudske osude preobražavaju, a ono što je poniženo dobija novo, uzvišenije značenje.
Dok se kumovi sve češće biraju po interesu i trenutnoj koristi, poruka blaženopočivšeg patrijarha Pavla vraća pažnju na ono što se ne vidi na prvi pogled.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
