Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Sveti Jovan Krstitelj, preteča Gospodnji, rođen je šest meseci pre začeća Isusa Hrista. Njegovi roditelji, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, dugo su molili Boga da im podari dete. Njihova pobožnost i strpljenje nagrađeni su kada im je arhangel Gavrilo objavio da će dobiti sina. Zaharija, koji je postao nem jer nije odmah poverovao rečima vesnika Božjeg.
Osmi dan, po rođenju dođoše srodnici i prijatelji da obrežu dete i da mu nadenu ime. A otac njegov, Zaharija, koji je bio nem, napisao je na jednoj dasci ime – Jovan i tog trenutka progovori. Čim je to učinio, njegov jezik se odrešio i on poče govoriti.
Wikipedia
Ikona Svetog Jovana Krstitelja
Dom Zaharijin nalazio se između Vitlejema i Hevrona, a glas o čudesnom začeću i rođenju Jovana brzo se proširio po celom Izrailju, dopirući i do ušiju cara Iroda. Kada je Irod naredio pokolj sve novorođene dece u Vitlejemu, Jelisaveta je uspela da sakrije Jovana u pustinji. Iako je i Zaharija bio ubijen po Irodovom nalogu dok je služio u hramu, mali Jovan je preživeo zahvaljujući Božijoj zaštiti i brizi anđela.
Jovan je proveo detinjstvo u pustinji, čekajući znak od Boga da započne svoju misiju prethodnika i najavljivača dolaska Hrista. Ovaj svetitelj, čiji je život obeležen čudima od samog rođenja, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu.
Ivanjdan, kako je ovaj praznik poznat među vernicima, vezan je za običaj pletenja venaca od ivanjskog i livadskog cveća. Ovi venci se kače na vrata domova, zgrada i ograda, simbolizujući lepotu prirode koju je Bog stvorio i darovao čoveku. Oni nas podsećaju da naši životi trebaju biti ispunjeni vrlinama i dobrim delima.
Profimedia
Ikona Krštelje Hristovo, iz 14. veka, čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu
Proslava Ivanjdana nosi duboku simboliku i sećanje na svetog Jovana, koji je svojim životom i delima pripremao put Gospodu. Njegova uloga u hrišćanskoj tradiciji je neizmerna, kao onoga koji je krstio Isusa Hrista i pozivao ljude na pokajanje i pripremu za dolazak Spasitelja.
Kroz molitve i običaje povezane sa ovim praznikom, vernici se podsećaju na važnost čistoće srca i duše, kao i na blagoslove koji dolaze kroz veru i predanost Bogu. Ivanjdan je dan kada se slavi rođenje onoga koji je bio svetiljka koja je svetlila pre dolaska Hrista, preteča čija je misija bila da pripremi svet za dolazak Spasitelja.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
U narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, sa svojom svetootačkom simbolikom i vekovima proverenim lekovitim svojstvima, predstavlja most između nebeskog i zemaljskog, podsećajući nas na Božiju milost, darujući nam zdravlje i blagoslov.
U besedi za 30. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi u čas kada David ostaje sam pred istinom o sebi, pokazujući da se čovek ne slama zbog pada, već zbog pokušaja da ga opravda.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog Ignjatija Bogonosca po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sveta Teodota. Katolici proslavljaju Svetog Bazilija Velikog i Svetog Grgura Nazijanskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Episkop iz Antiohije mirno je odbio carsku ponudu, krenuo okovan ka Rimu i svojim stradanjem pokazao da hrišćanstvo nije stvar pogodnosti, već vernosti do poslednjeg daha.
Od Adama do proroka Danila, kroz rodoslov, oganj peći i tiho iščekivanje Mesije otkriva se kako je nada sačuvana u vremenima kada je ljudski život malo vredeo, a vera se prenosila kao upaljena sveća kroz mrak.
Bez povišenog tona i bez kalkulacije, sveštenik Vladislav Vučanović u jednoj kratkoj poruci otvara pitanje zašto se lakše okupljamo oko trpeza i vatrometa nego oko suštine vere, posta i lične odgovornosti.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Svetitelji podsećaju da početak godine nije pitanje slavlja, već trenutak u kojem se preispituju savest, navike i odnos prema Bogu — jer od toga zavisi kakav će trag ostaviti dani koji dolaze.
Dok su satovi odbrojavali prve minute 2026, crkva Vondelkerk u Amsterdamu nestajala je u plamenu, ostavljajući grad bez svetinje i Evropu bez još jednog svedoka hrišćanske prošlosti.
