Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Sveti Jovan Krstitelj, preteča Gospodnji, rođen je šest meseci pre začeća Isusa Hrista. Njegovi roditelji, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, dugo su molili Boga da im podari dete. Njihova pobožnost i strpljenje nagrađeni su kada im je arhangel Gavrilo objavio da će dobiti sina. Zaharija, koji je postao nem jer nije odmah poverovao rečima vesnika Božjeg.
Osmi dan, po rođenju dođoše srodnici i prijatelji da obrežu dete i da mu nadenu ime. A otac njegov, Zaharija, koji je bio nem, napisao je na jednoj dasci ime – Jovan i tog trenutka progovori. Čim je to učinio, njegov jezik se odrešio i on poče govoriti.
Wikipedia
Ikona Svetog Jovana Krstitelja
Dom Zaharijin nalazio se između Vitlejema i Hevrona, a glas o čudesnom začeću i rođenju Jovana brzo se proširio po celom Izrailju, dopirući i do ušiju cara Iroda. Kada je Irod naredio pokolj sve novorođene dece u Vitlejemu, Jelisaveta je uspela da sakrije Jovana u pustinji. Iako je i Zaharija bio ubijen po Irodovom nalogu dok je služio u hramu, mali Jovan je preživeo zahvaljujući Božijoj zaštiti i brizi anđela.
Jovan je proveo detinjstvo u pustinji, čekajući znak od Boga da započne svoju misiju prethodnika i najavljivača dolaska Hrista. Ovaj svetitelj, čiji je život obeležen čudima od samog rođenja, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu.
Ivanjdan, kako je ovaj praznik poznat među vernicima, vezan je za običaj pletenja venaca od ivanjskog i livadskog cveća. Ovi venci se kače na vrata domova, zgrada i ograda, simbolizujući lepotu prirode koju je Bog stvorio i darovao čoveku. Oni nas podsećaju da naši životi trebaju biti ispunjeni vrlinama i dobrim delima.
Profimedia
Ikona Krštelje Hristovo, iz 14. veka, čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu
Proslava Ivanjdana nosi duboku simboliku i sećanje na svetog Jovana, koji je svojim životom i delima pripremao put Gospodu. Njegova uloga u hrišćanskoj tradiciji je neizmerna, kao onoga koji je krstio Isusa Hrista i pozivao ljude na pokajanje i pripremu za dolazak Spasitelja.
Kroz molitve i običaje povezane sa ovim praznikom, vernici se podsećaju na važnost čistoće srca i duše, kao i na blagoslove koji dolaze kroz veru i predanost Bogu. Ivanjdan je dan kada se slavi rođenje onoga koji je bio svetiljka koja je svetlila pre dolaska Hrista, preteča čija je misija bila da pripremi svet za dolazak Spasitelja.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
U narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, sa svojom svetootačkom simbolikom i vekovima proverenim lekovitim svojstvima, predstavlja most između nebeskog i zemaljskog, podsećajući nas na Božiju milost, darujući nam zdravlje i blagoslov.
Poglavar Bugarske pravoslavne crkve otkriva zašto ne priznaje raskolničku Pravoslavnu crkvu Ukrajine i zašto veruje da podela unosi duhovnu konfuziju među pravoslavne vernike širom sveta
Kako podvizi kosovskih mučenika i pouke Jevanđelja i danas osvetljavaju put u trenucima iskušenja i pozivaju na nepokolebljivu odanost i unutrašnju snagu.
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
Na sveti dan Uspenija Presvete Bogorodice, vernici se okupljaju da na liturgijama proslave ovaj veliki trenutak, podsećajući se značaja pete Božje zapovesti i molitveno se sećajući njenog besprekornog života.
Posle bogosluženja u kome je sasluživalo sveštenstvo Arhiepiskopije beogradsko-kralovačke, patrijarh Porfirije u svojoj besedi poslao poruku o živoj veri, dubokom odnosu sa Bogom i zajedništvu u hrišćanskoj crkvi.
Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani pod uticajem Leontija, naredi o je da ih bez poštede biju, a potom da im glave odseku.
Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, akademik Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom
Dok monasi upozoravaju na sve češće napade na pravoslavce na Bliskom Istoku, patrijarh Jerusalima apeluje da se zaštiti vera i istorijsko prisustvo hrišćana u Svetoj Zemlji.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Sa planine Mučanj pruža se neverovatan pogled na skoro pola Srbije, a najveći vrh prostire se na 1534 metara nadmorske visine, koji je poznat i kao Jerinin grad.
Od trenutka krštenja pa sve do poslednjeg dana, reči Simvola vere prate čoveka na njegovom duhovnom putu, podsećajući ga na najdublje istine vere i obećanje večnog života u Carstvu nebeskom.
Jednostavna, mirisna poslastica koju je mati Atanasija iz manastira Rukumija godinama čuvala – spoj molitve, vina i meda koji daje posebnu radost postu.
