Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Sveti Jovan Krstitelj, preteča Gospodnji, rođen je šest meseci pre začeća Isusa Hrista. Njegovi roditelji, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, dugo su molili Boga da im podari dete. Njihova pobožnost i strpljenje nagrađeni su kada im je arhangel Gavrilo objavio da će dobiti sina. Zaharija, koji je postao nem jer nije odmah poverovao rečima vesnika Božjeg.
Osmi dan, po rođenju dođoše srodnici i prijatelji da obrežu dete i da mu nadenu ime. A otac njegov, Zaharija, koji je bio nem, napisao je na jednoj dasci ime – Jovan i tog trenutka progovori. Čim je to učinio, njegov jezik se odrešio i on poče govoriti.
Wikipedia
Ikona Svetog Jovana Krstitelja
Dom Zaharijin nalazio se između Vitlejema i Hevrona, a glas o čudesnom začeću i rođenju Jovana brzo se proširio po celom Izrailju, dopirući i do ušiju cara Iroda. Kada je Irod naredio pokolj sve novorođene dece u Vitlejemu, Jelisaveta je uspela da sakrije Jovana u pustinji. Iako je i Zaharija bio ubijen po Irodovom nalogu dok je služio u hramu, mali Jovan je preživeo zahvaljujući Božijoj zaštiti i brizi anđela.
Jovan je proveo detinjstvo u pustinji, čekajući znak od Boga da započne svoju misiju prethodnika i najavljivača dolaska Hrista. Ovaj svetitelj, čiji je život obeležen čudima od samog rođenja, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu.
Ivanjdan, kako je ovaj praznik poznat među vernicima, vezan je za običaj pletenja venaca od ivanjskog i livadskog cveća. Ovi venci se kače na vrata domova, zgrada i ograda, simbolizujući lepotu prirode koju je Bog stvorio i darovao čoveku. Oni nas podsećaju da naši životi trebaju biti ispunjeni vrlinama i dobrim delima.
Profimedia
Ikona Krštelje Hristovo, iz 14. veka, čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu
Proslava Ivanjdana nosi duboku simboliku i sećanje na svetog Jovana, koji je svojim životom i delima pripremao put Gospodu. Njegova uloga u hrišćanskoj tradiciji je neizmerna, kao onoga koji je krstio Isusa Hrista i pozivao ljude na pokajanje i pripremu za dolazak Spasitelja.
Kroz molitve i običaje povezane sa ovim praznikom, vernici se podsećaju na važnost čistoće srca i duše, kao i na blagoslove koji dolaze kroz veru i predanost Bogu. Ivanjdan je dan kada se slavi rođenje onoga koji je bio svetiljka koja je svetlila pre dolaska Hrista, preteča čija je misija bila da pripremi svet za dolazak Spasitelja.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
U narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, sa svojom svetootačkom simbolikom i vekovima proverenim lekovitim svojstvima, predstavlja most između nebeskog i zemaljskog, podsećajući nas na Božiju milost, darujući nam zdravlje i blagoslov.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 3. septembra obeležavaju praznik posvećen svecu, jednom od Sedamdesetorice apostola, koji je širio svetlost Hristovog učenja i činio čuda u Edesi, isceljujući bolesne i donoseći veru narodu.
Vlasti Jordana najavile su da će uoči jubileja 2030. godine biti izgrađeni kompleks za hodočasnike i muzej, uz velika ulaganja u Al-Magtas, tradicionalno mesto Hristovog krštenja
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Iza impozantne gvozdene kapije, nekoliko stotina metara pre samog manastira, nalaze se serpentine obrasle lekovitim biljem i cvećem neverovatnog izgleda i još neverovatnijih boja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
