Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Sveti Jovan Krstitelj, preteča Gospodnji, rođen je šest meseci pre začeća Isusa Hrista. Njegovi roditelji, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, dugo su molili Boga da im podari dete. Njihova pobožnost i strpljenje nagrađeni su kada im je arhangel Gavrilo objavio da će dobiti sina. Zaharija, koji je postao nem jer nije odmah poverovao rečima vesnika Božjeg.
Osmi dan, po rođenju dođoše srodnici i prijatelji da obrežu dete i da mu nadenu ime. A otac njegov, Zaharija, koji je bio nem, napisao je na jednoj dasci ime – Jovan i tog trenutka progovori. Čim je to učinio, njegov jezik se odrešio i on poče govoriti.
Wikipedia
Ikona Svetog Jovana Krstitelja
Dom Zaharijin nalazio se između Vitlejema i Hevrona, a glas o čudesnom začeću i rođenju Jovana brzo se proširio po celom Izrailju, dopirući i do ušiju cara Iroda. Kada je Irod naredio pokolj sve novorođene dece u Vitlejemu, Jelisaveta je uspela da sakrije Jovana u pustinji. Iako je i Zaharija bio ubijen po Irodovom nalogu dok je služio u hramu, mali Jovan je preživeo zahvaljujući Božijoj zaštiti i brizi anđela.
Jovan je proveo detinjstvo u pustinji, čekajući znak od Boga da započne svoju misiju prethodnika i najavljivača dolaska Hrista. Ovaj svetitelj, čiji je život obeležen čudima od samog rođenja, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu.
Ivanjdan, kako je ovaj praznik poznat među vernicima, vezan je za običaj pletenja venaca od ivanjskog i livadskog cveća. Ovi venci se kače na vrata domova, zgrada i ograda, simbolizujući lepotu prirode koju je Bog stvorio i darovao čoveku. Oni nas podsećaju da naši životi trebaju biti ispunjeni vrlinama i dobrim delima.
Profimedia
Ikona Krštelje Hristovo, iz 14. veka, čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu
Proslava Ivanjdana nosi duboku simboliku i sećanje na svetog Jovana, koji je svojim životom i delima pripremao put Gospodu. Njegova uloga u hrišćanskoj tradiciji je neizmerna, kao onoga koji je krstio Isusa Hrista i pozivao ljude na pokajanje i pripremu za dolazak Spasitelja.
Kroz molitve i običaje povezane sa ovim praznikom, vernici se podsećaju na važnost čistoće srca i duše, kao i na blagoslove koji dolaze kroz veru i predanost Bogu. Ivanjdan je dan kada se slavi rođenje onoga koji je bio svetiljka koja je svetlila pre dolaska Hrista, preteča čija je misija bila da pripremi svet za dolazak Spasitelja.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
U narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, sa svojom svetootačkom simbolikom i vekovima proverenim lekovitim svojstvima, predstavlja most između nebeskog i zemaljskog, podsećajući nas na Božiju milost, darujući nam zdravlje i blagoslov.
Bivši arhimandrit, vlasnik građevinskog preduzeća i arhitekt osuđeni za milionske zloupotrebe sredstava namenjenih obnovi manastira i crkava na Kosovu i Metohiji – pravda konačno zadovoljena, a istina iza kulisa crkvene moći otkrivena.
Svi su bili sinovi najuglednijih starešina Efeskih, i njihova imena su bila: Maksimilijan Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
U nekim krajevima veruje se da devojka koja danas posadi žito u saksiji, može po njegovim klicama na Petrovdan "pročitati" da li će se udati. Ako su klice savijene kao prstenovi - udaja je izvesna.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
Svi su bili sinovi najuglednijih starešina Efeskih, i njihova imena su bila: Maksimilijan Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.
Od himni Hristovim praznicima do pesama o čudotvornim ikonama – novi album mitropolita zvorničko-tuzlanskog stiže svakog petka na YouTube i streaming platforme, donoseći duhovnu pobedu u srca slušalaca.
Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Dok svet fokusira pažnju na samit sa Trampom, ruski predsednik u Ankoražu polaže cveće sovjetskim pilotima i razgovara o molitvi za mir, osvetljavajući vekovnu duhovnu povezanost Rusije i Aljaske.
Jelo koje se tradicionalno priprema s mesom i mladim zelenilom, ima i svoju posnu varijantu koja očarava svakog ko želi da oseti autentičan duh Kosova i Metohije i toplinu domaće kuhinje.
U besedi za 10. subotu po Duhovima, jedan od najvećih duhovnika 20. veka upozorava da i životinje prepoznaju svog gospodara, dok mnogi ljudi ostaju slepi za prisustvo Božje ljubavi, gubeći svoje pravo ljudsko i duhovno dostojanstvo.
