Ovaj svetitelj, čiji je žitije obeleženo čudima od samog začeća, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu, dok običaj pletenja venčića od cveća, na dan njegovog rođenja. podseća na važnost vrlina i blagoslova u našim životima.
Sveti Jovan Krstitelj, preteča Gospodnji, rođen je šest meseci pre začeća Isusa Hrista. Njegovi roditelji, prvosveštenik Zaharija i majka Jelisaveta, dugo su molili Boga da im podari dete. Njihova pobožnost i strpljenje nagrađeni su kada im je arhangel Gavrilo objavio da će dobiti sina. Zaharija, koji je postao nem jer nije odmah poverovao rečima vesnika Božjeg.
Osmi dan, po rođenju dođoše srodnici i prijatelji da obrežu dete i da mu nadenu ime. A otac njegov, Zaharija, koji je bio nem, napisao je na jednoj dasci ime – Jovan i tog trenutka progovori. Čim je to učinio, njegov jezik se odrešio i on poče govoriti.
Wikipedia
Ikona Svetog Jovana Krstitelja
Dom Zaharijin nalazio se između Vitlejema i Hevrona, a glas o čudesnom začeću i rođenju Jovana brzo se proširio po celom Izrailju, dopirući i do ušiju cara Iroda. Kada je Irod naredio pokolj sve novorođene dece u Vitlejemu, Jelisaveta je uspela da sakrije Jovana u pustinji. Iako je i Zaharija bio ubijen po Irodovom nalogu dok je služio u hramu, mali Jovan je preživeo zahvaljujući Božijoj zaštiti i brizi anđela.
Jovan je proveo detinjstvo u pustinji, čekajući znak od Boga da započne svoju misiju prethodnika i najavljivača dolaska Hrista. Ovaj svetitelj, čiji je život obeležen čudima od samog rođenja, postao je simbol čistote, vere i odanosti Bogu.
Ivanjdan, kako je ovaj praznik poznat među vernicima, vezan je za običaj pletenja venaca od ivanjskog i livadskog cveća. Ovi venci se kače na vrata domova, zgrada i ograda, simbolizujući lepotu prirode koju je Bog stvorio i darovao čoveku. Oni nas podsećaju da naši životi trebaju biti ispunjeni vrlinama i dobrim delima.
Profimedia
Ikona Krštelje Hristovo, iz 14. veka, čuva se u Narodnom muzeju u Beogradu
Proslava Ivanjdana nosi duboku simboliku i sećanje na svetog Jovana, koji je svojim životom i delima pripremao put Gospodu. Njegova uloga u hrišćanskoj tradiciji je neizmerna, kao onoga koji je krstio Isusa Hrista i pozivao ljude na pokajanje i pripremu za dolazak Spasitelja.
Kroz molitve i običaje povezane sa ovim praznikom, vernici se podsećaju na važnost čistoće srca i duše, kao i na blagoslove koji dolaze kroz veru i predanost Bogu. Ivanjdan je dan kada se slavi rođenje onoga koji je bio svetiljka koja je svetlila pre dolaska Hrista, preteča čija je misija bila da pripremi svet za dolazak Spasitelja.
Pored arhitektonskih i duhovnih sličnosti, oba svetilišta služe kao mostovi između prošlosti i sadašnjosti. Manastir Ostrog i crkva posvećena Svetom Mihailu nose sa sobom priče o veri koja je opstala uprkos svim izazovima, podsećajući nas na snagu duhovnosti i kulturnog nasleđa.
Istraživanja Komisija za naučno proučavanje čudesnih pojava Moskovske patrijaršije otkrila su da smirna koju ikona luči ima svojstva zarastanje rana i antidepresivno dejstvo, a ovoga puta svojom prisutnošću obasjaće Crnu Goru od 9. do 16. jula i Srbiju od 16. do 18. jula.
Praznik posvećen Preteči Gospodnjem, podseća nas na važnost pokajanja, čistote srca i blagoslova koje primamo kroz veru, a venčići od ivanjskog cveća nose simboliku naše posvećenosti Bogu, trajnog sećanja na ljubav i milost koja nas vodi kroz život.
U narodu poznato i kao ivanjska broćika, broćac, broćika, jovandanče, sa svojom svetootačkom simbolikom i vekovima proverenim lekovitim svojstvima, predstavlja most između nebeskog i zemaljskog, podsećajući nas na Božiju milost, darujući nam zdravlje i blagoslov.
Od jednostavnih namirnica nastaje brzo i zasitno jelo koje ne traži iskustvo, a idealno je za porodični obrok kada treba nešto toplo, pouzdano i lako za pripremu.
Više od sedam vekova traje sećanje na povratak prvog srpskog arhiepiskopa u Mileševu, događaj koji je postao simbol duhovnog jedinstva i istorijskog pamćenja srpskog naroda.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Otkrijte zbog čega praznik Rođenja Svetog Jovana Preteče nosi ime koje danas zvuči strano našem narodu i šta mistični običaji ovog dana otkrivaju o staroj veri i jeziku.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Preteča Gospodnji jedini je svetac koji se u Pravoslavnoj crkvi proslavlja čak sedam puta godišnje – kroz praznike koji prate njegov život, služenje, stradanje i čudesnu istoriju njegove najveće svetinje.
Dok Jovanjdan u mnoge domove dolazi i kao krsna slava, Crkva podseća na molitvu koja se ne čita iz navike, već kao iskrena potreba da se čovek vrati sebi, veri i pokajanju.
Više od sedam vekova traje sećanje na povratak prvog srpskog arhiepiskopa u Mileševu, događaj koji je postao simbol duhovnog jedinstva i istorijskog pamćenja srpskog naroda.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog pravednog Jova po starom i Svetog mučenika Patrikija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Celestina V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu velikomučenicu Irinu po starom i Svetog mučenika Teodota i sedam mučenica po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Ivana I, pape, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U besedi za utorak šeste sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto ista Božja reč u jednom čoveku budi mir i utehu, a u drugom nemir i otpor, otkrivajući da odgovor ne zavisi od reči, već od onoga ko je sluša.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog pravednog Jova po starom i Svetog mučenika Patrikija po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog pape Celestina V, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U trenucima kada problemi deluju nepomirljivo, pouka svetogorskog starca pokazuje da se izlaz ne nalazi u sili, već u smirenju i unutrašnjoj postojanosti koja menja ishod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
