ĐAVO PRVO NAPADA KROZ HRANU: Jeromonah Jefrem otkriva da se iza običnog obroka krije mnogo više

Naizgled jednostavno pitanje "da li je Bogu uopšte stalo do toga šta jedemo" u pravoslavnom iskustvu otvara čitavu unutrašnju geografiju čoveka. Jeromonah Jefrem nas poziva da kroz hranu sagledamo svoju poslušnost, dubinu zahvalnosti, ali i granice sopstvene slabosti. Hrana, kaže on, nikada nije samo hrana. Ona je lekcija, upozorenje, put ka trpezi Božijoj ili povratak u tamu sopstvene neumerenosti.

– Kada bi savremeni vernik bio smešten u Raj, onda zmija ne bi morala ni da se napreže da bi ga stavila u iskušenje. Jednostavno bi rekla: „Zar ti stvarno misliš da je Bogu stalo do toga šta jedeš?! Hajde, jedi!“ To je sve – tim slikovitim prizorom jeromonah Jefrem (Mets) otvara temu, pokazujući da je reč o pitanju koje je staro koliko i čovek.

Kako se pitanje hrane otvara još u Postanju

Da bismo razumeli vezu između Boga i hrane, kaže otac Jefrem, treba se vratiti na početak:

– Da bismo odgovorili na ovo pitanje, potrebno je da otvorimo prva poglavlja knjige Postanja. A tamo stoji zapovest koja određuje sudbinu čitavog roda ljudskog: "Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi." Već tu se otkriva da je uzdržanje deo ljudske prirode:
– Vredi napomenuti da se asketizam javlja i pre prvobitnog greha… uzdržan život ne može se zanemariti. 

Drugim rečima, čovek je od početka pozvan na umerenost, a ne na puko uživanje.

Raj nije bio mesto hedonizma, naglašava jeromonah Jefrem Biblijski raj nije pasivno uživanje u materijalnim dobrima, već stanje zajednice sa Bogom i radost stvaralačkog rada. Sveti Grigorije Bogoslov ga je zato nazvao školom u kojoj čovek uči da se upodobi Bogu. Iz takvog pogleda proističe i pitanje koje otac Jefrem postavlja: zašto je baš hrana postala posrednik između Boga i čoveka? Zašto se večni život ili smrt nalaze u plodu drveta?

shutterstock.com/Molishka

 

Proždrljivost zaslepljuje srce: prvi padovi i prva duhovna slepila

Odgovor počinje u asketizmu.

– Proždrljivost čini čoveka okrutnim i bešćutnim – upozorava otac Jefrem, podsećajući na reči iz Ponovljenih zakona: Izrailj se „udešio, zasalio“, pa ostavio Boga. Proždrljivost najpre otupi srce, a zatim pomuti vid. Zato jeromonah Jefrem podseća i na bogataša koji „sjajno se veseljaše svaki dan“, sve dok mu luksuz nije zaslepio oči do mere da ne vidi Lazara na vlastitoj kapiji. Zato Hristos upozorava: "Pazite na sebe da srca vaša ne otežaju prejedanjem i pijanstvom.

U tome, kaže otac Jefrem, leži zadatak posta – da skrši srce i učini ga da vidi, čuje i razume božanska značenja. 

Zašto đavo prvo napada kroz hranu

Pre svoje propovedi, Hristos sam odlazi u pustinju na post. I tu počinje prvo iskušenje, upravo kroz hranu:

– Ako si Sin Božiji, reci da kamenje ovo postanu hlebovi. Đavo pokušava da Ga ubedi da je hrana najvažnija, ali Isus odgovara: "Ne živi čovjek o samom hlebu. Tek pošto savlada proždrljivost, počinju iskušenja bogatstva i slave. Prva asketska vežba je ipak uzdržavanje od hrane – ističe otac Jefrem, prenosi portal foma.ru.

Uloga Jovana Krstitelja u ovoj priči nije slučajna. Svetitelj koji živi najstrožim postom prvu propoved o Hristu izgovara upravo iz iskustva podviga:

– Podvižnički život Jovana Krstitelja je jedno od sredstava za pripremu sagledavanja Božanskog otkrivenja. 

Zato otac Jefrem primećuje da gotovo svaka tradicionalna religija poznaje duhovne koristi posta osim, kako kaže, protestantizma koji je svojim primitivnim razmišljanjem ubio celu asketsku kulturu. 

efrem.cerkov.ru

 

Metafizika ishrane i savremeni čovek

A onda otac Jefrem prelazi na mističnu dubinu hrane. Današnji čovek, kaže, živi u kulturi u kojoj je hrana postala  "benzin":
– Čovek je samo mašina, a kafići i brza hrana samo benzinske pumpe.  Iz takvog mentaliteta rađa se pitanje "Zašto je Bogu stalo šta ja jedem?" To, kaže on, može da pita samo čovek savremene kulture, koji ne razume metafiziku ishrane. Hristos opisuje Carstvo nebesko kroz gozbu, jer je trpeza simbol zajedništva. A najsnažnija slika pripada Evharistiji, gde se Bog daje čoveku kao hrana: Ako ne jedete telo Sina Čovečijega i ne pijete krvi njegove, nemate života u sebi – kaže jeromonah Jefrem i dodaje: 

Zato je post put pripreme za tu Tajnu. U drevnoj Crkvi, sve dok čovek nije ušao u svesni duhovni život, nisu mu objašnjavali ovu Tajnu… zahtevana je priprema – podvig očišćenja. Na taj način hrišćanstvo se otkriva kao trpeza: "Bog, Onaj koji prinosi Žrtvu, Sam postaje Žrtva i Onaj koji prima ovu Žrtvu."

Post nas uvodi u tu logiku, pripremajući i um i srce da prime dar. Liturgijski ritam posta prati ritam sećanja na Boga:

– Velikim praznicima prethodi mnogo dana posta… post je smišljen kao put i priprema za značajan događaj. Postimo u sredu zbog izdaje, u petak zbog Raspeća. Ove događaje ne treba samo pamtiti u umu, već ih živeti i u srcu, kroz promenu ishrane, tako da je ceo čovek uključen u biblijsku priču. 

Apostol Pavle je, podseća otac Jefrem, razlikovao obrednu starozavetnu zabranu od hrišćanskog posta:
– On nije polemisao o postu, već o starozavetnoj normi obredne čistote. Sam Pavle je postio, što vidimo i u Delima apostolskim.

Otac Jefrem zatim upozorava na dva savremena ekstremam nemarnost prema hrani i opsesiju zdravom ishranom:

– Njihov bog je stomak… oni misle o zemaljskim stvarima. Vegetarijanstvo, stroga sirova ishrana i nezdrava neumerenost  – dve su strane istog novčića – kaže on, jer ne uključuju Boga i vode gordosti i mržnji.

Čak i odsustvo molitve pre i posle jela za neke svete očeve je znak duhovne otupelosti:

– Osvećenje hrane molitvom je želja da se Bog učini učesnikom u trpezi.  Solomon to sažima jednostavno:"I to da je iz ruke Božije." Na kraju, otac Jefrem postavlja pitanje koje mnogi šapatom izgovaraju:
– Kakva je razlika Bogu da li jedem sir sa pavlakom u dane posta ili ne? Razlika je u poslušanju. Neki ljudi misle da će samospoznajom doći do bogopoznanja, dok biblijski događaji za njih nemaju nikakvu vrednost. 

Ali pravoslavni put je drugačiji, ističe otac Jefrem.

– Glavni aspekt duhovnog života je poslušnost Crkvi i poverenje u iskustvo svetih, ali uz razboritost. 

Zato otac Jefrem završava rečima Svetog Kozme Etolskog: 

– Neka je slavljen Bog, Koji nam je dao tri načina da se borimo protiv đavola: ispovest, post i molitvu. 

 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara