Ukoliko nemate preslavu, a želite da proslavljate još nekog sveca, pored svoje krsne slave, slobodno se obratite svešteniku.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji krsna slava zauzima posebno mesto – ona je stub porodičnog identiteta i sećanja na pretke. Gotovo svako zna šta slava predstavlja, kako se obeležava i zbog čega se prenosi sa kolena na koleno.
Ipak, mnogo je manje poznat pojam preslave, koji neki domaćini takođe slave, a koji se neretko meša sa seoskim slavamа ili lokalnim litijama, a nekada i sa samom krsnom slavom.
Da preslava nije isto što i krsna ili seoska slava i kakvo je njeno mesto u tradiciji, pojasnio je teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević, koji kaže da preslavu ne obeležavaju svi i da ona nije podjednako zastupljena u svim krajevima Srbije.
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević je objasnio šta je preslava i kako se ona bira:
- Preslava je naziv za manju slavu, odnosno obeležavanje praznika koji je u vezi sa porodičnom krsnom slavom, ali nije nužno. Na primer, moja porodična krsna slava je Đurđevdan 6. maja, a preslavljamo Đurđic 16. novembra. Na Đurđic se desilo nešto vezano za Svetog Georgija, a to je da su mu mošti prenesene iz Nikomidije u Lidu Palestinsku gde je u vreme cara Konstantina sazidan hram i tada je bilo osvećenje.
On kaže da preslavu nemaju svi i nije svuda zastupljena.
- Preslava može biti vezana i za proslavljanje nekog drugog svetitelja koji je značajan porodici. Ukoliko se na taj dan desilo nešto značajno za porodicu, primera radi, izbavljenje od smrti ili neke nesreće, porodica iz duboke zahvalnosti proslavlja svetitelja. Odnosno, taj dan odlazi u crkvu, na liturgiju, donosi kolač, žito... I preslava se obično obeležava u krugu porodice, bez velike pompe, slavlja, skromno...
Ukoliko nemate preslavu, a želite da proslavljate još nekog sveca, pored svoje krsne slave, slobodno se obratite svešteniku.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv. Objašnjava da prethodno treba pitati parohijskog sveštenika za savet a potom u skladu sa tim delovati. Brojanica je, u pravom smislu, simbol molitve i duhovne discipline. Prema učenju Crkve, bez krštenja nije moguće pristupiti ostalim svetim tajnama, niti se u potpunosti uključiti u liturgijski i duhovni život zajednice.
shutterstock_kizaru43
Duhovna riznica
14:10 | 12.02.2025
DA LI SAMI SEBI TREBA DA KUPITE BROJANICU I NA KOJOJ RUCI SE NOSI? Teolog i sveštenik rešili nedoumicu: Ovo je važno da znate
Duhovna riznica
12:57 | 18.02.2025
ŠTA TREBA RADITI SA IKONOM KOJU UNOSITE U DOM? Teolog Đurđević otkrio: Od ovoga zavisi da li u crkvi mora da bude 40 dana
Duhovna riznica
18:06 | 05.04.2025
DA LI BEBI TREBA STAVLJATI BROJANICU NA RUKU: Teolog otkriva ima li ovaj običaj smisla
Duhovna riznica
13:14 | 17.09.2025
NIJEDAN SVEŠTENIK NEĆE IZVRŠITI OPELO NAD OVIM LJUDIMA: Teolog kaže da vam tu ne može ni Bog pomoći i predlaže da odmah ovo uradite!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ukoliko nemate preslavu, a želite da proslavljate još nekog sveca, pored svoje krsne slave, slobodno se obratite svešteniku.
Iskušenja dolaze onda kada se srce vezuje za ono prolazno, jer Bog želi da ga usmeri ka onome što je večno.
Godišnji izveštaj Opservatorije u Beču pokazuje ubistva, paljenje crkava i pravne progone, a stručnjaci upozoravaju da društvo i zakonodavci moraju reagovati da bi zaštitili verska prava.
Donosimo detaljan vodič: od testa i masnoće do pravilnog zatvaranja svake mantije, onako kako su radile iskusne domaćice.
Uz laserske zrake, dimne efekte i poruku iz Vatikana, otac Giljerme pretvorio je prostor ispred Katedrale svete Elizabete u događaj koji je spojio tradiciju i elektronsku muziku, obeleživši 75. rođendan nadbiskupa Bernarda Bobera.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Svi su bili iz redova 70 apostola.
Svetitelj blagosti i praštanja, nepravedno gonjen, danas je utočište svim pravoslavnim vernicima koji nose nevidljivi teret - a ovaj dan mnogi smatraju presudnim.
Videći Onisifora i Porfirija gde u radosti podnose muke, svirepi mučitelji su ih vezali konjima za rep, koje su naterali da trče po trnovitim, kamenitim i brdovitim mestima.
Postoje važne razlike između zimskog i letnjeg Aranđelovdana, kako po datumu, tako i po povodu i karakteru praznika.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Detaljan i jednostavan vodič kroz običaje, protokol, oblačenje i slavlje - idealan za svakoga ko ranije nije prisustvovao jednoj od najdubljih i najveselijih svadbenih ceremonija.
Mudro i sažeto, blaženopočivši patrijarh srpski ukazivao je na suštinu koja oblikuje život pojedinca i zajednice, i vodi nas ka pravednijem društvu.
Ajeti 57:1–6 vode kroz nevidljive i vidljive svetove, otkrivajući moć, mudrost i prisutnost Boga u svakom trenutku – od stvaranja neba i Zemlje do svakodnevnih ljudskih misli i dela.
