Ukoliko nemate preslavu, a želite da proslavljate još nekog sveca, pored svoje krsne slave, slobodno se obratite svešteniku.
U srpskoj pravoslavnoj tradiciji krsna slava zauzima posebno mesto – ona je stub porodičnog identiteta i sećanja na pretke. Gotovo svako zna šta slava predstavlja, kako se obeležava i zbog čega se prenosi sa kolena na koleno.
Ipak, mnogo je manje poznat pojam preslave, koji neki domaćini takođe slave, a koji se neretko meša sa seoskim slavamа ili lokalnim litijama, a nekada i sa samom krsnom slavom.
Da preslava nije isto što i krsna ili seoska slava i kakvo je njeno mesto u tradiciji, pojasnio je teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević, koji kaže da preslavu ne obeležavaju svi i da ona nije podjednako zastupljena u svim krajevima Srbije.
Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević je objasnio šta je preslava i kako se ona bira:
- Preslava je naziv za manju slavu, odnosno obeležavanje praznika koji je u vezi sa porodičnom krsnom slavom, ali nije nužno. Na primer, moja porodična krsna slava je Đurđevdan 6. maja, a preslavljamo Đurđic 16. novembra. Na Đurđic se desilo nešto vezano za Svetog Georgija, a to je da su mu mošti prenesene iz Nikomidije u Lidu Palestinsku gde je u vreme cara Konstantina sazidan hram i tada je bilo osvećenje.
On kaže da preslavu nemaju svi i nije svuda zastupljena.
- Preslava može biti vezana i za proslavljanje nekog drugog svetitelja koji je značajan porodici. Ukoliko se na taj dan desilo nešto značajno za porodicu, primera radi, izbavljenje od smrti ili neke nesreće, porodica iz duboke zahvalnosti proslavlja svetitelja. Odnosno, taj dan odlazi u crkvu, na liturgiju, donosi kolač, žito... I preslava se obično obeležava u krugu porodice, bez velike pompe, slavlja, skromno...
Ukoliko nemate preslavu, a želite da proslavljate još nekog sveca, pored svoje krsne slave, slobodno se obratite svešteniku.
U narodu postoje brojna praznoverja, koja se promovišu kao da je reč o crkvenom učenju, a s Crkvom nemaju veze, tako da bi trebalo biti veoma obazriv. Objašnjava da prethodno treba pitati parohijskog sveštenika za savet a potom u skladu sa tim delovati. Brojanica je, u pravom smislu, simbol molitve i duhovne discipline. Prema učenju Crkve, bez krštenja nije moguće pristupiti ostalim svetim tajnama, niti se u potpunosti uključiti u liturgijski i duhovni život zajednice.
shutterstock_kizaru43
Duhovna riznica
14:10 | 12.02.2025
DA LI SAMI SEBI TREBA DA KUPITE BROJANICU I NA KOJOJ RUCI SE NOSI? Teolog i sveštenik rešili nedoumicu: Ovo je važno da znate
Duhovna riznica
12:57 | 18.02.2025
ŠTA TREBA RADITI SA IKONOM KOJU UNOSITE U DOM? Teolog Đurđević otkrio: Od ovoga zavisi da li u crkvi mora da bude 40 dana
Duhovna riznica
18:06 | 05.04.2025
DA LI BEBI TREBA STAVLJATI BROJANICU NA RUKU: Teolog otkriva ima li ovaj običaj smisla
Duhovna riznica
13:14 | 17.09.2025
NIJEDAN SVEŠTENIK NEĆE IZVRŠITI OPELO NAD OVIM LJUDIMA: Teolog kaže da vam tu ne može ni Bog pomoći i predlaže da odmah ovo uradite!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Dok traje rasprava kada farbati jaja, stručnjaci upozoravaju da je izbor boje presudan, a Crkva podseća da je smisao praznika iznad običaja
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Kako je objasnila vernica, ono što je videla na Ostrogu u nedelju pamtiće ceo život.
Tradicionalna pita iz Prizrena, sa neobičnim spojem luka i oraha, donosi jednostavan, zasitan i autentičan obrok idealan za dane posta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Marije Kleofine, dok Jevreji slave poslednji dan Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Tradicionalna pita iz Prizrena, sa neobičnim spojem luka i oraha, donosi jednostavan, zasitan i autentičan obrok idealan za dane posta.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
