Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
U tišini manastirskih zidina, reči svetih imaju težinu koja nadilazi vekove. One ne govore samo o molitvi, već i o dubokoj veri u Boga, o unutrašnjoj snazi koja čuva čoveka kada svet oko njega deluje nemilosrdno. Pouka Prepodobnog Amvrosija Optinskog vodi nas tim putem – kroz primere vere i nepokolebljive pouke da Božija zaštita prati one koji joj se predaju.
- Mnogi primeri pokazuju da u vreme opasnosti sa verom treba čitati psalam: „Koji živi u pomoći Višnjega…“ (90. psalam). Ovakvo čitanje ograđuje nas od mnogih opasnosti, a ako neko zbog zaboravnosti nosi na sebi ovaj psalam napisan, sa verom u pomoć Božju, u tome nema ništa loše. Jedan oficir je oko vrata nosio ikonu Svetog Nikolaja, zavijenu u papirić na kome je bio napisan ovaj psalam. Metak je probio odelo, došao do papirića, ali ni ikonu ni papirić nije oštetio – svedočio je Prepodobni Amvrosije Optinski.
Pouka Amvrosija Optinskog je svetionik koji podseća da vera nije apstraktna uteha, već aktivna zaštita i snaga koja nadilazi fizičke opasnosti. U pravoslavlju, ovakve priče oblikuju duh, uče nas strpljenju, nepokolebljivosti i veri da Božija pomoć prati one koji joj se predaju, čak i kada je svet oko njih krhak i nepredvidiv.
1. Gospode, utočište si nam bio iz naraštaja u naraštaj.
2. Pre nego što gore postadoše,
i sazdana bi zemlja i vaseljena,
i od veka i do veka Ti jesi.
3. Ne skreni čoveka u poniženje.
I rekao si: Obratite se, sinovi čovečiji.
4. Jer je hiljadu godina pred očima Tvojim, Gospode,[1]
kao dan jučerašnji, koji prođe,
i (kao) straža u noći.
5. Ništavne će biti godine njihove,
ujutro će kao trava proći;
6. ujutro će procvetati i proći,
uveče će otpasti, stvrdnuti se i osušiti.
7. Jer iščezosmo od gnjeva Tvoga,
i jarošću Tvojom smutismo se.
8. Postavio si bezakonja naša pred Tobom;
vek naš u svetlost lica Tvoga.
9. Jer svi dani naši iščezoše,
i od gnjeva Tvoga iščezosmo;
godine se naše kao paučina shvatiše.
10. Dani godina naših (dostizahu) sobom sedamdeset godina,
a ako je u (većoj) kreposti, osamdeset godina,
i većina je njih muka i bol.
Jer dođe uniženje na nas, i bićemo pokarani.
11. Ko poznaje moć gnjeva Tvoga,
i od straha Tvoga ljutnju Tvoju da izmeri?
12. Desnicu Tvoju tako pokaži mi,
i vaspitane srcem u mudrosti.
13. Obrati se, Gospode, dokle ćeš?
I umoljen budi za sluge Tvoje.
14. Ispunismo se ujutro milosti Tvoje, Gospode,
i obradovasmo se i uzveselismo se,
u sve dane naše;
15. uzveselismo se, za dane u koje si nas unizio,
za godine u kojima videsmo zla.
16. I pogledaj na sluge Tvoje, i na dela Tvoja,
i uputi sinove njihove.
17. I neka bude svetlost Gospoda Boga našega na nama,
i dela ruku naših ispravi na nas, i delo ruku naših ispravi.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 274 (1,1-10)
1. Pavle i Silvan i Timotej Crkvi Solunskoj u Bogu Ocu našem i Gospodu Isusu Hristu: 2. Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista. 3. Dužni smo svagda blagodariti Bogu za vas, braćo, kao što priliči, zato što veoma raste vera vaša i umnožava se ljubav svakoga od vas, jednog prema drugom. 4. Tako da se mi sami hvalimo vama po Crkvama Božijim, vašim trpljenjem i verom u svima vašim gonjenjima i nevoljama koje podnosite. 5. To je znak pravednog suda Božijeg, da se udostojite Carstva Božijega, za koje i stradate,
6. pošto je pravedno u Boga da uzvrati muku onima koji vas muče, 7. a vama stradalnicima spokojstvo sa nama kada se javi s neba Gospod Isus s anđelima sile svoje, 8. ognju plamenom, koji će osuditi one koji ne poznaju Boga i ne pokoravaju se jevanđelju Gospoda našeg Isusa Hrista. 9. Takvi će biti osuđeni na večnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile njegove, 10. kada dođe u onaj Dan da se proslavi u svetima svojima i pokaže se divan u svima verujućima, jer poverovaste svedočanstvu našem.
Jevanđelje po Luki, začalo 65. (12,13-15; 22-31)
13. Reče mu pak neko iz naroda: „Učitelju, reci bratu mom da podeli sa mnom nasleđe.” 14. A on mu reče: „Čoveče, ko mene postavi sudijom ili deliteljem nad vama? 15. A njima reče: „Gledajte i čuvajte se svake gramzivosti, jer niko ne živi od imovine svoje, što je suviše bogat.”
Nije nađeno poglavlje (p1): 42,12,13-15; 22-31
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
Dirljiva priča o Roniju Lokvudu, beskućniku koji je postao član jedne porodice i o decenijama ljubavi, podrške i nesebične posvećenosti koja je zauvek oblikovala njihove živote.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Pravoslavni vernici danas slave Drugi dan praznika Rođenja Gospoda Isusa Hrista i Sabor Presvete Bogorodice po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Drugi dan Bogojavljenja. Katolici proslavljaju Gospu od brze pomoći, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Dok većina meri sreću brojem poruka i fotografija, rečenica svetogorskog duhovnika otkriva kako tihi gest može pretvoriti prazničnu radost u svetlost za one koji su sami, bolesni ili u patnji.
Svetogorski podvižnik objašnjava kako savladati strah i osećaj nedostojnosti pred Svetom Čašom i pristupiti Hristu sa smirenjem i poverenjem.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
Dirljiva priča o Roniju Lokvudu, beskućniku koji je postao član jedne porodice i o decenijama ljubavi, podrške i nesebične posvećenosti koja je zauvek oblikovala njihove živote.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog, za praznik Sabor Presvete Bogorodice, ukazuje se koliko jednostavnost i predanost mogu biti istinska veličina pred Bogom.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Presveta Bogorodica Marija je, rađanjem Gospoda Isusa Hrista, najviše poslužila našem spasenju i spasenju celoga sveta.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
