Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
U tišini manastirskih zidina, reči svetih imaju težinu koja nadilazi vekove. One ne govore samo o molitvi, već i o dubokoj veri u Boga, o unutrašnjoj snazi koja čuva čoveka kada svet oko njega deluje nemilosrdno. Pouka Prepodobnog Amvrosija Optinskog vodi nas tim putem – kroz primere vere i nepokolebljive pouke da Božija zaštita prati one koji joj se predaju.
- Mnogi primeri pokazuju da u vreme opasnosti sa verom treba čitati psalam: „Koji živi u pomoći Višnjega…“ (90. psalam). Ovakvo čitanje ograđuje nas od mnogih opasnosti, a ako neko zbog zaboravnosti nosi na sebi ovaj psalam napisan, sa verom u pomoć Božju, u tome nema ništa loše. Jedan oficir je oko vrata nosio ikonu Svetog Nikolaja, zavijenu u papirić na kome je bio napisan ovaj psalam. Metak je probio odelo, došao do papirića, ali ni ikonu ni papirić nije oštetio – svedočio je Prepodobni Amvrosije Optinski.
Pouka Amvrosija Optinskog je svetionik koji podseća da vera nije apstraktna uteha, već aktivna zaštita i snaga koja nadilazi fizičke opasnosti. U pravoslavlju, ovakve priče oblikuju duh, uče nas strpljenju, nepokolebljivosti i veri da Božija pomoć prati one koji joj se predaju, čak i kada je svet oko njih krhak i nepredvidiv.
1. Gospode, utočište si nam bio iz naraštaja u naraštaj.
2. Pre nego što gore postadoše,
i sazdana bi zemlja i vaseljena,
i od veka i do veka Ti jesi.
3. Ne skreni čoveka u poniženje.
I rekao si: Obratite se, sinovi čovečiji.
4. Jer je hiljadu godina pred očima Tvojim, Gospode,[1]
kao dan jučerašnji, koji prođe,
i (kao) straža u noći.
5. Ništavne će biti godine njihove,
ujutro će kao trava proći;
6. ujutro će procvetati i proći,
uveče će otpasti, stvrdnuti se i osušiti.
7. Jer iščezosmo od gnjeva Tvoga,
i jarošću Tvojom smutismo se.
8. Postavio si bezakonja naša pred Tobom;
vek naš u svetlost lica Tvoga.
9. Jer svi dani naši iščezoše,
i od gnjeva Tvoga iščezosmo;
godine se naše kao paučina shvatiše.
10. Dani godina naših (dostizahu) sobom sedamdeset godina,
a ako je u (većoj) kreposti, osamdeset godina,
i većina je njih muka i bol.
Jer dođe uniženje na nas, i bićemo pokarani.
11. Ko poznaje moć gnjeva Tvoga,
i od straha Tvoga ljutnju Tvoju da izmeri?
12. Desnicu Tvoju tako pokaži mi,
i vaspitane srcem u mudrosti.
13. Obrati se, Gospode, dokle ćeš?
I umoljen budi za sluge Tvoje.
14. Ispunismo se ujutro milosti Tvoje, Gospode,
i obradovasmo se i uzveselismo se,
u sve dane naše;
15. uzveselismo se, za dane u koje si nas unizio,
za godine u kojima videsmo zla.
16. I pogledaj na sluge Tvoje, i na dela Tvoja,
i uputi sinove njihove.
17. I neka bude svetlost Gospoda Boga našega na nama,
i dela ruku naših ispravi na nas, i delo ruku naših ispravi.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 274 (1,1-10)
1. Pavle i Silvan i Timotej Crkvi Solunskoj u Bogu Ocu našem i Gospodu Isusu Hristu: 2. Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista. 3. Dužni smo svagda blagodariti Bogu za vas, braćo, kao što priliči, zato što veoma raste vera vaša i umnožava se ljubav svakoga od vas, jednog prema drugom. 4. Tako da se mi sami hvalimo vama po Crkvama Božijim, vašim trpljenjem i verom u svima vašim gonjenjima i nevoljama koje podnosite. 5. To je znak pravednog suda Božijeg, da se udostojite Carstva Božijega, za koje i stradate,
6. pošto je pravedno u Boga da uzvrati muku onima koji vas muče, 7. a vama stradalnicima spokojstvo sa nama kada se javi s neba Gospod Isus s anđelima sile svoje, 8. ognju plamenom, koji će osuditi one koji ne poznaju Boga i ne pokoravaju se jevanđelju Gospoda našeg Isusa Hrista. 9. Takvi će biti osuđeni na večnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile njegove, 10. kada dođe u onaj Dan da se proslavi u svetima svojima i pokaže se divan u svima verujućima, jer poverovaste svedočanstvu našem.
Jevanđelje po Luki, začalo 65. (12,13-15; 22-31)
13. Reče mu pak neko iz naroda: „Učitelju, reci bratu mom da podeli sa mnom nasleđe.” 14. A on mu reče: „Čoveče, ko mene postavi sudijom ili deliteljem nad vama? 15. A njima reče: „Gledajte i čuvajte se svake gramzivosti, jer niko ne živi od imovine svoje, što je suviše bogat.”
Nije nađeno poglavlje (p1): 42,12,13-15; 22-31
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice za period Velike Četrdesetnice.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Haralampija po starom i Svetog Polikarpa po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Polikarpa, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji i postradao je za Hrista u svojoj stotrinaestoj godini.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Pouka velikog podvižnika iz manastira Optinska Pustinja pokazuje kako svadljivost ne samo da narušava odnose s drugima, već i uništava mir i snagu u samom srcu čoveka.
Pouka podvižnika iz Manastira Optinska pustinja pokazuje kako kroz dela i trud, čak i bez početne ljubavi, možemo privući božansku svetlost i otkriti istinsku toplinu u srcu.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Od strogog uzdržanja na vodi do dana razrešenja na ribu – pred vernicima je vreme molitve, praštanja i unutrašnjeg preispitivanja; donosimo raspored po sedmicama, pravila ishrane i najvažnije duhovne smernice za period Velike Četrdesetnice.
U besedi za prvi dan Velikoga posta, dan koji skida veo sa očiju savesti, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički ukazuje da najveća odgovornost leži u onima koji su primili dar vere, ali ignorišu svetlost i upozorenja Crkve.
Veliki ruski svetitelj objašnjava da predanjem svojih briga Bogu, molitve iz srca mogu doneti promenu u životima drugih, ali i unutrašnji mir nama samima.
Suština posta nije samo u izdržanju od mrsne hrane.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Kao majka Gospoda Isusa Hrista, Bogorodica je najbliža Bogu od svih ljudi, ali i najbliža svakom čoveku koji joj se obraća sa verom i nadom.
U Hramu Svetih apostola Petra i Pavla obeleženo je 83 godine od tragedije – narod i deca Tutina čuvaju uspomenu na postradale novomučenike.
Mitropolit mileševski poziva vernike na lični preobražaj: kako kroz post i molitvu učestvovati u svetlu Hristovog Vaskrsenja i pronaći unutrašnju radost koja nadilazi svakodnevnicu.
