Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
U tišini manastirskih zidina, reči svetih imaju težinu koja nadilazi vekove. One ne govore samo o molitvi, već i o dubokoj veri u Boga, o unutrašnjoj snazi koja čuva čoveka kada svet oko njega deluje nemilosrdno. Pouka Prepodobnog Amvrosija Optinskog vodi nas tim putem – kroz primere vere i nepokolebljive pouke da Božija zaštita prati one koji joj se predaju.
- Mnogi primeri pokazuju da u vreme opasnosti sa verom treba čitati psalam: „Koji živi u pomoći Višnjega…“ (90. psalam). Ovakvo čitanje ograđuje nas od mnogih opasnosti, a ako neko zbog zaboravnosti nosi na sebi ovaj psalam napisan, sa verom u pomoć Božju, u tome nema ništa loše. Jedan oficir je oko vrata nosio ikonu Svetog Nikolaja, zavijenu u papirić na kome je bio napisan ovaj psalam. Metak je probio odelo, došao do papirića, ali ni ikonu ni papirić nije oštetio – svedočio je Prepodobni Amvrosije Optinski.
Pouka Amvrosija Optinskog je svetionik koji podseća da vera nije apstraktna uteha, već aktivna zaštita i snaga koja nadilazi fizičke opasnosti. U pravoslavlju, ovakve priče oblikuju duh, uče nas strpljenju, nepokolebljivosti i veri da Božija pomoć prati one koji joj se predaju, čak i kada je svet oko njih krhak i nepredvidiv.
1. Gospode, utočište si nam bio iz naraštaja u naraštaj.
2. Pre nego što gore postadoše,
i sazdana bi zemlja i vaseljena,
i od veka i do veka Ti jesi.
3. Ne skreni čoveka u poniženje.
I rekao si: Obratite se, sinovi čovečiji.
4. Jer je hiljadu godina pred očima Tvojim, Gospode,[1]
kao dan jučerašnji, koji prođe,
i (kao) straža u noći.
5. Ništavne će biti godine njihove,
ujutro će kao trava proći;
6. ujutro će procvetati i proći,
uveče će otpasti, stvrdnuti se i osušiti.
7. Jer iščezosmo od gnjeva Tvoga,
i jarošću Tvojom smutismo se.
8. Postavio si bezakonja naša pred Tobom;
vek naš u svetlost lica Tvoga.
9. Jer svi dani naši iščezoše,
i od gnjeva Tvoga iščezosmo;
godine se naše kao paučina shvatiše.
10. Dani godina naših (dostizahu) sobom sedamdeset godina,
a ako je u (većoj) kreposti, osamdeset godina,
i većina je njih muka i bol.
Jer dođe uniženje na nas, i bićemo pokarani.
11. Ko poznaje moć gnjeva Tvoga,
i od straha Tvoga ljutnju Tvoju da izmeri?
12. Desnicu Tvoju tako pokaži mi,
i vaspitane srcem u mudrosti.
13. Obrati se, Gospode, dokle ćeš?
I umoljen budi za sluge Tvoje.
14. Ispunismo se ujutro milosti Tvoje, Gospode,
i obradovasmo se i uzveselismo se,
u sve dane naše;
15. uzveselismo se, za dane u koje si nas unizio,
za godine u kojima videsmo zla.
16. I pogledaj na sluge Tvoje, i na dela Tvoja,
i uputi sinove njihove.
17. I neka bude svetlost Gospoda Boga našega na nama,
i dela ruku naših ispravi na nas, i delo ruku naših ispravi.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 274 (1,1-10)
1. Pavle i Silvan i Timotej Crkvi Solunskoj u Bogu Ocu našem i Gospodu Isusu Hristu: 2. Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista. 3. Dužni smo svagda blagodariti Bogu za vas, braćo, kao što priliči, zato što veoma raste vera vaša i umnožava se ljubav svakoga od vas, jednog prema drugom. 4. Tako da se mi sami hvalimo vama po Crkvama Božijim, vašim trpljenjem i verom u svima vašim gonjenjima i nevoljama koje podnosite. 5. To je znak pravednog suda Božijeg, da se udostojite Carstva Božijega, za koje i stradate,
6. pošto je pravedno u Boga da uzvrati muku onima koji vas muče, 7. a vama stradalnicima spokojstvo sa nama kada se javi s neba Gospod Isus s anđelima sile svoje, 8. ognju plamenom, koji će osuditi one koji ne poznaju Boga i ne pokoravaju se jevanđelju Gospoda našeg Isusa Hrista. 9. Takvi će biti osuđeni na večnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile njegove, 10. kada dođe u onaj Dan da se proslavi u svetima svojima i pokaže se divan u svima verujućima, jer poverovaste svedočanstvu našem.
Jevanđelje po Luki, začalo 65. (12,13-15; 22-31)
13. Reče mu pak neko iz naroda: „Učitelju, reci bratu mom da podeli sa mnom nasleđe.” 14. A on mu reče: „Čoveče, ko mene postavi sudijom ili deliteljem nad vama? 15. A njima reče: „Gledajte i čuvajte se svake gramzivosti, jer niko ne živi od imovine svoje, što je suviše bogat.”
Nije nađeno poglavlje (p1): 42,12,13-15; 22-31
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Živeo je sto petnaest godina.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Pouka velikog podvižnika iz manastira Optinska Pustinja pokazuje kako svadljivost ne samo da narušava odnose s drugima, već i uništava mir i snagu u samom srcu čoveka.
Pouka podvižnika iz Manastira Optinska pustinja pokazuje kako kroz dela i trud, čak i bez početne ljubavi, možemo privući božansku svetlost i otkriti istinsku toplinu u srcu.
Priča o čoveku koji je grešio ceo život, ali se iskreno pokajao, otkriva večni dijalog između ljudske nesavršenosti i božanske milosti – i pruža nadu svakome ko traži unutrašnje oslobođenje.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Hrišćanski život nije obećanje da će čovek biti pošteđen muka, naprotiv.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Svečani početak Sabora označen je nakon liturgije tradicionalnim "prizivom Duha Svetog" u kripti Hrama Svetog Save.
Vernici iz čitavog regiona satima čekaju ispred Hrama Svetog Save kako bi se poklonili svetinji i dobili trakice osveštane iznad kivota
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je patrijarhu moskovskom i cele Rusije toplu čestitku povodom imendana, poželeo mu mudrost, snagu i Božji blagoslov i podsetio na značaj Svetog Kirila za duhovni život slovenskih naroda.
Mnogi duhovnici govorili su da nijedna molitva ne ostavlja takav trag na čovekovu dušu kao iskreno čitanje psalama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
