Dirljiva priča optinskog starca o oficiru koji je preživeo metak koji je probio odelo, ali nije oštetio papirić sa psalmom i ikonu Svetog Nikolaja.
U tišini manastirskih zidina, reči svetih imaju težinu koja nadilazi vekove. One ne govore samo o molitvi, već i o dubokoj veri u Boga, o unutrašnjoj snazi koja čuva čoveka kada svet oko njega deluje nemilosrdno. Pouka Prepodobnog Amvrosija Optinskog vodi nas tim putem – kroz primere vere i nepokolebljive pouke da Božija zaštita prati one koji joj se predaju.
- Mnogi primeri pokazuju da u vreme opasnosti sa verom treba čitati psalam: „Koji živi u pomoći Višnjega…“ (90. psalam). Ovakvo čitanje ograđuje nas od mnogih opasnosti, a ako neko zbog zaboravnosti nosi na sebi ovaj psalam napisan, sa verom u pomoć Božju, u tome nema ništa loše. Jedan oficir je oko vrata nosio ikonu Svetog Nikolaja, zavijenu u papirić na kome je bio napisan ovaj psalam. Metak je probio odelo, došao do papirića, ali ni ikonu ni papirić nije oštetio – svedočio je Prepodobni Amvrosije Optinski.
Pouka Amvrosija Optinskog je svetionik koji podseća da vera nije apstraktna uteha, već aktivna zaštita i snaga koja nadilazi fizičke opasnosti. U pravoslavlju, ovakve priče oblikuju duh, uče nas strpljenju, nepokolebljivosti i veri da Božija pomoć prati one koji joj se predaju, čak i kada je svet oko njih krhak i nepredvidiv.
1. Gospode, utočište si nam bio iz naraštaja u naraštaj.
2. Pre nego što gore postadoše,
i sazdana bi zemlja i vaseljena,
i od veka i do veka Ti jesi.
3. Ne skreni čoveka u poniženje.
I rekao si: Obratite se, sinovi čovečiji.
4. Jer je hiljadu godina pred očima Tvojim, Gospode,[1]
kao dan jučerašnji, koji prođe,
i (kao) straža u noći.
5. Ništavne će biti godine njihove,
ujutro će kao trava proći;
6. ujutro će procvetati i proći,
uveče će otpasti, stvrdnuti se i osušiti.
7. Jer iščezosmo od gnjeva Tvoga,
i jarošću Tvojom smutismo se.
8. Postavio si bezakonja naša pred Tobom;
vek naš u svetlost lica Tvoga.
9. Jer svi dani naši iščezoše,
i od gnjeva Tvoga iščezosmo;
godine se naše kao paučina shvatiše.
10. Dani godina naših (dostizahu) sobom sedamdeset godina,
a ako je u (većoj) kreposti, osamdeset godina,
i većina je njih muka i bol.
Jer dođe uniženje na nas, i bićemo pokarani.
11. Ko poznaje moć gnjeva Tvoga,
i od straha Tvoga ljutnju Tvoju da izmeri?
12. Desnicu Tvoju tako pokaži mi,
i vaspitane srcem u mudrosti.
13. Obrati se, Gospode, dokle ćeš?
I umoljen budi za sluge Tvoje.
14. Ispunismo se ujutro milosti Tvoje, Gospode,
i obradovasmo se i uzveselismo se,
u sve dane naše;
15. uzveselismo se, za dane u koje si nas unizio,
za godine u kojima videsmo zla.
16. I pogledaj na sluge Tvoje, i na dela Tvoja,
i uputi sinove njihove.
17. I neka bude svetlost Gospoda Boga našega na nama,
i dela ruku naših ispravi na nas, i delo ruku naših ispravi.
Druga Poslanica Svetog apostola Pavla Solunjanima, začalo 274 (1,1-10)
1. Pavle i Silvan i Timotej Crkvi Solunskoj u Bogu Ocu našem i Gospodu Isusu Hristu: 2. Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista. 3. Dužni smo svagda blagodariti Bogu za vas, braćo, kao što priliči, zato što veoma raste vera vaša i umnožava se ljubav svakoga od vas, jednog prema drugom. 4. Tako da se mi sami hvalimo vama po Crkvama Božijim, vašim trpljenjem i verom u svima vašim gonjenjima i nevoljama koje podnosite. 5. To je znak pravednog suda Božijeg, da se udostojite Carstva Božijega, za koje i stradate,
6. pošto je pravedno u Boga da uzvrati muku onima koji vas muče, 7. a vama stradalnicima spokojstvo sa nama kada se javi s neba Gospod Isus s anđelima sile svoje, 8. ognju plamenom, koji će osuditi one koji ne poznaju Boga i ne pokoravaju se jevanđelju Gospoda našeg Isusa Hrista. 9. Takvi će biti osuđeni na večnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile njegove, 10. kada dođe u onaj Dan da se proslavi u svetima svojima i pokaže se divan u svima verujućima, jer poverovaste svedočanstvu našem.
Jevanđelje po Luki, začalo 65. (12,13-15; 22-31)
13. Reče mu pak neko iz naroda: „Učitelju, reci bratu mom da podeli sa mnom nasleđe.” 14. A on mu reče: „Čoveče, ko mene postavi sudijom ili deliteljem nad vama? 15. A njima reče: „Gledajte i čuvajte se svake gramzivosti, jer niko ne živi od imovine svoje, što je suviše bogat.”
Nije nađeno poglavlje (p1): 42,12,13-15; 22-31
Dok nama korica hleba izgleda obično, negde daleko njena vrednost može značiti nadu– pouka omiljenog srpskog patrijarha otvara oči i srce na ono što svakodnevno zanemarujemo.
Reči velikog duhovnika sa Svete Gore otkrivaju da najvažniji korak ka Bogu nije u mestima koja posećujemo, već u onome što činimo pred sopstvenom savešću.
Njegove reči probijaju svakodnevnu hladnoću: oproštaj, sažaljenje i ljubav prema bližnjima nisu samo vrlina – to je put ka istinskoj veri i unutrašnjem miru, koji menja srce i svet oko nas.
Savet arhimandrita Kleope svaki vernik može primeniti odmah, kako bi život postao radostan, a u njemu da se vera ne uči samo rečima, već kroz dela i predanost.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Strah od nerazumevanja često zaustavlja vernike, ali jedna mudrost optinskog monaha pokazuje kako strpljenje i smirenje otvaraju vrata duhovnog mira i Božije blagodati.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetitelj nas upozorava kako reči izgovorene iza leđa mogu uništiti i onoga ko ih izgovara i onoga o kome se govori.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
