Naredna tri dana možemo videti pokošenu travu na podu crkve.
Veliki praznik i rođendan Crkve obeležava se danas - tj. dan Svete Trojice, a detaljnije je o tome za portal religija.rs pričao sveštenik Marko Jeftić.
On je objasnio zašto naredna tri dana možemo videti pokošenu travu na podu crkve, ali i u čemu se ogleda značaj ovog praznika.
- Sada je taj period godine, kada je trava uveliko iznikla i ona se unosi u Crkvu. Na taj način simbolično svedočimo unošenje čitave prirodu u Crkvu. Danas je i rođendan Crkve - ona je ustanovljena na Pedesetnicu, a unošenjem trave na vidljiv način pokazujemo da čitava tvorenina učestvuje u spasenju, a ne samo čovek - pojašnjava sagovornik.
Dodaje da je simbol trave u skladu sa periodom godine - kao što u Srbiji na Preobraženje osvećujemo grožđe, jer tada sazreva, tako u Rusiji u isto vreme osvećuju jabuke.
- Svaka pomesna crva ima neku svoju osobenost, ali ova osobenost je ista i kod Srba, Rusa i Grka.... Vaskrs, Spasovdan i Trojice, ove praznike slavimo istog dana, jer se računaju u odnosu na Vaskrs - navodi otac Marko i dodaje:
- Danas praznuju Grci, Rumuni, Bugari i mnogi drugi pravoslavni vernici, a običaj je da se u hramove unosi trava. Time pokazujemo da je čitava tvorevina pozvana da kroz čoveka postane deo tela Hristovog i da se raduje. Ta trava se koristi za pletenje venčića. Trava se ne osvećuje, već se tokom čitanja molitava pletu venčići. Venac je simbol iz prethrišćanskog perioda - simbol kruga, večnosti i trajanja. Slični venčići se pletu i za Đurđevdan i za praznik Vrbice. Na taj način, venac postaje znak večnosti, trajanja i blagoslova.
Na Svete Trojice ispunilo se Hristovo obećanje učenicima da će primiti blagodet duha svetog i progovoriti mnogim jezicima koje do tada nisu znali. Time je završeno osnivanje Hristove crkve, a apostoli su krenuli po svetu da šire Hristovo učenje.
Dogma o Svetoj Trojici je srž hrišćanske vere. Prema njoj, Bog postoji u tri lica:
Na dan Duhova, treće lice Trojstva - Duh Sveti - silazi na apostole u vidu plamenih jezika, simbolično ih ispunjavajući božanskom mudrošću, snagom i darovima potrebnim za propovedanje Jevanđelja. Ovaj čin označava potpunu objavu Boga ljudima: Otac šalje Sina, a Sin, po svom vaznesenju, šalje Duha Svetog.
Ova dinamika unutar Božanske Trojice objašnjava zašto se praznik zove Sveta Trojica - jer se tada prvi put objavljuje trojstvena priroda Boga u punoj jasnoći.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Za naše čitaoce otac Radomir Marković pojašnjava šta treba raditi sa ispletenim venčićem.
- Ovaj praznik, u narodu poznat i kao Duhovi tj. Trojice, je dan kad se priziva Duh Sveti na celu prirodu. Dok se molitve čitaju narod klečeći pravi venčiće i odnosi ih u domove i stavljaju ih pored ikone, do sledeće godine kada taj venčić menjaju novim.
Navodi da pravljenje više manjih venčića, od kojih se jedan stavlja u novčanik, drugi u auto ili na neko drugo mesto klizi u sujeverje.
- Trava će u Crkvi stajati naredna dva dana, do utorka. Nema potrebe da se venčić nosi i stavlja na razna mesta, kao što smo viđali da neko stavlja badnjak na registarske tablice. To je obična trava, a neko po svojoj volji može da urkasi venčić cvetićima - zaključuje otac Radomir Marković.
BONUS VIDEO: Sveštenik Marko Jeftić objašnjava po čemu se razlikuju pravoslavni i katolički krst
U unutrašnjosti kapele nalaze se zidovi oslikani ikonama uz pomoć životinjske krvi, loja i zemlje, kao i biblija stara 500 godina!
Manastir Poganovo su 1499. godine oslikali umetnici iz severne Grčke, i ti prikazi se ubrajaju među najviša slikarska ostvarenja toga doba na Balkanu.
Iako je ovo jedan od glavnih pravoslavnih praksi, mnogi vernici ne znaju ili se prave da znaju šta ona predstavlja
On je istakao da krštenje označava početak njihovog života u crkvi i da se tom činu raduju ne samo ljudi na zemlji već i nebo, i anđeli, i svetitelji Božji, saopštili su iz SPC.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Nova godina po julijanskom kalendaru svečano se večeras dočekuje širom Srbije – na trgovima, u restoranima, a mnogi građani će slaviti u svojim domovima, u krugu porodice
U pojedinim delovima srpskog naroda, običaji su posebno živopisni i vezani za čitav vaskršnji period.
Na snimku se vidi grupa ljudi koja, kao da sedi za trpezom, obeduje hranu postavljenu na nadgrobnu ploču, koja je prekrivena stolnjakom.
Zimske Zadušnice obeležavaju se 22. februara, a tog dana uznosimo molitve za duše upokojenih.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
