VEČERAS U CRKVI MOŽETE DA URADITE OVO: Do sada je bilo zabranjeno, a sada ima poseban značaj

Na "poslednji", "veliki" i "spasonosni" dan Pedesetnice, kada nam se u punoj sili otkriva tajna Svete, Jednosušne, Životvorne, Nerazdeljive i Neslivene Trojice – Oca, Sina i Svetoga Duha, Crkva posle svečane liturgije služi poseban večernji čin, poznat kao Večernja služba kolenopreklonjenja.

Ovaj jedinstveni večernji čin obeležava dolazak Svetoga Duha – Trećeg Lica Presvete Trojice, „koji je svetlost, život i izvor života umnoga, Duh premudrosti i razuma, dobar, prav, umni, koji vodi, čisti grehe, Bog je i bogotvori, oganj od ognja rođen, govori, dejstvuje i deli darove“.

Odmah nakon uobičajenog ulaska u hram i pevanja "Svetlosti tiha", pojci uznose Veliko prokimen:

- Ko je Bog veliki kao Bog naš?

- Ti si Bog, koji činiš čudesa! - u tonu dostojnom veličine praznika. Zatim nas đakon, klerike i vernike, poziva na kolenopreklonjenje i molitvu:

- Još i još, priklonivši kolena, Gospodu se pomolimo.

Od svetlog jutra Vaskrsa do Pedesetnice, Crkva u znak radosti zbog Vaskrsenja Hristovog zabranjuje svako kolenopreklonjenje. Molitva se tokom tog perioda uznosi isključivo u stojećem stavu, po kanonskom predanju, da bi se podvukla radost pobede nad smrću. Ali danas, na Pedesetnicu, taj stojeći stav ustupa pred molitvom pokajnika.

Crkva nas poziva da kleknemo – ne samo telom, već i dušom – pred Duhom Svetim, kroz koga "Otac se spoznaje, Sin se proslavlja, i jedna sila, jedna volja i jedno poklonjenje Svetoj Trojici se otkriva."

Kolenopreklonjenje – u narodu poznato i kao „metanija“ – telesni je izraz dubokog pokajanja. Čovek kleči, lice okreće ka zemlji i time ispoveda:

- Bože moj, na dnu sam. Pao sam. Prah sam i pepeo. Podigni me! Vaskrsni me! Spasi me!

I zaista, u danu kada Duh Utešitelj – Duh Istine – silazi među nas, pozvani smo da primimo stav pokajnika, ne samo telesno, već i životno.

Na Kritu stari ljudi govore:

- I ako si sam na vrhu planine ovog dana, treba da klekneš i prekrstiš se.

Te reči otkrivaju duboko osećanje zajednice Tela Hristovog. Bez obzira na to gde se vernik nalazi – u hramu, u domu, bolnici, na moru ili u inostranstvu, na polju ili u zatvoru – Crkva je tu. I svaka duša pred Bogom priklanja kolena:

- Još i još, priklonivši kolena, Gospodu se pomolimo.“

Shutterstock/MilanMarkovic78

 

Prva molitva kolenopreklonjenja upućena je Ocu – "Bezgrešnom, Bezpočetnom, Nevidljivom, Nespoznatljivom, Nepromenljivom, Milostivom Gospodu", Ocu Gospoda našeg Isusa Hrista. Sa pokajničkim glasom uzvikujemo: „Sagrešismo!“ i molimo za oproštaj i očišćenje:

- Ne sećaj se grehova mladosti i neznanja našeg, i od tajnih nas grehova očisti.

Tražimo da pre nego što se vratimo u prah iz koga smo sazidani, dobijemo priliku da se pokajemo, da se vratimo u naručje Oca. Molimo se da Bog suprotstavi bezdan svojih milosti mnoštvu naših prestupa.

Ovo je molitva „muška“, direktna, bez ulepšavanja:

- Sagrešismo! Očisti nas! Daruj oproštaj onima koji se u Tebe uzdaju!

Reči koje „pogađaju srce Oca Milostivog i Čovekoljubivog“.

Druga molitva upućena je Sinu – Gospodu našem Isusu Hristu, "Odasjaju Oca, neizmenljivom i nepomičnom liku Njegove suštine". Onome koji "daje molitvu onome koji se moli", jer bez Njega ni ne znamo šta da tražimo.

Ispovedamo:

Shutterstock/Alexey Pavlishak

"Strahom Tvojim stojimo pred Tobom, očajanje duše naše bacamo u more milosti Tvoje."

I molimo:

"Upravi mi život... nauči me putevima Tvojim... podaj mi Duha premudrosti, razuma, bogobojaznosti... ne liši me pravog i plemenitog duha.“
Jer samo sa Duhom Svetim možemo ispunjavati zapovesti Božije i osetiti Njegovo prisustvo.

I ispovedamo:

"Samo Tebi sagrešismo, ali samo Tebe i poštujemo. Ne znamo drugog Boga. Samo Tebi uzdižemo ruke.“
Ispovest duboke vere, straha Božijeg i žive nade.

Treća molitva ponovo se obraća Sinu – Isusu Hristu, "izvoru života i svetlosti, Tvorcu koji je večan kao Otac, Pobedniku nad smrću, koji je sebe prineo kao neporočno žrtvu za nas."

Ovoga puta ne molimo za sebe, već za usnule, rođake po telu i „sve bližnje u veri“.

Molimo:

"Upokoji duše slugu Svojih... gde nema bola, tuge, ni uzdisaja, već svetlost, prohlada i mir.“

SPC

Podsećamo da oni koji su u adu ne mogu sami tražiti oproštaj – samo mi koji smo u životu možemo uznositi molitve i žrtve za njihovo spasenje.

I u nastavku, druga molitva za upokojene, obraća se Hristu kao „Načelniku vaskrsenja i pravednom Sudiji“, moleći:

"Upokoji sve – i očeve, i majke, i braću, i sestre – sve preminule u nadi na život večni.“

Na dan Pedesetnice Crkva nas ne poziva samo na molitvu – ona nas vodi u najdublju tajnu života. Poziva nas da se sagnemo do praha, ne da bismo ostali u prahu, nego da bismo u Duhu Svetom ustali kao novi ljudi. To je smisao kolenopreklonjenja: pokajanje, molitva, vaskrsenje.

"Još i još, priklonivši kolena, Gospodu se pomolimo.“

BONUS VIDEO: Monah iz manastira Tumane otkrio istinu: Ovo je ključ za jaku veru

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara