Jutro na Svetoj Gori bilo je ispunjeno neobičnim podrhtavanjem zemlje koje je potreslo manastire i probudilo srca monaha.
U ranim jutarnjim časovima, oko 4:20, snažan zemljotres jačine 4,8 stepeni Rihterove skale potresao je Svetu Goru Atonsku. Epicentar je bio u morskom području, oko 11 kilometara zapadno-severozapadno od Kareje, duhovnog središta Svete Gore, a žarište na dubini od oko 12 kilometara.
Prema informacijama portala VimaOrthodoxias.gr, potres se snažno osetio u više manastira, a pojedini monasi svedoče da su se zvona oglasila sama od sebe, što je među vernicima izazvalo posebne emocije i tihu molitvu. Neki hodočasnici su, uplašeni, izašli u manastirska dvorišta, dok su na pojedinim starim zgradama primećene pukotine i manja oštećenja.
Iako nije bilo povređenih, seizmološka aktivnost izazvala je zabrinutost u širem području Halkidikija, Soluna, Kavale i Trakije. Geodinamički institut u Atini kasnije je saopštio da je jačina potresa iznosila preko 5 stepeni, ali da nema rizika od naknadnih snažnih udara.
U pravoslavnoj duhovnosti, ovakvi događaji posmatraju se ne samo kao prirodne pojave, već i kao poziv na sabranje, molitvu i oslonac na Gospoda. Kada se tlo zatrese, ono što ostaje jeste čvrstina vere – temelja koji ne puca pod spoljnim pritiscima.
Monasi i vernici podsećaju da nas i ovakvi trenuci uče tišini, trpljenju i vernosti. Zvona koja su sama zazvonila mogu se tumačiti i kao poziv na duhovno buđenje – da ne zaboravimo koliko smo krhki bez Boga i koliko nam je mir duše potreban.
U danima kada se sve čini nestabilnim, mir u srcu i molitva postaju najveća sigurnost. I kao što psalmista kaže:
Najstariji manastir koji se uopšte pominje u straroj Raškoj jeste Crkva ili Svetih apostola Petra i Pavla u Rasu, dva kilometra severno od Novog Pazara, na ušću rečice Deževe u Rašku.
U crkvi se nalaze brojni sveti predmeti, čija upotreba je nužna tokom određenih službi, a antimins je neizostavan pri služenju liturgije.
Katolici, u ovom duhovnom činu, često traže pročišćenje kroz krv Isusa Hrista, verujući da ih ona isceljuje od svakog zla, bolesti i negativnosti.
Postoje razne namenske molitve, a cilj je da se povežemo sa Bogom i na taj način olakšamo našu dušu suvišnih tereta.
Jutro na Svetoj Gori bilo je ispunjeno neobičnim podrhtavanjem zemlje koje je potreslo manastire i probudilo srca monaha.
Njihova prisutnost nije upadljiva, ali je neizbrisiva.
Pravoslavlje na prijateljstvo ne gleda kao na prolaznu emociju, već kao na duboku duhovnu vezu.
U manastirima i narodnim domovima, česnica nije bila samo za Božić. Ova mrsna, svečarska verzija krasila je mnoge praznične trpeze kao hleb blagoslova i zajedništva.
Negativne pomisli donose teskobu i slabost, dok čiste misli vode do zdravlja i spokoja. Trojica velikih duhovnika – otac Tadej, sveti Ignjatije i starac Pajsije – otkrivaju kako da nadziremo ono što oblikuje našu dušu.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Nakon snažnog podrhtavanja tla u februaru, a zatim ponovo 7. juna, mnogi svetogorski manastiri upozoravaju da su ostavljeni bez adekvatne zaštite, dok se sveti prostor suočava s ozbiljnim oštećenjima i potpunim izostankom konkretnih mera.
Pećine u kojima su monasi živeli i molili se, kao i podzemne crkve i katakombe, predstavljaju neke od tajni Svete gore koje istražuju posetioci.
Na Atosu, priroda ponekad prekine spokoj potresima zemlje, ali čuvari drevnih manastira, kao i hodočasnici, nemaju razloga za strah. Profesor seizmologije sa Univerziteta u Solunu umirujuće govori o prognozi za nastavak seizmičke aktivnosti na ovom svetom poluostrvu.
Dok se zidovi hrama pretvaraju u mete vandala, Srbi u ovoj enklavi žive u stalnom strahu, a iz Kancelarije za KiM upozoravaju da Priština želi da iskoreni njihovo prisustvo na Kosovu i Metohiji.
Arheolozi potvrđuju da svetinja nije benediktinski samostan, već prostor sa antičkim korenima i tajanstvenim grobovima koji vekovima čuvaju duhovnu snagu Hercegovine.
Portal Religija.rs posetio je paraklis, podignut pored pri hramu Svete Trojice, izgrađen pre nešto više od deset godina, a koji danas danas predstavlja jedini molitveni prostor u Srbiji posvećen upravo Svetoj Kseniji.
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Jutro na Svetoj Gori bilo je ispunjeno neobičnim podrhtavanjem zemlje koje je potreslo manastire i probudilo srca monaha.
Negativne pomisli donose teskobu i slabost, dok čiste misli vode do zdravlja i spokoja. Trojica velikih duhovnika – otac Tadej, sveti Ignjatije i starac Pajsije – otkrivaju kako da nadziremo ono što oblikuje našu dušu.
Veličanstveno sabranje svetinje pored Golupca obeležilo je 90 godina od dolaska čudotvorne ikone Bogorodice Kurske u Srbiju.
Na ikonostasu trepti plamen sveće - a ruka koja ju je zapalila možda ne veruje u Boga. Zašto ljudi koji ne veruju i dalje pale sveće u crkvama?
Otkrijte kako molitveno posredovanje roditelja Presvete Bogorodice može zaštititi vernike i doneti unutrašnji mir.
Pedeset godina su Joakim i Ana bili u braku, ali nikako nisu mogli da dobiju detete.
Verni narod, sabran u svetinju pored Golupca, slavi čudotvornu ikonu Bogorodice Kurske koja vekovima donosi zaštitu bolesnima i potomstvo bezdetnima, nastavljajući da obasjava živote onih koji joj pristupaju sa verom.
