Postoje razne namenske molitve, a cilj je da se povežemo sa Bogom i na taj način olakšamo našu dušu suvišnih tereta.
Molitva, jedna od osnovnih potreba telesno-duševno-duhovnog bića čoveka, pobožno usmeravanje duše ka Bogu, beseda srca čovečijeg sa Bogom, duhovna veza između razumnog čovečijeg bića i Tvorca, između dece i Oca nebeskog, tamjan miomirisni Bogu, sredstvo za prevazilaženje uzburkanih talasa života, neoboriva stena svih koji veruju, božanska odeća kojom se duša oblači u dobrotu i lepotu, majka svih bogougodnih dela, brana protiv lukavstava najvećeg neprijatelja čoveka - đavola.
Molitva je sredstvo za umilostivljenje Boga za oproštaj greha, pristanište koje talasi ne mogu srušiti, prosvećenje uma, sekira očajanju i tuzi, mesto za rađanje nade, ublažavanje gneva, zastupnica svih kojima se sudi, radost onih koji su u tamnici, spasenje onima koji ginu.
Njome se čovek uzdiže među horove anđela i saučestvuje u njihovom blaženstvu. Molitva je za dušu nasušna potreba, isto kao što je vazduh nasušna potreba za naša pluća. I kao što bez vazduha telo ne može da živi, tako ni duša ne može bez molitve.
Postoje razne namenske molitve, a cilj je da se povežemo sa Bogom i na taj način olakšamo našu dušu suvišnih tereta.
Molitva za zaštitu od nečiste sile
"Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, ogradi me svetim Tvojim Angelima i molitvama Sveprečiste Vladičice naše Bogorodice i Prisnodjeve Marije, silom Časnog i Životvornog Krsta, Svetog Arhistratiga Božjeg Mihaila i ostalih Nebeskih sila besplotnih, Svetog Proroka i Preteče, Krstitelja Gospodnjeg Jovana, Svetog Apostola i Jevanđeliste Jovana Bogoslova, Sveštenomučenika Kiprijana i mučenice Justine, Svetitelja Nikolaja, arhiepiskopa Mirlikijskog čudotvorca, Svetitelja Lava, episkopa Katanskog, Svetitelja Josifa Belgorodskog, Svetitelja Mitrofana Voronješkog, prepodobnog Sergija, igumana Radonješkog, prepodobnog Serafima, Sarovskog Čudotvorca, Svetih mučenica Vere, Nade i Ljubavi i majke njihove Sofije, svetih i pravednih bogootaca Joakima i Ane i svih svetih Tvojih, i pomozi meni, nedostojnom rabu Tvojemu (ime onog koji se moli), da me izbavi od svih nasrtaja neprijateljskih, od svake mađije, čarolije, vračanja i od lukavih ljudi, da ne uzmognu učiniti meni zla nikakvoga.
Gospode, svetlošću Tvojeg blistanja sačuvaj me ujutru, preko dana, naveče i kada san dolazi, i silom blagodati Tvoje odvrati i udalji zla svaka nečista koja dejstvuju po nagovoru đavola. Ko je tako mislio i činio – vrati njihovo zlo nazad u pakao, jer Tvoje je Carstvo i Sila, i Slava, Oca i Sina i Svetoga Duha.
Amin".
BONUS VIDEO: ČUDA I ISCELJENJA SVETE KSENIJE PETROGRADSKE
Ukrajinski verni narod, poput hrišćana iz prvih vekova, pronalaze snagu u podrumima i sklonistima, čuvajući veru u danima progona.
Ikona se postavlja u najsvečanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istočnom zidu ili na zapadnom zidu.
Čuda kojima su svedočili prisutni na tribini portala religija.rs nizala su se, a zainteresovani su pomno pratili šta govornici pričaju.
U srcu Srema, mladi učenici okupljeni u crkvi Rođenja Presvete Bogorodice osetili su snagu molitve i vere, dok im je sveštenstvo uputilo blagoslove za uspešan put u životu i službi narodu.
Milosrđe temelj hrišćanskog života.
Starac Simeon smatra se danas zaštitnikom male dece.
Župnik Željko Lovrić i njegovi stihovi "Ispovest sa asfalta" izazvali su snažne reakcije, otvarajući bolno pitanje autentične vere, greha i susreta s Hristom tamo gde se On najmanje očekuje.
Pravoslavno predanje podseća da Bog uvek čuje molitvu, ali da odgovor ne dolazi uvek onako kako čovek očekuje.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Ulazili su u oltar, ispovedaonicu i trapove, a odgovor mitropolita Metodija oduševio je vernike: „Krijem ga u svom srcu“
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Kada neko iz porodice počne redovno ići u crkvu, često nailazi na kritike, zbunjenost, pa čak i ravnodušnost. Ali, njegova vera može da postane seme koje polako klija u srcima drugih.
Na ikonostasu trepti plamen sveće - a ruka koja ju je zapalila možda ne veruje u Boga. Zašto ljudi koji ne veruju i dalje pale sveće u crkvama?
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
U selu Ljubižda, nakon gotovo tri decenije tišine, raseljeni meštani su se ponovo sabrali oko svog hrama, pretvarajući bogosluženje u snažnu poruku opstanka Srba na Kosovu i Metohiji.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
Nakon liturgije koju je služio mitropolit šumadijski Jovan, sveštenici iz tri namesništva i profesori Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta otvorili su razgovor o izazovima crkvenog života koji se ne vide sa ambona.
Isceljivao je bolesti i izgonio zle duhove.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Bez znanja bratstva prepisani groblje i temelji crkve, dok se zemljište nadomak manastira prodaje za izgradnju hotela i motela.
Vikarni episkop Stefan služio liturgiju, dok je jerej Miroslav Vasić u besedi podsetio da vera znači prepoznati Hrista u svakom gladnom, bolesnom i usamljenom, i živeti ljubav svakodnevno.
Jednostavno, sočno i izdašno jelo koje se nekada pripremalo u danima kada crkva ne propisuje post, a danas može da postane omiljeni ručak svakog dana.
Sretenje većina prepoznaje po datumu, a retko po njegovoj suštini: susret koji je u tišini jerusalimskog hrama promenio način na koji hrišćanstvo razume Boga, čoveka i spasenje.
