OVO MNOGI ZANEMARUJU – A DANAS MOŽE PROMENITI SVE: Kako jedan stih može uticati na naše odluke i pogled na ljude

Postoji trenutak u kojem se vernik mora zaustaviti između dve krajnosti: da ne popusti pred drugima, ali i da ih ne osuđuje. Upravo taj prostor, tanak kao nit između srca i razuma, opisuje ajet iz sure Eš-Šura (42:15), koji je u knjizi "The Qur'an – 365 Selections For Daily Reading" izdvojen za 28. novimbar. U njemu se Poslaniku Muhamedu naređuje da poziva, ali da ostane istrajan, da veruje u sve objave, ali da ne sudi po tuđim merilima. To je poziv na veru bez nadmetanja, na pravednost bez hvalisanja – na unutrašnju ravnotežu koju današnji svet sve teže nalazi.

Reči: „Zato ti pozivaj i budi istrajan, onako kako ti se naređuje…“ ne opisuju samo poslanikov zadatak, već i duhovni okvir svakog vernika koji želi da ostane uspravan u vremenu punom pritisaka i tuđih očekivanja. Ajet jasno postavlja meru: pozivati na veru znači svedočiti istinu delom, a ne nadmetanjem.

Vera u sve objave i međusobno priznanje

Kada Poslanik kaže: „Ja verujem u sve knjige koje je Alah objavio“, time se otvara prostor međusobnog priznanja – ne kroz reč tolerancija, već kroz veru u jedinstven Božiji plan koji obuhvata i prethodne objave. U rečenici „Alah će nas sve sabrati, i Njemu će se svi vratiti“ nalazi se smirenje: niko nema poslednju reč osim Njega.

Smirenost kroz svesnu postojanost

Ovaj ajet, čitan u današnjem kontekstu, ne poziva na raspravu, već na tišinu u kojoj se prepoznaje odgovornost svakog čoveka prema sopstvenom delu. To je poziv na smirenost koja ne znači pasivnost, već svesnu postojanost – veru koja se ne meri rečima, nego načinom na koji se živi.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara