Iako je ovaj ponedeljak u Petrovskom postu dan na vodi, zbog Ivanjdana je dozvoljena riba, a ovo jelo od morskih plodova i ribe učiniće vaš praznični sto posebnim i mirisnim kao u manastirima Svete gore.
Ove godine Ivanjdan, praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, po kalendaru Srpske pravoslavne crkve pada u ponedeljak – dan kada bi po tipiku trebalo da se posti na ulju, zbog Petrovskog posta. Međutim, budući da je Ivanjdan veliki praznik, a mnogi ga Srbi proslavljaju i kao krsnu slavu, post je razrešen na ribu. Zato danas donosimo predlog za savršen ivanjdanski ručak: autentične svetogorske pljeskavice od morskih plodova, obogaćene i morskom ribom, kako bi ukus bio potpun i svečan.
Podsećamo da se morski plodovi, poput lignji, sipa, hobotnica i školjki, u pravoslavnoj praksi smatraju posnom hranom. Kako spadaju u životinje koje nemaju krv (ili nemaju krv u onom smislu u kojem je imaju ribe i kopnene životinje), mogu se jesti u dane kada je dozvoljeno ulje, a svakako i u dane kada je dozvoljena riba.
Pljeskavice od morskih plodova
Sastojci:
lignje (može i zamrznute)
Priprema:
Sve gore navedene sastojke stavite u multipraktik ili blender dok ne dobijete lep gusti pire – količinu sirćeta i vina odredite odokativno, da masa bude pogodna za oblikovanje.
U pleh stavite očišćen i isečen krompir. Od dobijenog pirea oblikujte male ćevapčiće i poređajte ih preko krompira u plehu. Pecite oko 45 minuta, dok sve ne bude gotovo. Poslužite sa pečenim krompirom. Ako vam više prija kremastija struktura, umesto pečenog krompira možete pripremiti posni pire.
Jednostavno, a bogato jelo od ribe i krompira u domaćem paradajz-sosu, po receptu koji monasi ne menjaju vekovima, a koji sada možete pripremiti i u svom domu. U svetogorskim manastirima vekovima se pripremaju ove nežne sarmice u patlidžanu, a sada recept stiže i do vaše trpeze – spoj jednostavnosti, duhovnog mira i bogatstva ukusa koji prevazilazi sva očekivanja. Hranjiva čorba jednostavno i brzo se priprema, idealna je u danima posta na vodi, kao toplo predjelo ili lagan, samostalan obrok. Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
sipa (može i zamrznuta)
morska riba (oslić, brancin, orada)
malo bajatog hleba
2-3 glavice crnog luka
peršun
celer
so, biber
malo sirćeta (1 supena kašika)
malo crnog vina (1 čašica za uzo, a može i malo više)
ulje (vrlo malo), po želji
Shutterstock/freeskyline
Posni recepti
09:48 | 22.06.2025
UKUS SA SVETE GORE KOJI SE NE ZABORAVLJA: Posna gozba po receptu iz srca svetootačke tradicije
Posni recepti
09:34 | 24.06.2025
OTKRIJTE TAJNU UKUSA MANASTIRSKIH SARMICA: Savršen, jednostavan letnji obrok – melem za dušu
Posni recepti
10:24 | 02.07.2025
SVETOGORSKA ČORBA SA TAHINIJEM OSVAJA RASKOŠNIM UKUSOM: Otkrijte tajnu pripreme jela kojem monasi ne mogu da odole
Posni recepti
09:41 | 05.07.2025
SKROMNA TAJNA SVETOGORSKIH TRPEZA: Zašto monasi biraju sardinu? Manastirski recept koji osnažuje telo, a smiruje dušu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Zvezda serijala „Mortal Kombat“ u 75. godini upokojila se u Santa Barbari, a njegov duhovni put ka pravoslavlju i krštenju ostaje inspiracija za sve koji traže smisao i unutrašnji mir.
Stao je između krstaša sa Zapada i Horde sa Istoka i odbranio svoj narod.
U besedi za 26. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različita mera milosti oblikuje našu odgovornost, poziva na poštovanje darova bližnjih i pokazuje zašto svaki dar, bez obzira na veličinu, nosi dublju pouku.
Pravoslavci danas proslavljaju Svetog Amfilohija Ikonijskog po starom kalendaru i Svetog Nikolu po novom, katolici su u periodu Adventa i takođe slave Svetog Nikolu, a u islamu i judaizmu dan je posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
Spoj drevne jednostavnosti i savremenog ukusa donosi vam osvežavajući sladoled od zelenog čaja i puter-keksova – pripremljen po nadahnuću svetogorskih trpeza, bogat aromom i blagodetima za zdravlje.
Ova aromatična manastirska čorba od rečne ribe vodi vas kroz vekovne običaje i otkriva kako pripremiti jelo koje čuva duh posta i posne slavske trpeze.
Jednostavna, očaravajuća poslastica iz knjige Ko posto dušu gosti koja osvežava dušu i donosi mir manastirske kuhinje.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Recept za bozu iz kuvara „Ko posti dušu gosti“ nudi jednostavan način da prirodno poboljšate otpornost organizma i uživate u autentičnom ukusu manastirskih tradicija.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Primer svetitelja pokazuje da strpljiva molitva i nepokolebljiva nada nisu samo duhovne prakse, već put ka isceljenju, unutrašnjem miru i obnovi vere u teškim trenucima.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
Protojerej Vladimir Dolgih objašnjava da se iza karata, zvezda i proročanstava krije duhovna opasnost koja čoveka vodi dalje nego što misli.
