Iako je ovaj ponedeljak u Petrovskom postu dan na vodi, zbog Ivanjdana je dozvoljena riba, a ovo jelo od morskih plodova i ribe učiniće vaš praznični sto posebnim i mirisnim kao u manastirima Svete gore.
Ove godine Ivanjdan, praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja, po kalendaru Srpske pravoslavne crkve pada u ponedeljak – dan kada bi po tipiku trebalo da se posti na ulju, zbog Petrovskog posta. Međutim, budući da je Ivanjdan veliki praznik, a mnogi ga Srbi proslavljaju i kao krsnu slavu, post je razrešen na ribu. Zato danas donosimo predlog za savršen ivanjdanski ručak: autentične svetogorske pljeskavice od morskih plodova, obogaćene i morskom ribom, kako bi ukus bio potpun i svečan.
Podsećamo da se morski plodovi, poput lignji, sipa, hobotnica i školjki, u pravoslavnoj praksi smatraju posnom hranom. Kako spadaju u životinje koje nemaju krv (ili nemaju krv u onom smislu u kojem je imaju ribe i kopnene životinje), mogu se jesti u dane kada je dozvoljeno ulje, a svakako i u dane kada je dozvoljena riba.
Pljeskavice od morskih plodova
Sastojci:
lignje (može i zamrznute)
Priprema:
Sve gore navedene sastojke stavite u multipraktik ili blender dok ne dobijete lep gusti pire – količinu sirćeta i vina odredite odokativno, da masa bude pogodna za oblikovanje.
U pleh stavite očišćen i isečen krompir. Od dobijenog pirea oblikujte male ćevapčiće i poređajte ih preko krompira u plehu. Pecite oko 45 minuta, dok sve ne bude gotovo. Poslužite sa pečenim krompirom. Ako vam više prija kremastija struktura, umesto pečenog krompira možete pripremiti posni pire.
Jednostavno, a bogato jelo od ribe i krompira u domaćem paradajz-sosu, po receptu koji monasi ne menjaju vekovima, a koji sada možete pripremiti i u svom domu. U svetogorskim manastirima vekovima se pripremaju ove nežne sarmice u patlidžanu, a sada recept stiže i do vaše trpeze – spoj jednostavnosti, duhovnog mira i bogatstva ukusa koji prevazilazi sva očekivanja. Hranjiva čorba jednostavno i brzo se priprema, idealna je u danima posta na vodi, kao toplo predjelo ili lagan, samostalan obrok. Otkrijte kako monasi pripremaju sardine plaki – jednostavno jelo iz rerne sa paradajz sosom, koje daje snagu za dug dan molitve i rada, a donosi mir svakome ko ga jede sa zahvalnošću.
sipa (može i zamrznuta)
morska riba (oslić, brancin, orada)
malo bajatog hleba
2-3 glavice crnog luka
peršun
celer
so, biber
malo sirćeta (1 supena kašika)
malo crnog vina (1 čašica za uzo, a može i malo više)
ulje (vrlo malo), po želji
Shutterstock/freeskyline
Posni recepti
09:48 | 22.06.2025
UKUS SA SVETE GORE KOJI SE NE ZABORAVLJA: Posna gozba po receptu iz srca svetootačke tradicije
Posni recepti
09:34 | 24.06.2025
OTKRIJTE TAJNU UKUSA MANASTIRSKIH SARMICA: Savršen, jednostavan letnji obrok – melem za dušu
Posni recepti
10:24 | 02.07.2025
SVETOGORSKA ČORBA SA TAHINIJEM OSVAJA RASKOŠNIM UKUSOM: Otkrijte tajnu pripreme jela kojem monasi ne mogu da odole
Posni recepti
09:41 | 05.07.2025
SKROMNA TAJNA SVETOGORSKIH TRPEZA: Zašto monasi biraju sardinu? Manastirski recept koji osnažuje telo, a smiruje dušu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
Sve što se prinosi Bogu na žrtvu trebalo bi da bude od čistog materijala, naglasio je sveštenik.
Srpska svetinja stara više od jednog veka našla se u zemljišnim knjigama u Gradačcu pod spornim vlasništvom, što izaziva zabrinutost pravoslavnih vernika.
Poglavar SPC govorio je o veri koja povezuje generacije i čuva duhovne korene naroda, upozorio na razdor i mržnju, a Bojanu Pajiću uručeno je visoko crkveno odlikovanje za doprinos srpskom kulturnom nasleđu.
Rektor Niške bogoslovije objašnjava zašto su molitva, milostinja i vera u Vaskrsenje dragoceniji od skupih spomenika i bogatih trpeza i šta zaista možemo da učinimo za duše svojih upokojenih.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Jednostavni sastojci, strpljiva priprema i mirna rutina manastirskog života pretvaraju običan obrok u trenutak tihe kontemplacije i uživanja.
Koju hranu jedu monasi sa Svete gore, čak i kada poste, jedu malo, a ovo su namirnice koje su često na njihovoj trpezi.
Losos na spanaću, crni pasulj i krompir iz rerne – ovo blagosloveno i bogato jelo zasitiće svakoga i uneće radost u svaki dan posta.
Uživajte u autentičnom receptu svetogorskih monaha uz ovaj jednostavan i ukusan obrok od ribe i pirinča u kom se savršeno nadopunjuju ukusi pažljivo odabranih začina.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Bez rerne i komplikovanog postupka, mekano testo za tili čas postaje mirisno pecivo koje se na trpezu iznosi uz sir, kajmak ili jogurt.
Svinjetina se najpre lagano dinsta, zatim joj se dodaje obilje luka i začini, pa se sve zajedno dugo krčka dok ne dobije pun ukus.
Pravi se bez komplikovanja, a jedan detalj u pripremi daje joj naročito pun ukus i miris domaće kuhinje.
Jedan od najvažnijih načina na koji možemo biti uz čoveka koji pati jeste molitva.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
