U svetogorskim manastirima vekovima se pripremaju ove nežne sarmice u patlidžanu, a sada recept stiže i do vaše trpeze – spoj jednostavnosti, duhovnog mira i bogatstva ukusa koji prevazilazi sva očekivanja.
Sarmice sa patlidžanom predstavljaju blagosloveni spoj jednostavnosti i duhovne dubine isposničke kuhinje. Ovo posno jelo, koje se često priprema i u svetogorskim manastirima, svedoči o mudrosti monaške trpeze – gde se iz najskromnijih sastojaka rađa bogatstvo ukusa. Umesto vinovog lista, za omotač se koristi tanko sečen patlidžan, čija svilenkasta tekstura i blago zemljani ukus oplemenjuju svaki zalogaj.
Ispod ovog nežnog omotača krije se mirisna smesa pirinča, pinjola i aromatičnog bilja, pripremljena s ljubavlju i pažnjom – kako i dolikuje jelima koja se služe u danima posta. Bilo da se kuvaju na pari ili peku u pećnici, ove sarmice odišu mediteranskom punoćom i tihom duhovnom raskoši. Ukoliko nije post, mogu se poslužiti i s kašikom osvežavajućeg tzatzikija (grčkog jogurt-sosa sa krastavcem i belim lukom), kao blaga nadogradnja već savršene harmonije ukusa.
Sastojci:
1 ½ kg patlidžana
Priprema:
Patlidžane isecite na malo deblje kriške i ispržite ih. Za fil:
Crni i mladi luk, kao i paprike, sitno iseckajte. Za slaganje:
Uzmite dve kriške patlidžana i stavite ih ukršteno (u oblik krsta). Saveti monaha:
Obratite pažnju na vreme kuvanja fila – smeša ne treba da se previše raskuva. Ako nemate vremena za uvijanje, fil možete rasporediti preko kriški patlidžana i tako ih zapeći. Alternativno, stavite fil na jednu krišku i urolajte. Ako ne volite pinjole, slobodno ih izostavite. Koristite paprike koje imate – boja i vrsta nisu presudne.
U ovom jednostavnom, a bogatom jelu sa Svete gore, nema žurbe ni viška – samo mir, zahvalnost i miris svežeg povrća koje pamti sunce. U danima posta kada je dozvoljena riba, ovaj jednostavan, a raskošan manastirski recept donosi savršenu ravnotežu ukusa i duhovnog mira — lagano, osvežavajuće i blagotvorno za telo i srce. Na trpezi atonskih monaha nema raskoši, ali ima nečeg mnogo vrednijeg - smirenja, duhovnog poretka i ukusa koji nose pečat molitve. Isprobajte kako izgleda posna gozba, po meri vere. U manastiru gde post ima ukus mira, mati Atanasija otkriva kako i najskromniji sastojci, uz molitvu i blagoslov, postaju trpeza dostojna praznika — donosimo vam recept iz knjige Srpski posni kuvar koji se ne zaboravlja. Pripremljeno po uputstvima svetogorca iz skita Milopotamos, ovo jelo nije samo obrok – to je put ka tišini, blagosti i blagodati trpeze. Jednostavno, a bogato jelo od ribe i krompira u domaćem paradajz-sosu, po receptu koji monasi ne menjaju vekovima, a koji sada možete pripremiti i u svom domu.
4 zrela paradajza
2 glavice crnog luka
4–6 stabljika mladog luka
1 šolja pirinča
Malo mirođije
Malo peršuna
Malo pinjola (po želji)
1 crvena paprika
1 narandžasta paprika
1 žuta paprika
So
Biber
1 šolja maslinovog ulja
Ulje za prženje
Schutterstock/ZAHRA22
Odmah potom stavite ih na upijajući papir da se ocede od viška ulja.
Pinjole prepecite na malo maslinovog ulja.
Istovremeno, pirinač potopite u vodi na oko pola sata.
Zatim dodajte dva rendana paradajza, pirinač, pinjole sa uljem u kojem su se pekli, mirođiju, sitno seckani peršun i mladi luk.
Dobro začinite solju i biberom.
Skinite šerpu sa ringle.
U sredinu stavite kašiku fila.
Pažljivo uvijte i pričvrstite čačkalicom.
Složite sarmice u vatrostalnu posudu jednu do druge.
Prelijte ih ostatkom maslinovog ulja i sokom od preostala dva paradajza.
Pecite u prethodno zagrejanoj rerni na 180°C oko 30 minuta.
Posni recepti
08:59 | 28.05.2025
OBAVEZNO PROBAJTE OVU LETNJU ČORBU PO RECEPTU IZ SVETOGORSKIH KELIJA: Ukusan, zdrav i jeftin obrok koji mami osmeh zadovoljstva cele porodice
Posni recepti
09:25 | 11.06.2025
ZDRAVLJE IZ MANASTIRSKE KUHINJE: Brza, posna obrok-salata koja se jede očima i dušom
Posni recepti
09:24 | 16.06.2025
JEDNOSTAVAN SVETOGORSKI RECEPT ZA UKUSAN JEFTIN DORUČAK ILI VEČERU: Uštipci sa začinskim biljem i jednim tajnim sastojkom okrepljuju dušu i telo
Posni recepti
09:13 | 19.06.2025
TAJNA OČARAVAJUĆEG UKUSA POSNIH ŠNICLI IZ RUKUMIJE: Recept mati Atanasije koji hrani dušu, a ne samo telo
Posni recepti
09:47 | 21.06.2025
NAJUKUSNIJI MANASTIRSKI OBROK SA SVETE GORE: Boranija sa pastrmkom po receptu monaha Epifaniosa oduševiće i one koji ne poste
Posni recepti
09:48 | 22.06.2025
UKUS SA SVETE GORE KOJI SE NE ZABORAVLJA: Posna gozba po receptu iz srca svetootačke tradicije
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Jedna osobina drži dušu otvorenom za Božji dar, a njeno zanemarivanje donosi unutrašnji nemir.
Dela Predraga Dragovića nisu bila samo slike i skulpture, već svedočanstvo istorije, vere i narodne memorije koja i dalje inspiriše nove generacije.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Svetom Nikoli se mole oni koji su u nevolji, bolesni, siromašni, putnici, kao i svi koji traže pravdu, zaštitu i utehu.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Monah otkriva recept iz svog „Svetogorskog kuvara“ – jednostavan, aromatičan hleb s maslinama i paprikom, koji od običnog obroka pravi malu meditaciju u vašoj kuhinji i unosi duh Hilandara u dom.
Ono što većina baca, monasi su pretvarali u slatko koje je vekovima dočekivalo hodočasnike na Svetoj Gori – evo recepta sačuvanog kroz monašku tradiciju.
Autentični recept objavljen u kuvaru 1855. godine za drevno jelo koje jača telo i um, a u sebi nosi više od obične hrane – deo neugasivog svetogorskog blagoslova.
Otkrivamo kako monasi u srpskoj carskoj lavri pripremaju svoje čuvene posne rezance, zašto se u ovom jelu hleb nikada ne baca i kako ga možete obogatiti mirisom tartufa ili vrganja.
Artičoke, krompir, šargarepa i mirođija u jelu koje spaja mir monaškog života i svakodnevnu trpezu.
Uz pažljivo sečenje, miris ruzmarina i nekoliko osnovnih sastojaka, obična namirnica dobija novu formu i postaje jelo koje spaja meru, ukus i tišinu pravoslavnog posta.
Pogača od karfiola, kako je svetogorci zovu, dokaz je kako obični, svakodnevni sastojci postaju hrana za dušu i inspiracija za umeren život.
Tanane i nežne, ove lepinjice iz manastira Rukumija pretvaraju običan doručak u iskustvo jednostavnosti i domaće topline.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sveti Nikolaj Žički nas uči da osmeh, bez zlobe, može biti odgovor na podsmeh. Jer neznanju priliči podsmeh, a znanju osmeh.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Artičoke, krompir, šargarepa i mirođija u jelu koje spaja mir monaškog života i svakodnevnu trpezu.
Prema njegovim rečima, pogrešno obeležavanje slave može dovesti do gubitka njenog pravog smisla.
