Nekadašnji basista benda Danzig Džoš Lejzi govori o ličnom slomu, godinama borbe sa zavisnošću i susretu s verom, koji ga je doveo do odluke da primi svetu tajnu krštenja u Pravoslavnoj crkvi.
Od pojačala i buke bine do tišine hrama, put Džoša Lejzija ne liči na uobičajenu priču o promeni životnog pravca. Bivši basista hevi metal benda Danzig danas stoji pred vratima Pravoslavne crkve, spreman da na Veliku subotu primi svetu tajnu krštenja, posle godine dana intenzivnog i ličnog duhovnog traganja.
Lejzi (54) o svom preobraženju govorio je u podkastu "Counterflow", bez ulepšavanja i velikih reči, dotičući se vere, trezvenosti i stradanja. Njegovo svedočanstvo ne počinje pričom o krizi identiteta, već sasvim konkretnim povodom - željom njegovog sina da ode u pravoslavnu crkvu. Tako je Lejzi načinio prvi korak, ne sluteći koliko će ga on daleko odvesti.
Jedan ulazak u hram koji je promenio sve
Presudan trenutak dogodio se pri prvoj poseti pravoslavnom hramu Svetog Jakova. Lejzi je taj susret opisao kao iskustvo koje ga je u potpunosti obuzelo.
- Ušao sam u pravoslavnu crkvu i to je obuzelo moj život i potpuno ga preuzelo - rekao je, svedočeći o snazi susreta koji nije ostao na nivou prolazne radoznalosti, već se pretvorio u trajno opredeljenje.
Društvene Mreže
Džoš Lejzi
Muzička biografija Džoša Lejzija vezana je za kraj devedesetih, kada je sarađivao sa bendom Danzig, nakon višegodišnjeg rada kao tehničar za bubnjeve i bas. Ipak, iza scene i reflektora njegov život je prolazio kroz drugačije i teže borbe.
Stradanje kao put ka Hristu
Devetnaest godina provedenih u "Anonimnim alkoholičarima", kako sam ističe, pokazalo se kao važna priprema za pravoslavni način života, naročito kroz iskustvo poslušnosti i unutrašnje discipline. Gubitak doma i posla dodatno su ogolili stvarnost s kojom se suočio.
Umesto očajanja, Lejzi govori o stradanju kao o prostoru u kojem se njegov odnos s Hristom produbio. U tim trenucima, kaže, vera je prestala da bude apstraktna ideja i postala lična potreba.
Njegova poruka je svedena i jasna, lišena patetike:
- Sve što želim jeste da Hristos bude u mom životu.
U toj rečenici sabrana je suština puta koji ga je odveo od muzičke scene do krstionice - puta na kojem se glasna spoljašnjost zamenjuje tihim, ali odlučnim unutrašnjim odgovorom na poziv vere.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Srpska pravoslavna parohija Svete Trojice u Kolumbiji bila je svedok snažnog duhovnog preobražaja: mladi ljudi iz Medeljina, zakoračili su u drevnu tradiciju i primili dar Duha Svetoga.
Sve više mladih u Sjedinjenim Državama okreće se drevnom crkvenom predanju, tražeći jasnoću učenja, duhovnu stabilnost i zajednicu koja nudi smisao umesto isprazne forme.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
Proslava je počela večernjim bogosluženjem i promocijom spomen-knjige, nastavljena svečanom liturgijom i obraćanjima arhijereja, a završena koncertom ansambla Fenički biseri pred punom dvoranom Kulturnog centra u Baru.
Čokoladni keks, nežni vanil-krem, mlečna čokolada i kikiriki spajaju se u poslasticu koja se priprema bez mnogo truda, baš kao nekada kada bi se nešto slatko na brzinu iznosilo pred porodicu i iznenadne goste.
Iako zvona najčešće povezujemo sa pozivom na bogosluženje, ona se oglašavaju i kada parohiju treba obavestiti o nečijem upokojenju, a način zvonjave tada nosi poruku koju su vernici nekada veoma dobro umeli da prepoznaju.
Savet ruskog svetitelja posebno dobija na težini onda kada molitve ne donose odgovor koji očekujemo, a pred čovekom ostane samo da sačuva poverenje u Boga i zahvalnost čak i usred iskušenja.
U besedi za ponedeljak 18. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva se zašto je bilo dovoljno svedočanstvo Sina, ali i šta ono govori o njegovom jedinstvu sa Ocem.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
