Nekadašnji basista benda Danzig Džoš Lejzi govori o ličnom slomu, godinama borbe sa zavisnošću i susretu s verom, koji ga je doveo do odluke da primi svetu tajnu krštenja u Pravoslavnoj crkvi.
Od pojačala i buke bine do tišine hrama, put Džoša Lejzija ne liči na uobičajenu priču o promeni životnog pravca. Bivši basista hevi metal benda Danzig danas stoji pred vratima Pravoslavne crkve, spreman da na Veliku subotu primi svetu tajnu krštenja, posle godine dana intenzivnog i ličnog duhovnog traganja.
Lejzi (54) o svom preobraženju govorio je u podkastu "Counterflow", bez ulepšavanja i velikih reči, dotičući se vere, trezvenosti i stradanja. Njegovo svedočanstvo ne počinje pričom o krizi identiteta, već sasvim konkretnim povodom - željom njegovog sina da ode u pravoslavnu crkvu. Tako je Lejzi načinio prvi korak, ne sluteći koliko će ga on daleko odvesti.
Jedan ulazak u hram koji je promenio sve
Presudan trenutak dogodio se pri prvoj poseti pravoslavnom hramu Svetog Jakova. Lejzi je taj susret opisao kao iskustvo koje ga je u potpunosti obuzelo.
- Ušao sam u pravoslavnu crkvu i to je obuzelo moj život i potpuno ga preuzelo - rekao je, svedočeći o snazi susreta koji nije ostao na nivou prolazne radoznalosti, već se pretvorio u trajno opredeljenje.
Društvene Mreže
Džoš Lejzi
Muzička biografija Džoša Lejzija vezana je za kraj devedesetih, kada je sarađivao sa bendom Danzig, nakon višegodišnjeg rada kao tehničar za bubnjeve i bas. Ipak, iza scene i reflektora njegov život je prolazio kroz drugačije i teže borbe.
Stradanje kao put ka Hristu
Devetnaest godina provedenih u "Anonimnim alkoholičarima", kako sam ističe, pokazalo se kao važna priprema za pravoslavni način života, naročito kroz iskustvo poslušnosti i unutrašnje discipline. Gubitak doma i posla dodatno su ogolili stvarnost s kojom se suočio.
Umesto očajanja, Lejzi govori o stradanju kao o prostoru u kojem se njegov odnos s Hristom produbio. U tim trenucima, kaže, vera je prestala da bude apstraktna ideja i postala lična potreba.
Njegova poruka je svedena i jasna, lišena patetike:
- Sve što želim jeste da Hristos bude u mom životu.
U toj rečenici sabrana je suština puta koji ga je odveo od muzičke scene do krstionice - puta na kojem se glasna spoljašnjost zamenjuje tihim, ali odlučnim unutrašnjim odgovorom na poziv vere.
Parohije od Teksasa do Njujorka beleže stotine novih vernika koji se pripremaju za krštenje, dok arhijerej Antiohijske patrijaršije ističe da iza brojki stoji dug i zahtevan put istinskog obraćenja, a ne prolazni trend.
Srpska pravoslavna parohija Svete Trojice u Kolumbiji bila je svedok snažnog duhovnog preobražaja: mladi ljudi iz Medeljina, zakoračili su u drevnu tradiciju i primili dar Duha Svetoga.
Sve više mladih u Sjedinjenim Državama okreće se drevnom crkvenom predanju, tražeći jasnoću učenja, duhovnu stabilnost i zajednicu koja nudi smisao umesto isprazne forme.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vasilija Amasijskog po starom i Prenos moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Isaije, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
Od Hertfordšira do Londona, niz bogosluženja i katehetskih susreta doveo je stotine ljudi različitog porekla do iste odluke - da postanu deo pravoslavne zajednice kroz krštenje i prvo učešće u liturgiji.
U besedi za subotu 4. sedmice po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da čovek ne stoji između svetlosti i tame, već pred jasnim izborom koji ne ostavlja prostor za kolebanje.
Kada se duhovna disciplina sudari sa užurbanošću jutra i iscrpljenošću večeri, rešenje ne dolazi iz strožeg pravila, već iz jednostavne misli koja, prema protojereju Andreju Tkačovu, vraća čoveka suštini vere i oslobađa ga krivice i sujete.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Docent Moskovske duhovne akademije objasnio je zbog čega pravoslavlje ne posmatra rad kao apsolutnu vrednost i zašto čovekov trud može biti i blagoslov i razlog za osudu.
U Patrijaršiji SPC potpisan je Memorandum o osnivanju Univerziteta koji će spojiti teološke studije sa medicinom, pravom, umetnošću i tehničkim naukama, dok je patrijarh srpski poručio da obrazovanje mora da oblikuje i čoveka, a ne samo stručnjaka.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
