TOKOM VASKRŠNJEG POSTA NIJE DOVOLJNO SAMO SE UZDRŽAVATI OD HRANE! Arhimandrit Hrizostom objasnio šta bi svakog dana trebalo tri puta raditi i koju molitvu čitati
Vernici su od danas započeli uzdržanje od mrsne hrane, ali i od loših misli i dela, trudeći se da kroz post ojačaju svoju veru i očiste srce.
Danas je počeo Vaskršnji post, najduži i najstroži post u pravoslavnom kalendaru, koji vernike uvodi u period duhovne i telesne pripreme za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Ovaj post traje sedam nedelja i predstavlja vreme uzdržanja, molitve, pokajanja i intenzivnijeg bogoslužbenog života.
Pravila posta precizno su određena crkvenim tipikom, a odnose se kako na ishranu, tako i na duhovni život.
O načinu posta govorio je arhimandrit Hrizostom Nešić, ističući kako bi vernici trebalo da se pridržavaju blagoslovenog poretka:
- Blagoslov je da se prva nedelja posti na vodi, poslednja nedelja da se, takođe, posti na vodi izuzev Velikog četvrtka. Ostalim danima da se ponedeljak, sreda i petak posti na vodi, a utorkom, četvrtom, subotom i nedeljom na ulju. Riba se jede na Cveti i na Blagovesti. U subotu i nedelju trebalo bi da imate bolji ručak, da se prže pečurke, lignje, ko može da jede puževe, može se i to jesti. To je blagoslov kako bi trebalo da bude - objasnio je arhimandrit Hrizostom i dodao:
- I u ovom postu treba da se čita Psaltir, bar jedna katizma, tri psalma ujutru, tri u podne i tri uveče i molitva Jefrema Sirina bi trebalo da se čita. Takođe, trebalo bi ići na pređeosveće liturgije i iskreno da čovek ispovedi, pokaje za zla dela koje je činio u toku godine i promeni svoje misli.
Nedavna istraživanja otkrivaju alarmantne nivoe žive u konzerviranoj tunjevini širom Evrope, što je iniciralo hitne zahteve za strožim regulativama da bi se zaštitili potrošači i osiguralo javno zdravlje.
Stručnjaci navode, s obzirom na činjenicu da je ovaj post strog, da ishrana treba da bude jednostavna i bazirana na vodi, hlebu, orašastim plodovima, medu, suvom voću i svežem povrću i voću.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
