TOKOM VASKRŠNJEG POSTA NIJE DOVOLJNO SAMO SE UZDRŽAVATI OD HRANE! Arhimandrit Hrizostom objasnio šta bi svakog dana trebalo tri puta raditi i koju molitvu čitati
Vernici su od danas započeli uzdržanje od mrsne hrane, ali i od loših misli i dela, trudeći se da kroz post ojačaju svoju veru i očiste srce.
Danas je počeo Vaskršnji post, najduži i najstroži post u pravoslavnom kalendaru, koji vernike uvodi u period duhovne i telesne pripreme za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Ovaj post traje sedam nedelja i predstavlja vreme uzdržanja, molitve, pokajanja i intenzivnijeg bogoslužbenog života.
Pravila posta precizno su određena crkvenim tipikom, a odnose se kako na ishranu, tako i na duhovni život.
O načinu posta govorio je arhimandrit Hrizostom Nešić, ističući kako bi vernici trebalo da se pridržavaju blagoslovenog poretka:
- Blagoslov je da se prva nedelja posti na vodi, poslednja nedelja da se, takođe, posti na vodi izuzev Velikog četvrtka. Ostalim danima da se ponedeljak, sreda i petak posti na vodi, a utorkom, četvrtom, subotom i nedeljom na ulju. Riba se jede na Cveti i na Blagovesti. U subotu i nedelju trebalo bi da imate bolji ručak, da se prže pečurke, lignje, ko može da jede puževe, može se i to jesti. To je blagoslov kako bi trebalo da bude - objasnio je arhimandrit Hrizostom i dodao:
- I u ovom postu treba da se čita Psaltir, bar jedna katizma, tri psalma ujutru, tri u podne i tri uveče i molitva Jefrema Sirina bi trebalo da se čita. Takođe, trebalo bi ići na pređeosveće liturgije i iskreno da čovek ispovedi, pokaje za zla dela koje je činio u toku godine i promeni svoje misli.
Nedavna istraživanja otkrivaju alarmantne nivoe žive u konzerviranoj tunjevini širom Evrope, što je iniciralo hitne zahteve za strožim regulativama da bi se zaštitili potrošači i osiguralo javno zdravlje.
Stručnjaci navode, s obzirom na činjenicu da je ovaj post strog, da ishrana treba da bude jednostavna i bazirana na vodi, hlebu, orašastim plodovima, medu, suvom voću i svežem povrću i voću.
Na praznik Svetih Kirila i Metodija u Obardama je osvećena nova svetinja, podignuta slogom meštana i dobrotvora, a mitropolit mileševski poručio je da će ova svetinja okupljati narod i čuvati veru budućih generacija.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Epifanija Kiparskog po starom i Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Mariju Majku Crkve, dok muslimani obeležavaju Dan Arefata, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak 7. sedmice po Vaskrsu otkriva se zašto čovek često zaboravlja Boga upravo onda kada mu u životu sve ide dobro.
Dok se porodični razgovori sve češće svode na obaveze i ekran, jedna pouka starca Pajsija Svetogorca otvara pitanje koje mnogi izbegavaju: šta ostaje od vere kada se prestane živeti, prenositi i ponavljati u svakodnevici?
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve uputio je patrijarhu moskovskom i cele Rusije toplu čestitku povodom imendana, poželeo mu mudrost, snagu i Božji blagoslov i podsetio na značaj Svetog Kirila za duhovni život slovenskih naroda.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
