TOKOM VASKRŠNJEG POSTA NIJE DOVOLJNO SAMO SE UZDRŽAVATI OD HRANE! Arhimandrit Hrizostom objasnio šta bi svakog dana trebalo tri puta raditi i koju molitvu čitati
Vernici su od danas započeli uzdržanje od mrsne hrane, ali i od loših misli i dela, trudeći se da kroz post ojačaju svoju veru i očiste srce.
Danas je počeo Vaskršnji post, najduži i najstroži post u pravoslavnom kalendaru, koji vernike uvodi u period duhovne i telesne pripreme za praznik Vaskrsenja Hristovog.
Ovaj post traje sedam nedelja i predstavlja vreme uzdržanja, molitve, pokajanja i intenzivnijeg bogoslužbenog života.
Pravila posta precizno su određena crkvenim tipikom, a odnose se kako na ishranu, tako i na duhovni život.
O načinu posta govorio je arhimandrit Hrizostom Nešić, ističući kako bi vernici trebalo da se pridržavaju blagoslovenog poretka:
- Blagoslov je da se prva nedelja posti na vodi, poslednja nedelja da se, takođe, posti na vodi izuzev Velikog četvrtka. Ostalim danima da se ponedeljak, sreda i petak posti na vodi, a utorkom, četvrtom, subotom i nedeljom na ulju. Riba se jede na Cveti i na Blagovesti. U subotu i nedelju trebalo bi da imate bolji ručak, da se prže pečurke, lignje, ko može da jede puževe, može se i to jesti. To je blagoslov kako bi trebalo da bude - objasnio je arhimandrit Hrizostom i dodao:
- I u ovom postu treba da se čita Psaltir, bar jedna katizma, tri psalma ujutru, tri u podne i tri uveče i molitva Jefrema Sirina bi trebalo da se čita. Takođe, trebalo bi ići na pređeosveće liturgije i iskreno da čovek ispovedi, pokaje za zla dela koje je činio u toku godine i promeni svoje misli.
Nedavna istraživanja otkrivaju alarmantne nivoe žive u konzerviranoj tunjevini širom Evrope, što je iniciralo hitne zahteve za strožim regulativama da bi se zaštitili potrošači i osiguralo javno zdravlje.
Stručnjaci navode, s obzirom na činjenicu da je ovaj post strog, da ishrana treba da bude jednostavna i bazirana na vodi, hlebu, orašastim plodovima, medu, suvom voću i svežem povrću i voću.
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Uzdržanje od mrsne hrane samo je spoljašnji, vidljivi deo podviga, dok je njegov dublji smisao unutrašnja borba sa sobom, svojim slabostima i strastima.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Ovaj sveti period traje sedam nedelja i predstavlja vreme duhovne pripreme, pokajanja, molitve i uzdržanja, kako bi vernici dostojno dočekali praznik nad praznicima - Vaskrs.
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Marije Kleofine, dok Jevreji slave poslednji dan Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
