Ruka Svetog Jovana poklonjena je Karađorđevićima posle Prvog svetskog rata u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Jovana Krstitelja koji zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu dolaska u svet, tako i po načinu života, ulozi krštenja Isusa, i tako najzad po svome tragičnom kraju.
Sveti Jovan je pogubljen po naređenju cara Iroda, pod uticajem njegove žene Irodijade. Irod, koji je poznat po ubijanju novorođenčadi u Vitlejemu, bio je vladar u vreme propovedi Jovana Krstitelja i Isusa Hrista. Jovan je kritikovao Iroda zbog njegove preljube sa Irodijadom, što je dovelo do njegovog zatvora i kasnijeg pogubljenja.
Naime, Irod je bio oženjen ćerkom arapskog kneza Arete. On je oterao svoju zakonitu ženu i uzeo sebi za ljubavnicu Irodijadu, ženu svog brata Filipa, koji je još bio u živ. Protiv ovog bezakonja ustao je Jovan Krstitelj i pred svima napao Iroda i Irodijadu zbog čega se uskoro našao u tamnici.
printskrin youtube
Ruka Svetog Jovana u manastiru na Cetinju
Pijani Irod, zanesen vatrenim plesom, obećao je igračici da će joj dati šta god da traži, a ona je, na nagovor majke, zatražila glavu Jovana Krsitelja na tacni. Irod je naredio da se Jovan Krstitelj poseče u tamnici i njegova glava donesena je na tanjiru.
Iako je dobila ono što je priželjkivala, preljubnica Irodijada je najpre nožem izbola jezik velikog proroka, a potom je u strahu da će svetac vaskrsnuti insistirala da glava Svetog Jovana Krstitelja bude sahranjena razdvojeno od tela. Po predanju, svetiteljevu glavu bacila je na nečisto mesto na Irodovom imanju. Ali, potonja Sveta Jovana Mironosica, supruga dvorjanina cara Galileje, otkopala je glavu Svetog Jovana Krstitelja, spustila je u ćup i pokopala na Maslinskoj gori, takođe na Irodovom imanju.
Međutim, za današnji dan bitna je ruka Svetog Jovana Krstitelja, kojom je krstio Isusa Hrista, i koja se čuva u manastiru Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju, a kako je tu došla interesantna je priča…
Ruka je iz Antiohije u 4. veku doneta u Carigrad. Dočekana je svečano uz psalme i pesme. Njeno poslednje skrovište bilo je u Aja Sofiji.
U to vreme od ruke su bila odvojena dva prsta. Jedan je danas u Otomanskom muzeju u Istanbulu. Drugi je u Sijeni i interesantno je što se na kivotu u kome se čuva nalazi natpis na srpskom: “Pretečina desnica Jovanova, pomeni mene Savu arhiepiskopa srpskoga!"
ATA images
Momir Bulatović je pričao da je Malteški red nudio velike pare za ruku Svetog Jovana
Sveti Sava je dobio drugi prst 1219. i položio ga u manastir Žiču. Kasnije je čuvan u Pećkoj Patrijaršiji do 1458. Jelena, žena despota Lazara ih je odnela u Moreju/Peloponez. Ubrzo su sakrivene u Italiji u Sijeni, u hramu Svete Marije.
Ruka je ostala u Carigradu i posle pada pod Osmanlije 1453. sultan Bajazit II je 1484. poklanja ostrvu Rodos. Sulejman I 1522. osvaja to ostrvo i relikvija je odneta na Maltu gde je počivala 250 godina dok Napoleon nije osvojio to ostrvo 1798.
Car Rusije Pavle I je 1799. dobio svetu ruku i smestio je u Zimski dvorac. Tu se nalazila do 1917. kada je majka poslednjeg ruskog cara Nikolaja II odnela ruku u rodnu Dansku. Tu je, u dogovoru sa mitropolitom kijevskim, rešila da ruku pokloni dinastiji Karađorđević, u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica i tako se ona obrela u Sremskim Karlovcima da bi kasnije bila čuvana u riznici crkve pri dvoru na Dedinju.
Posle bombardovanja Beograda, kralj Petar II Karađorđević je pri povlačenju poneo ruku i sakrio je u Ostrogu i ona je tu provela rat.
U jednoj policijskoj raciji 1952. ruka je oduzeta crkvi i doneta u Podgoricu, a onda u Beograd. Tu je bila u državnom trezoru sve do 1978. Tada je poklonjena manastiru Svetog Petra na Cetinju gde se i danas nalazi.
Desnica Svetog Jovana prvi put je izneta pred narod na Ivanjdan 1993. godine. Interesantno je da je 2006. data Rusiji na 40 dana. Bila je u najvećim ruskim gradovima, a onda je nekoliko dana provela i u Kijevu.
Eparhija mileševska
Sveti Jovan Krstitelj
Ova sveta relikvija, koja je od velikog značaja za hrišćansku veru, privukla je pažnju i Malteškog reda.
Naime, bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović jednom prilikom je ispričao kako mu je Malteški red nudio 150 miliona evra da otkupi tri relikvije od Crne Gore, među kojima je bila i ruka Svetog Jovana Krstitelja, ali je zahvaljujući upokojenom mintropolitu Amfilohiju ona, ipak, ostala u Crnoj Gori.
- Meni se kao predsedniku Crne Gore najavila visoka delegacija Malteškog reda. Oni su pokazali naročiti interes za tri svetinje, tri relikvije, i da vide kako bi one mogle ponovo doći u njihov posed. Iskren da budem to nije bio moj predmet interesovanja ali me je jako zainteresovala svota novca koju su ponudli. Ponuda je iznosila 150 miliona dolara. Onda sam ja otišao kod mitropolita Amfilohija i tek onda, tu priznajem svoju grešnost, sam shvatio koliko je veliki značaj tih svetinja i koliko je bila moja nečasna prva pomisao da bi ipak možda bilo dobro ustupiti te relikvije za neku količinu novca - izjavio je tada Momir Bulatović.
Sveti Teofan ističe da su upravo prekomerni užici i zabrinutost za svetovne stvari najveći neprijatelji molitve, jer nas odvode od unutrašnje pažnje i pripravnosti za susret sa Gospodom. Gospod nas poziva da budemo budni i da molitvom čuvamo svoja srca, jer, kako svetac kaže, poslednji dan sveta ili našeg života dolazi iznenada, kao lopov. Stoga, treba da živimo sa stalnim oprezom, ne dozvoljavajući da brige i telesni užici preplave naš duh. On ne zabranjuje rad, hranu i vino, ali nas savetuje da sve to činimo sa umerenošću, čuvajući slobodu srca od težine i vezanosti za materijalno.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
U snimku koji je na društvenim mrežama i koji je sablaznuo mnoge, episkop buenosajreski i južnocentralnoamerički i administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske Kirilo, pozvao je sabrane da se pomole za državu Hrvatsku, ne pominjući u tom delu, nigde Srbiju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Leontija po starom i Svete besrebrenike Kozmu i Damjana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Arona, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Pouka svetogorskog podviznika otkriva zašto nije svaki bol štetan i kako razlikovati tugu koja udaljava od Boga od one koja vodi ka pokajanju i duhovnoj obnovi.
Od zaštitnih amajlija za novorođenče do običaja na poslednjem ispraćaju, granica između poštovanja tradicije i udaljavanja od crkvenog učenja često je veoma tanka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Preteča Gospodnji jedini je svetac koji se u Pravoslavnoj crkvi proslavlja čak sedam puta godišnje – kroz praznike koji prate njegov život, služenje, stradanje i čudesnu istoriju njegove najveće svetinje.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Leontija po starom i Svete besrebrenike Kozmu i Damjana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Arona, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Sveti Manuil, Savel i Ismail bili su Persijanci, sinovi oca neznabošca i majke hrišćanke, koja ih je odmalena vaspitala u duhu Jevanđelja i privela svetom krštenju.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Tihona Amatuntskog po starom, odnosno Svete apostole Petra i Pavla po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava blagdan Svetih apostola Petra i Pavla, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznati veliki praznik.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
Od gematrije i mističnih tumačenja do svetih tekstova i običaja, brojevi u jevrejskoj tradiciji nisu samo oznake količine već nose duboku simboliku koja otkriva pogled judaizma na stvaranje, veru, čoveka i zajednicu.
U besedi za utorak pete sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, vladika Nikolaj, opisuje trenutak kada izgovor prestaje da pripada govorniku i počinje da se vraća kao posledica.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
