Ruka Svetog Jovana poklonjena je Karađorđevićima posle Prvog svetskog rata u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica.
Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Jovana Krstitelja koji zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu dolaska u svet, tako i po načinu života, ulozi krštenja Isusa, i tako najzad po svome tragičnom kraju.
Sveti Jovan je pogubljen po naređenju cara Iroda, pod uticajem njegove žene Irodijade. Irod, koji je poznat po ubijanju novorođenčadi u Vitlejemu, bio je vladar u vreme propovedi Jovana Krstitelja i Isusa Hrista. Jovan je kritikovao Iroda zbog njegove preljube sa Irodijadom, što je dovelo do njegovog zatvora i kasnijeg pogubljenja.
Naime, Irod je bio oženjen ćerkom arapskog kneza Arete. On je oterao svoju zakonitu ženu i uzeo sebi za ljubavnicu Irodijadu, ženu svog brata Filipa, koji je još bio u živ. Protiv ovog bezakonja ustao je Jovan Krstitelj i pred svima napao Iroda i Irodijadu zbog čega se uskoro našao u tamnici.
printskrin youtube
Ruka Svetog Jovana u manastiru na Cetinju
Pijani Irod, zanesen vatrenim plesom, obećao je igračici da će joj dati šta god da traži, a ona je, na nagovor majke, zatražila glavu Jovana Krsitelja na tacni. Irod je naredio da se Jovan Krstitelj poseče u tamnici i njegova glava donesena je na tanjiru.
Iako je dobila ono što je priželjkivala, preljubnica Irodijada je najpre nožem izbola jezik velikog proroka, a potom je u strahu da će svetac vaskrsnuti insistirala da glava Svetog Jovana Krstitelja bude sahranjena razdvojeno od tela. Po predanju, svetiteljevu glavu bacila je na nečisto mesto na Irodovom imanju. Ali, potonja Sveta Jovana Mironosica, supruga dvorjanina cara Galileje, otkopala je glavu Svetog Jovana Krstitelja, spustila je u ćup i pokopala na Maslinskoj gori, takođe na Irodovom imanju.
Međutim, za današnji dan bitna je ruka Svetog Jovana Krstitelja, kojom je krstio Isusa Hrista, i koja se čuva u manastiru Svetog Petra Cetinjskog na Cetinju, a kako je tu došla interesantna je priča…
Ruka je iz Antiohije u 4. veku doneta u Carigrad. Dočekana je svečano uz psalme i pesme. Njeno poslednje skrovište bilo je u Aja Sofiji.
U to vreme od ruke su bila odvojena dva prsta. Jedan je danas u Otomanskom muzeju u Istanbulu. Drugi je u Sijeni i interesantno je što se na kivotu u kome se čuva nalazi natpis na srpskom: “Pretečina desnica Jovanova, pomeni mene Savu arhiepiskopa srpskoga!"
ATA images
Momir Bulatović je pričao da je Malteški red nudio velike pare za ruku Svetog Jovana
Sveti Sava je dobio drugi prst 1219. i položio ga u manastir Žiču. Kasnije je čuvan u Pećkoj Patrijaršiji do 1458. Jelena, žena despota Lazara ih je odnela u Moreju/Peloponez. Ubrzo su sakrivene u Italiji u Sijeni, u hramu Svete Marije.
Ruka je ostala u Carigradu i posle pada pod Osmanlije 1453. sultan Bajazit II je 1484. poklanja ostrvu Rodos. Sulejman I 1522. osvaja to ostrvo i relikvija je odneta na Maltu gde je počivala 250 godina dok Napoleon nije osvojio to ostrvo 1798.
Car Rusije Pavle I je 1799. dobio svetu ruku i smestio je u Zimski dvorac. Tu se nalazila do 1917. kada je majka poslednjeg ruskog cara Nikolaja II odnela ruku u rodnu Dansku. Tu je, u dogovoru sa mitropolitom kijevskim, rešila da ruku pokloni dinastiji Karađorđević, u znak zahvalnosti za prihvatanje desetina hiljada ruskih izbeglica i tako se ona obrela u Sremskim Karlovcima da bi kasnije bila čuvana u riznici crkve pri dvoru na Dedinju.
Posle bombardovanja Beograda, kralj Petar II Karađorđević je pri povlačenju poneo ruku i sakrio je u Ostrogu i ona je tu provela rat.
U jednoj policijskoj raciji 1952. ruka je oduzeta crkvi i doneta u Podgoricu, a onda u Beograd. Tu je bila u državnom trezoru sve do 1978. Tada je poklonjena manastiru Svetog Petra na Cetinju gde se i danas nalazi.
Desnica Svetog Jovana prvi put je izneta pred narod na Ivanjdan 1993. godine. Interesantno je da je 2006. data Rusiji na 40 dana. Bila je u najvećim ruskim gradovima, a onda je nekoliko dana provela i u Kijevu.
Eparhija mileševska
Sveti Jovan Krstitelj
Ova sveta relikvija, koja je od velikog značaja za hrišćansku veru, privukla je pažnju i Malteškog reda.
Naime, bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović jednom prilikom je ispričao kako mu je Malteški red nudio 150 miliona evra da otkupi tri relikvije od Crne Gore, među kojima je bila i ruka Svetog Jovana Krstitelja, ali je zahvaljujući upokojenom mintropolitu Amfilohiju ona, ipak, ostala u Crnoj Gori.
- Meni se kao predsedniku Crne Gore najavila visoka delegacija Malteškog reda. Oni su pokazali naročiti interes za tri svetinje, tri relikvije, i da vide kako bi one mogle ponovo doći u njihov posed. Iskren da budem to nije bio moj predmet interesovanja ali me je jako zainteresovala svota novca koju su ponudli. Ponuda je iznosila 150 miliona dolara. Onda sam ja otišao kod mitropolita Amfilohija i tek onda, tu priznajem svoju grešnost, sam shvatio koliko je veliki značaj tih svetinja i koliko je bila moja nečasna prva pomisao da bi ipak možda bilo dobro ustupiti te relikvije za neku količinu novca - izjavio je tada Momir Bulatović.
Sveti Teofan ističe da su upravo prekomerni užici i zabrinutost za svetovne stvari najveći neprijatelji molitve, jer nas odvode od unutrašnje pažnje i pripravnosti za susret sa Gospodom. Gospod nas poziva da budemo budni i da molitvom čuvamo svoja srca, jer, kako svetac kaže, poslednji dan sveta ili našeg života dolazi iznenada, kao lopov. Stoga, treba da živimo sa stalnim oprezom, ne dozvoljavajući da brige i telesni užici preplave naš duh. On ne zabranjuje rad, hranu i vino, ali nas savetuje da sve to činimo sa umerenošću, čuvajući slobodu srca od težine i vezanosti za materijalno.
Nakon Jovanovog pogubljenja na ušću, gde se Jordan uliva u Mrtvo more, Isus Hristos nastavlja da propoveda reči Jovana Krstitelja i da veliča njegovo delo. Irodova vojska je uništena u bici, što su ljudi smatrali kaznom Boga.
U snimku koji je na društvenim mrežama i koji je sablaznuo mnoge, episkop buenosajreski i južnocentralnoamerički i administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske Kirilo, pozvao je sabrane da se pomole za državu Hrvatsku, ne pominjući u tom delu, nigde Srbiju.
Sveštenstvo Jerusalimske patrijaršije nastavlja liturgiju iza zatvorenih vrata, dok vernici širom sveta iščekuju čudo Blagodatnog ognja uoči pravoslavnog Vaskrsa.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Na liturgiji u hramu Svetog Dimitrija poglavar SPC govorio o slabosti čoveka, snazi poverenja i putu koji ostaje otvoren za svakoga, dok je rukopoloženje novog đakona dalo događaju posebnu težinu i simboliku novog početka.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Bez pompe i velikih reči, u molitvi i sabranosti, Sabor Svetog Jovana Krstitelja u ostroškoj svetinji protekao je kao retka prilika da se vera ne objašnjava - već doživi.
Preteča Gospodnji jedini je svetac koji se u Pravoslavnoj crkvi proslavlja čak sedam puta godišnje – kroz praznike koji prate njegov život, služenje, stradanje i čudesnu istoriju njegove najveće svetinje.
Pravoslavna crkva 19. januara obeležava Krštenje Isusa Hrista, događaj u kome se otkriva Tajna Trojstva, dok osvećena voda, postaje znak Božje blizine, duhovne snage i početka unutrašnje obnove svakog čoveka.
Ovaj običaj duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji, pa se mladenci daruju, dočekuju prijatelje i porodicu, simbolično pokazujući gostoprimstvo, ljubav i zajedništvo koje tek treba da raste i sazreva.
Dodatni razlog zašto ovaj praznik ne treba posmatrati kao povod za gozbu i veselje je što on uvek pada u vreme posta, kada Crkva izričito zabranjuje sve skupove ovakve vrste.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetih četrdeset mučenika sevastijskih po starom i Svetog Vasilija Ankarskog po novom kalendaru. Katolici slave Svetu Leu Rimsku, muslimani obeležavaju treći dan Bajrama, dok Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Odluka lokalnih islamskih zajednica da proslavu svog praznika prilagode danu žalosti u Gruziji pokazuje međureligijsko poštovanje i solidarnost u zemlji gde muslimani čine značajan deo stanovništva.
Ovaj običaj duboko je ukorenjen u narodnoj tradiciji, pa se mladenci daruju, dočekuju prijatelje i porodicu, simbolično pokazujući gostoprimstvo, ljubav i zajedništvo koje tek treba da raste i sazreva.
