Bogojavljenje, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, proslavlja se u nedelju, 19. januara, uoči praznika posvećenog Svetom Jovanu Krstitelju.
I ove godine, 19. januara, veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje biće obeležen na Gradskoj opštini Čukarica svetom liturgijom. Kao i svečanom bogojavljenskom litijom i plivanjem za Časni krst, koje će početi u 12 časova na Adi Ciganliji, rekao je za Tanjug Miljan Ćeranić, član Veća GO Čukarica.
Bogojavljenje, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, proslavlja se u nedelju, 19. januara, uoči praznika posvećenog Svetom Jovanu Krstitelju.
- Manifestaciju, koja se održava 27. godinu zaredom, organizuju Gradska opština Čukarica, Hram Svetog Đorđa na Banovom brdu, Sportska organizacija Čukarica, Vojska RS, Žandarmerija, JP 'Ada Ciganlija' i SVIBOR - rekao je Ćeranić.
Kako je precizirao, sveta liturgija u Hramu Svetog Đorđa na Banovom brdu počeće u 8.30 časova, a litija polazi u 11.00 časova ispred Hrama.
- Po dolasku litije na Adu Ciganliju, izvršiće se čin osvećenja vode, a u 12 časova prijavljeni plivači iz redova Vojske RS, Vojne akademije, Žandarmerije, SVIBOR-a i građanstva će plivati za Časni krst -rekao je Ćeranić.
On je dodao da će tokom svečanosti, a i nakon nje, biti održano tradicionalno saborno pogruženje za sve građane.
Zemun
Tanjug AP
Časni krst.
Gradska opština Zemun, Hram Svetog oca Nikolaja i SVEBOR savez Beograda organizuju na Bogojavljenje, u nedelju, 19. januara, dvadeset osmo po redu plivanje za Časni krst.
Prijava plivača sa besplatnim lekarskim pregledom je u subotu, 18. januara, od 11 do 21 čas u prostorijama Kancelarije za mlade Zemun, Kosovska 9.
Organizator je predvideo da plivači koji učestvuju u „Bogojavljenskom plivanju” ne mogu da imaju manje od 18 godina.
Svetkovanje Bogojavljenja počinje u 9 časova liturgijom u Hramu Svetog oca Nikolaja, Njegoševa 45, nastavlja se litijom zemunskim ulicama do Zemunskog keja, Bogojavljenskog platoa, kada tačno u podne počinje plivanje za Časni krst, najavljeno je iz Opštine Zemun.
Grocka
Uz blagoslov Hrama Svete Trojice, i gradska opština Grocka organizuje tradicionalnu manifestaciju "Litija i plivanje za Časni krst – Grocka 2025", na Bogojavljenje na Dunavskom keju u Grockoj.
U crkvi Svete Trojice će početi služba od 8 časova, a nakon toga će u 11.30 časova Bogojavljenska litija krenuti iz porte crkve, Gročanskom čaršijom do obale Dunava.
Litiju će predvoditi sveštenstvo crkve i rukovodstvo Gradske opštine Grocka.
Sa prijavljenih 38 plivača, a među njima su dve hrabre dame, očekuje se da ovogodišnja manifestacija u Grockoj, koja se održava 12 godinu za redom, kao i uvek bude najposećenija u Srbiji.
Program će početi u 12 časova, na Dunavskom keju u Grockoj, izvođenjem nacionalne himne "Bože pravde", koju će izvesti hor OMŠ "Nevena Popović" iz Grocke. Muzički deo programa biće upotpunjen nastupom učenica ove škole, koji će se predstaviti uz tradicionalne srpske pesme.
Hršćani nose krst kao simbol spasenja, ovo je oruđe pogubljenja Isusa Hrista, koji je umro za grehe ljudskog roda. To ne može biti ukras, greše oni koji na krst gledaju sa ove tačke gledišta.
Od 10. januara do Bogojavljenja traje vreme koje narodna tradicija povezuje sa prisustvom nečistih sila, dok teolozi i sveštenici ukazuju na značaj božićne radosti i duhovnog smisla ovog perioda.
Mnogi podvizi koji se u hrišćanskom životu smatraju uzvišenim - post, molitva, milostinja - mogu izgubiti svoju suštinu ukoliko postanu sredstvo za zadobijanje ljudskog priznanja.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
U besedi za utorak 2. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači reči apostola Pavla o vaskrsenju, uz sliku novog života koji ne briše čoveka, već ga preobražava u nešto što nadilazi truležnost i kraj.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na podgoričkim Sastavcima održano je tradicionalno plivanje za Časni krst, a među najhrabrijima našli su se i veterani ovog svetog poduhvata. Okupljeni su poslali snažnu poruku zajedništva i vere.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
U najvećem bogojavljenskom sabranju u regionu, grad na Ohridskom jezeru postao je simbol vere i zajedništva, dok su plivači sa svih strana sveta zaronili u hladne vode kako bi učestvovali u jednoj od najlepših tradicija pravoslavlja.
Mnogi podvizi koji se u hrišćanskom životu smatraju uzvišenim - post, molitva, milostinja - mogu izgubiti svoju suštinu ukoliko postanu sredstvo za zadobijanje ljudskog priznanja.
Od prvog znaka krsta na ulazu do pričešća i izlaska iz hrama, svaki pokret ima svoje značenje – zašto su tišina, pažnja i unutrašnja sabranost ključni i šta vernici najčešće rade pogrešno, a da toga nisu ni svesni.
U besedi za utorak 2. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači reči apostola Pavla o vaskrsenju, uz sliku novog života koji ne briše čoveka, već ga preobražava u nešto što nadilazi truležnost i kraj.
U kratkom savetu svetogorski podvižnik objasnio je kako jedan naizgled običan trenutak prolaska pored bolnice postaje ogledalo našeg odnosa prema patnji, zahvalnosti i sopstvenoj savesti.
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Oproštaj od poštovanog monaha biće upriličen 21. aprila u Petrovaradinu, gde će biti služene zaupokojena Liturgija i opelo, dok će njegovo telo biti položeno u manastiru Grgeteg, uz prisustvo vernika, sveštenstva i monaštva.
Pre nego što je beba prevezena u bolnicu, sveštenik je tražio da se zove Huan Fransisko, odnosno dao mu je ime koje je, kako je rekao, nosio u srcu i pre nego što će dete dobiti zvaničan identitet.
Protojerej-stavrofor Žarko Uskoković podizao je svetinje i u godinama rata čuvao narod i nadu, ostajući na svom mestu onda kada je bilo najteže i najneizvesnije.
