Bogojavljenje, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, proslavlja se u nedelju, 19. januara, uoči praznika posvećenog Svetom Jovanu Krstitelju.
I ove godine, 19. januara, veliki hrišćanski praznik Bogojavljenje biće obeležen na Gradskoj opštini Čukarica svetom liturgijom. Kao i svečanom bogojavljenskom litijom i plivanjem za Časni krst, koje će početi u 12 časova na Adi Ciganliji, rekao je za Tanjug Miljan Ćeranić, član Veća GO Čukarica.
Bogojavljenje, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, proslavlja se u nedelju, 19. januara, uoči praznika posvećenog Svetom Jovanu Krstitelju.
- Manifestaciju, koja se održava 27. godinu zaredom, organizuju Gradska opština Čukarica, Hram Svetog Đorđa na Banovom brdu, Sportska organizacija Čukarica, Vojska RS, Žandarmerija, JP 'Ada Ciganlija' i SVIBOR - rekao je Ćeranić.
Kako je precizirao, sveta liturgija u Hramu Svetog Đorđa na Banovom brdu počeće u 8.30 časova, a litija polazi u 11.00 časova ispred Hrama.
- Po dolasku litije na Adu Ciganliju, izvršiće se čin osvećenja vode, a u 12 časova prijavljeni plivači iz redova Vojske RS, Vojne akademije, Žandarmerije, SVIBOR-a i građanstva će plivati za Časni krst -rekao je Ćeranić.
On je dodao da će tokom svečanosti, a i nakon nje, biti održano tradicionalno saborno pogruženje za sve građane.
Zemun
Tanjug AP
Časni krst.
Gradska opština Zemun, Hram Svetog oca Nikolaja i SVEBOR savez Beograda organizuju na Bogojavljenje, u nedelju, 19. januara, dvadeset osmo po redu plivanje za Časni krst.
Prijava plivača sa besplatnim lekarskim pregledom je u subotu, 18. januara, od 11 do 21 čas u prostorijama Kancelarije za mlade Zemun, Kosovska 9.
Organizator je predvideo da plivači koji učestvuju u „Bogojavljenskom plivanju” ne mogu da imaju manje od 18 godina.
Svetkovanje Bogojavljenja počinje u 9 časova liturgijom u Hramu Svetog oca Nikolaja, Njegoševa 45, nastavlja se litijom zemunskim ulicama do Zemunskog keja, Bogojavljenskog platoa, kada tačno u podne počinje plivanje za Časni krst, najavljeno je iz Opštine Zemun.
Grocka
Uz blagoslov Hrama Svete Trojice, i gradska opština Grocka organizuje tradicionalnu manifestaciju "Litija i plivanje za Časni krst – Grocka 2025", na Bogojavljenje na Dunavskom keju u Grockoj.
U crkvi Svete Trojice će početi služba od 8 časova, a nakon toga će u 11.30 časova Bogojavljenska litija krenuti iz porte crkve, Gročanskom čaršijom do obale Dunava.
Litiju će predvoditi sveštenstvo crkve i rukovodstvo Gradske opštine Grocka.
Sa prijavljenih 38 plivača, a među njima su dve hrabre dame, očekuje se da ovogodišnja manifestacija u Grockoj, koja se održava 12 godinu za redom, kao i uvek bude najposećenija u Srbiji.
Program će početi u 12 časova, na Dunavskom keju u Grockoj, izvođenjem nacionalne himne "Bože pravde", koju će izvesti hor OMŠ "Nevena Popović" iz Grocke. Muzički deo programa biće upotpunjen nastupom učenica ove škole, koji će se predstaviti uz tradicionalne srpske pesme.
Hršćani nose krst kao simbol spasenja, ovo je oruđe pogubljenja Isusa Hrista, koji je umro za grehe ljudskog roda. To ne može biti ukras, greše oni koji na krst gledaju sa ove tačke gledišta.
Od 10. januara do Bogojavljenja traje vreme koje narodna tradicija povezuje sa prisustvom nečistih sila, dok teolozi i sveštenici ukazuju na značaj božićne radosti i duhovnog smisla ovog perioda.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Francuski predsednik obišao je jednu od najznačajnijih pravoslavnih svetinja u regionu, a nakon razgovora sa mitropolitom Joanikijem usledio je gest koji je obeležio čitavu posetu.
Prizori iz Hrama Svetog Save pokazuju retku sliku jedinstva pravoslavnog sveta, u kojem se hodočašće i liturgijski život stapaju u isto iskustvo pred jednom od najpoštovanijih svetinja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na podgoričkim Sastavcima održano je tradicionalno plivanje za Časni krst, a među najhrabrijima našli su se i veterani ovog svetog poduhvata. Okupljeni su poslali snažnu poruku zajedništva i vere.
Osvećeno znamenje koje je potonulo pre plivanja pronađeno je dan kasnije i sada se čuva u hramu Svete Trojice, gde mu vernici prilaze na poklonjenje i celivanje.
U najvećem bogojavljenskom sabranju u regionu, grad na Ohridskom jezeru postao je simbol vere i zajedništva, dok su plivači sa svih strana sveta zaronili u hladne vode kako bi učestvovali u jednoj od najlepših tradicija pravoslavlja.
Molitveni tekst u kome se kroz prizivanje milosti, oproštaja i blagodatnog delovanja Duha Svetoga otkriva slojevita pobožnost vernih i njihovo obraćanje Majci Hristovoj kao posrednici i utehi.
Liturgija počinje u devet časova u Hramu Svetog Save, služi patrijarh srpski Porfirije, uz sasluženje igumana vatopedskog Jefrem, sveštenomonaštva i sveštenstva.
Već četrnaesti dan od dolaska Časnog pojasa u Hram Svetog Save, vernici iz različitih krajeva sveta i Srbije svedoče o iskustvu koje, kako kažu, prevazilazi samo čekanje i postaje lični čin vere i odricanja.
Obilazeći kolonu vernog naroda, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je da molitva Bogomajci treba da bude na usnama i u srcima vernih ne samo u nevolji, već i u danima radosti.
U besedi za petak prve nedelje po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto gorčina, gnev, ljutnja, pakoš i nepraštanje nisu samo slabosti, već prepreke koje čoveka udaljavaju od blagodati i unutrašnje radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
