Manastir Rajinovac predstavlja mesto izuzetne lepote i duhovnog mira, na koje su ponosni lokalni stanovnici, a u svetinju hrle iz svih delova Srbije.
Na svega pola sata vožnje kolima od centra Beograda u gradskoj opštini Grocka, u naselju Begaljica, nalazi se Rajinovac - manastir izuzetne lepote. Okružen je voćnjacima, a okolne kuće na brdima i bogatstvo prirode odaju utisak mesta satima udaljenog od gradskog centra - iako je slučaj evidentno suprotan.
Ukoliko u svetinju ne krenete svojim vozilom, do podnožja brda, pri čijem vrhu je Rajinovac, vozi i gradski autobus broj 302. Početna stanica prevoza je na okretnici autobusa, na vrhu Ustaničke ulice.
Nakon što prođete Mali Mokri Lug, Kaluđericu, Boleč, Vinču i centar Grocke ostaje svega deset minuta do tačke, gde je izgrađen manastir.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Najraniji poznati pomen manastira Rajinovca nalazi se u popisu iz 1528. godine, gde se pominje kao manastir Sveti Rajko. Narodno predanje nam daje sledeću priču kako je manastir dobio takvo ime. Kod jednog begaljičkog bogataša Bugarčića služio je momak po imenu Rajko, zvani Raja. Nakon što je odslužio svoje, Bugarčić mu isplati zarađenu količinu dukata. Nakon što se uputio svojoj kući, Raju su kod izvora sačekali sinovi njegovog gazde i ubili ga. Novac su pokupili, a Rajino telo zatrpali.
Nakon nekog vremena čobani su pronašli Rajino telo i izvestili su gazdu kod koga je služio. Zaključivši da su Raju ubili njegovi sinovi, gazda da bi okajao greh koji su počinili njegovi sinovi, na svom imanju, nedaleko od izvora, podigne malu drvenu crkvu. U narodu se zadržalo da je crkvu podigao „Rajin novac“, te se ona zato i naziva Rajinovac.
Sagrađen od belog kamena, deluje blješteće u kontrastu zelenila, kada je proleće i leto ili u zagasitim tonovima jeseni i zime.
Unutrašnjost crkve krase freske jasnih boja, a portu mlado drveće, ružičnjak uz stazu prema manastiru, pčelinjaci i mir, na koji su lokalni satnovnici ponosni.
Mesto je poznato po čudotvornoj ikoni Bogorodice Rajinovačke, ispred koje se mole parovi bez dece, a posebno je važno istaći da manastir poseduje čestice moštiju svetaca.
U crkvi su izložne čestice moštiju Svetog Jovana Krstitelja, deo moštiju Svetog apostola Luke, Svetog sveštenomučenika Haralampija, deo kivota kneza Lazara, deo moštiju svetih prepodobnomučenika medljanskih - Serafima igumana, Avkuma i Mardarija, jeromonaha.
Od starog manastirskog ikonostasa sačuvano je šest prestonih ikona, rad ruskog slikara A. Kolčina iz 1876. godine. Pored vrednih starih štampanih bogoslužbenih knjiga, u manastirskoj riznici čuva se krst iz 1551. godine u duborezu sa srebrnim okovom. Novi živopis y manastiru Rajinovac, počet je 1993. završen 2004. godine, rad je akademskog slikara Dragomira Jašovića-Jaše.
Rajinovac je od svog osnivanja bio muški, dok je 1948. godine pretvoren u ženski manastir. Najpoznatiji rajinovački monah bio je arhimandrit Teodosije Mraović, potonji mitropolit beogradski i arhiepiskop Kraljevine Srbije (1882-1888). Tokom uprave igumanija Anastasija Kević (1969-1997) i Minodore Tomić (1997-2019), manastir je imao i duhovnike, arhimandrite Avakuma Rosića (1975-1992) i Stefana Šarić (2011-2018.). Nakon upokojenja igumanije Minodore 2019. godine, upravu nad manastirom vrši arhimandrit Serafim Kužić.
U posebnom tekstu pročitajte gde se nalazi ruka Svetog Jovana Krstitelja.
Manastir Pavlovac, koji se nalazi u selu Koraćici kraj Pavlovačkog potoka, po kome je i dobio ime, je sveto mesto u kojem je Arsenije Čarnojević služio jednu od poslednjih liturgija. Manastir Vavedenje Presvete Bogorodice je imao burnu istoriju, a priču o čudu koje se vezuje za to sveto mesto podelio je ovaj sveštenjak koji bez struje i vode živi na ostrvu na kom je ovaj Božji hram. Boravak u kuhinji postao je prilika za razgovor i smeh, koji prati zajednički rad u slozi i molitvi, pa se iz priloženog vidi da ove aktivnosti nisu samo praktične, već da jačaju duh zajedništva među monasima. Povodom praznika posvećenog Prepodobnoj mati Paraskevi, sveštenik u kapeli ove svetice na Kalemegdanu i docent Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govori za portal religija.rs. Pouka svetogorskog starca razotkriva zašto mnoge ljubavi pucaju pre nego što postanu porodica - i po čemu se zaista prepoznaje čovek sposoban da nosi zajednički život. U besedi za ponedeljak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava zašto toliko lako boravimo po tuđim prostorima, a tako teško silazimo u sopstvenu dubinu. Pravoslavni vernici danas slave Svete mučenike Jermila i Stratonika po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava spomen na prepodobne Ksenofonta, Mariju i njihove sinove Arkadija i Jovana. Katolici danas slave Svete Timoteja i Tita, dok u judaizmu i islamu nema velikog verskog praznika Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći. Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Privatna arhiva
Privatna arhiva
Crkve i manastiri
15:39 | 26.10.2024
MONASI ZAZIDANI U TEMELJ MANASTIRA: Svetinja nadomak Beograda je prepuna tajni i krije neobičnu priču (FOTO/VIDEO)
Crkve i manastiri
22:16 | 26.10.2024
"IKONA BOGORODICE TRI PUTA SE VRAĆALA U OVAJ MANASTIR" Otac Jovan govori o svetinji koju je od uništenja spasio mali predmet koji su pronašli lokalni ribari
Aktuelno iz SPC
01:30 | 27.10.2024
MONASI ZAVRNULI RUKAVE I BACILI SE NA PRAVLJENJE ZIMNICE: Evo kako izgleda kada bratija "zasedne" u kuhinji (VIDEO)
Aktuelno iz SPC
16:24 | 27.10.2024
DANAS JE VAŽNO DA URADIMO JEDNO: Otac Sava Milin otkriva čemu nas uči praznik Svete Petke i kada možemo da celivamo mošti svetiteljke
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
10:01
OVAKVE MUŠKARCE NIKADA NE BIRAJTE ZA BRAK - A MNOGE SE BAŠ ZA NJIH UDAJU: Starac Emilijan otkriva zašto žene pogreše tamo gde najviše očekuju sreću
Duhovna riznica
07:30
ZAŠTO SE NEKI RADIJE BAVE DRUGIMA NEGO SOBOM: Vladika Nikolaj otkriva gde grešimo svi mi
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA PONEDELJAK 26. JANUAR
Islam
02:00
TAJNA ŽIVOTA KOJU MNOGI NE PRIMETE: Svaki trenutak našeg postojanja već je oblikovan - pogledajte kako i zašto
Duhovna riznica
00:01
SVI MISLIMO DA SMO U PRAVU, A MOŽDA GREŠIMO U NAJVAŽNIJOJ STVARI: Starac Siluan otkriva ono šta skoro niko ne voli da čuje - a može da pomogne svima
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
12:09 | 19.10.2025
TAJNA STARINSKOG KOLAČA KOJI SE TOPI U USTIMA I NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Tradicionalni recept iz vremena kada su ih bake rukom pisale
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Posni recepti
12:19 | 18.01.2026
MANASTIRSKA POSLASTICA KOJU MORATE PROBATI: Pita od oraha po receptu jeromonaha Jeroteja iz 19. veka
Nalazi se okružen strmim stenama oko kanjona reke Azat i stavljen je na UNESCO-ov popis svetske baštine 2000. godine.
Smešten na šest kilometara od centra grada sadrži monaške ćelije isklesane u stenama, kuhinju, dvospratni podzemni grad i tajne pregrade dizajnirane za hitne slučajeve.
Manastir Jovanje, smešten u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, postoji još od pre boja na Kosovu 1389. godine, a današnja crkva, posvećena Svetom Jovanu Krstitelju, podignuta je 1957. godine. Poznat je po čudotvornoj ikoni Majke Božje Brzopomoćnice, koju je 1939. godine donio arhimandrit Serafim Rus, a za koju se veruje da pomaže ženama koje žele, a ne mogu da imaju decu.
Svetinju koja se nalazi nedaleko od Šapca mnogi nazivaju parče raja na zemlji, a svojom lepotom i dugom istorijom zasigurno zaslužuje da bude na vašoj listi svetinja mačvanskog okruga, koje treba da posetite.
Selo Divejevo u Nižegorodskoj oblasti i manastir prepodobnog Serafima Sarovskog čuva priče o Svetoj kanavki, duhovnoj stazi za koju vernici veruju da je zaštićena od zla.
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Pravoslavno shvatanje ljubavi podrazumeva žrtvu, odricanje i slobodu.
Zahtevati od drugih više nego od sebe daleko je lakše i jednostavnije.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
