OVIH 9 STVARI O BOGOJAVLJENSKOJ VODI SVAKI PRAVOSLAVAC MORA DA ZNA: Milioni je nose kući, a malo ko zna šta ona zaista jeste

Osvećenje vode uoči Bogojavljenja, odnosno Krštenja Gospodnjeg, kao i na sam praznik, jedno je od najposećenijih bogosluženja u godini. U te dane u hramove dolaze ne samo oni koji redovno učestvuju u crkvenom životu, već i ljudi koji u crkvu dolaze ređe. Mnogi se unapred snabdevaju raznim posudama kako bi se kući vratili sa svetom vodom. Međutim, kako se sa ovom svetinjom treba ophoditi i zbog čega se ona daje - to ne znaju svi. Neko veruje da je dovoljno uzeti jedan gutljaj i da će se u životu sve srediti. Neko vodi pripisuje gotovo čudotvornu moć, pretvarajući je u sredstvo „protiv svega lošeg“. A šta zapravo predstavlja voda koja se osvećuje na praznik Bogojavljenja?

1. Kako se zove?

U crkvenoj terminologiji voda koja se osvećuje u dane Bogojavljenja naziva se agijasma. To je grčka reč: "αγίασμα", što doslovno znači "svetinja", "osvećenje" ili "ono što je učinjeno svetim". U bogoslužbenim knjigama ova reč se najčešće prenosi srpskim slovima, bez prevođenja, dok se u objašnjavajućim tekstovima ponekad prevodi kao "svetinja" ili "sveta voda".

Foto: Epargija mileševska

 

2. U čemu je posebnost bogojavljenske vode?

Agijasma je voda koja se osvećuje tokom posebnog čina zvanog veliko osvećenje vode. Taj čin se vrši isključivo u vezi sa praznikom Bogojavljenja: u navečerje praznika, uoči Bogojavljenja (18. januar) i na sam dan praznika (19. januar), tokom bogosluženja - najčešće na završetku liturgije. Reč je o jednoj i istoj velikoj svetinji: krštenjska voda oba dana povezana je sa sećanjem na isti događaj - Krštenje Gospodnje u Jordanu.

3. Zar se voda ne osvećuje i na molebnima tokom cele godine?

Osvećuje se, ali to je malo osvećenje vode. U njemu Crkva moli Boga da blagoslovi vodu za svakodnevne potrebe: za zdravlje, blagostanje, pomoć u različitim životnim okolnostima, kao i za osvećenje doma i rada. Malo osvećenje vode može se vršiti tokom cele godine, na molbu vernika - u hramovima, domovima, bolnicama ili preduzećima. Nasuprot tome, čin velikog osvećenja vode ima poseban i jedinstven smisao, i vrši se samo u vezi sa praznikom Bogojavljenja - u njegovo navečerje i na sam dan praznika.

Kopernikus RTV Šid

 

4. Kakav je to smisao?

Još u vreme Starog zaveta voda se koristila kao simbol očišćenja i obnove. Kroz umivanja i pogruženja u vodu čoveku se ukazivalo da je svet ranjen grehom i da mu je potreban preporod, isto kao što i čovek sam traži očišćenje. Upravo to čini Hristos Spasitelj kada na dan Bogojavljenja ulazi u vode Jordana. Njemu samome nije bilo potrebno nikakvo očišćenje - jer je bezgrešan. Ipak, silazeći u vodu, Hristos osvećuje svu vodenu prirodu, a kroz nju i čitavu tvarnu tvorevinu, ranjenu grehom. Pogružavajući se u vodu, Hristos uzima na Sebe grehe sveta. Izlazeći iz vode, otvara put novom životu za svakog čoveka koji u tajni Krštenja umire za greh i rađa se za pravedni život u Hristu. Bogojavljenska voda vezana je upravo za ovaj događaj - za Krštenje Gospodnje i osvećenje celog sveta.

5. Znači li to da bogojavljenska voda ima posebna svojstva?

I da, i ne. S jedne strane, agijasma nije magijski napitak. Ona ne deluje sama po sebi, kao automatski mehanizam. Njena snaga nije u hemijskom sastavu, već u blagodati Božijoj, koja se preko ove svetinje daje onima koji se sa verom obraćaju Bogu. S druge strane, to jeste posebna voda. Nad njom se čitaju duboke i sadržajne molitve u kojima Crkva moli Boga da osveti vodu, „da joj podari blagodat izbavljenja i blagoslov Jordanski“, da je učini sredstvom očišćenja, isceljenja i zaštite od zlih sila. U tim molitvama Crkva se seća čitave istorije spasenja - od stvaranja sveta do Krštenja Hrista u Jordanu - i moli Boga da „siđe Duhom Svetim“ na vodu, da iz nje ukloni svako dejstvo neprijatelja i da je učini nositeljkom blagodati.

6. Kako se treba odnositi prema toj velikoj svetinji?

Prema agijasmi je potreban naročito pažljiv i bogobojažljiv odnos. Krštenjska voda se obično čuva u čistoj posudi, pored ikona. Ne stavlja se na pod, ne drži na neurednim mestima i ne koristi za obične kućne potrebe. Svetu vodu je uobičajeno uzimati natašte - po nekoliko gutljaja, uz molitvu. Može se piti svakodnevno, ali i u naročito važnim ili teškim trenucima života, moleći Boga za pomoć, ukrepljenje i isceljenje. Tom vodom se kropi dom, radno mesto i predmeti vezani za život čoveka. Važno je imati na umu: mi ne „dezinfikujemo“ stvari magičnom tečnošću, već molimo Boga da uđe u naš život i osveti ga. Ako je čovek bolestan, krštenjska voda se daje pomalo, uz molitvu za zdravlje. Najvažnija je vera i obraćanje Bogu, a ne količina.

guruXOX/Shutterstock

 

7. Može li bogojavljenska da isceli?

Da, po milosti Božijoj sveta voda može doprineti isceljenju, ali njeno dejstvo nikada nije automatsko niti zagarantovano. Sveta voda je znak nove stvarnosti, već otkrivene u palom svetu. Primajući je, čovek ne „koristi“ Boga, već Mu poverava svoj život. Blagodat Božija deluje tajanstveno i slobodno, ne po ljudskim predstavama. Nekada Gospod preko svete vode daruje vidljivo telesno isceljenje. Nekada daje unutrašnju snagu da se bolest podnese. Nekada donosi pokajanje, pomirenje sa bližnjima ili promenu života. U svim tim slučajevima izvor je jedan - ljubav Božija. Oblik u kojem se darovi očituju ne određuje čovek, već Bog. Vernik koji veruje Bogu spreman je da ih primi sa zahvalnošću i smirenjem.

8. Kažu da se dugo ne kvari…

Takva svedočanstva postoje još od IV i V veka. Hrišćani su primećivali da voda osvećena na praznik Bogojavljenja može da se čuva veoma dugo, čak i godinama, ostajući sveža i pogodna za upotrebu. Sveti Jovan Zlatousti pisao je da voda osvećena na Bogojavljenje dugo ostaje „nepromenjena i sveža“ i da po svojim svojstvima „nimalo ne zaostaje za vodama tek zahvaćenim iz izvora“. I danas se često čuju svedočanstva da se krštenjska voda, čuvana sa pobožnim strahopoštovanjem, ne kvari godinama.

9. Šta raditi kada bogojavljenske ponestane?

U praksi vernici često postupaju ovako: malo agijasme dodaju u veću količinu čiste vode, dobro izmešaju i tako dopunjuju zalihu svete vode u kući. To je pobožan običaj, zasnovan na poverenju u dejstvo blagodati Božije. Prema takvoj „razblaženoj“ svetoj vodi treba se odnositi sa istim strahopoštovanjem kao prema prvobitnoj agijasmi: čuvati je uredno i uzimati sa molitvom.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara