Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
U crkvenom kalendaru postoje dani pred kojima čovek spontano zaćuti. Jedan od takvih dana je 11. januar, kada Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Svetih 14.000 mladenaca Vitlejemskih - dan koji nije samo molitveno sećanje na davni zločin, već i podsećanje na cenu straha, na to dokle čovek može da ide kada mu vlast postane važnija od svega, pa i od života nedužnih.
Priča počinje tamo gde se, po Jevanđelju, radost tek bila rodila. Mudraci sa Istoka, koji su došli da se poklone novorođenom Hristu, ne vraćaju se Irodu, kako im je on naredio, već se, po zapovesti anđela, drugim putem vraćaju u svoju zemlju. Ta, naizgled mala, promena puta u Irodu budi ono najgore. U strahu da će izgubiti presto, u sumnji da se negde pojavio „novi car“, donosi odluku koja će zauvek obeležiti njegovo ime.
Njegova zapovest bila je kratka i jeziva: da se u Vitlejemu i okolini pobiju sva deca do dve godine. I nije ostala mrtvo slovo na papiru. Vojnici su krenuli od kuće do kuće. Neka deca su posečena mačem, neka razbijena o kamen, neka zgažena, neka udavljena. Nad gradom se podigao plač koji, kako svedoči Pismo, dopire do nebesa: „Glas u Rami ču se, plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju i neće da se uteši, jer ih nema.“
To se dogodilo godinu dana posle Hristovog rođenja, na dan koji danas pamtimo kao 11. januar.
Irod se, međutim, nije zaustavio. U svojoj pomami tragao je za detetom za koje je verovao da mu preti. Posumnjao je čak i u Jovana, sina Zaharijinog. Kada mu Zaharija nije predao dete, naredio je da i sam Zaharija bude ubijen u hramu. Da nije ubrzo po Sretenju preminuo, ista sudbina bi, po predanju, snašla i svetog Simeona Bogoprimca.
Krvavi krug se širio. Irod se potom okrenuo i protiv starešina koji su mu govorili gde se, po proročanstvu, Mesija ima roditi. Ubijeni su Irkan, prvosveštenik, i sedamdeset staraca iz Sinedriona. Zlo koje je pokrenuo više nije moglo da se zaustavi. Ubrzo su stradali i njegov brat, i sestra, i žena, i tri sina. Kao da je sam sebe gurao u ponor.
Na kraju, po crkvenom predanju, stigla ga je i kazna. Telo mu se raspadalo još za života: tresao se, noge su mu oticale, iz rana mu je curio gnoj, u njemu su se pojavili crvi, a smrad je bio nepodnošljiv. Čak i tada, u poslednjim trenucima, nije našao snage za kajanje. Naredio je da se pobiju oni za koje je mislio da bi se mogli obradovati njegovoj smrti, samo da radost ne bi nadjačala njegov odlazak. Tako je, kako svedoči predanje, završio čovek koji je poverovao da se strah može sačuvati nasiljem.
Crkva danas ne pominje Iroda da bi raspirivala mržnju, već da bi pokazala dokle vodi kada se čovek odrekne savesti. U središtu ovog praznika nisu ni politika ni vlast, već deca - bezimeni mali mučenici, čiji je jedini „greh“ bio to što su se rodili u pogrešno vreme i na pogrešnom mestu.
Zato je 11. januar dan tihe, ali duboke tuge. Dan kada se vernici sećaju da vera nije samo radost Božića, već i krst koji dolazi posle njega. I dan kada se, gledajući u stradanje vitlejemske dece, svako može zapitati koliko je krhak mir kada se gradi na strahu - i koliko je dragocen svaki život koji nam je poveren.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 1. mesec 2026. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Oštra, ali duboko tačna pouka arhimandrita Epifanija Teodoropulosa otkriva zašto bol nije kraj puta, već mesto na kome čovek prvi put na pravi način vidi i sebe i Gospoda.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Jedna od najznamenitijih srpskih monahinja našeg vremena objašnjava zašto emocije i duhovna srodnost imaju veći značaj od društvenih očekivanja i kako pravoslavni pogled može pomoći da izbegnemo životne zamke.
Episkopi Grčke pravoslavne crkve jasno ukazuju da spaljivanje mrtvih nije samo protiv tradicije, već negira teološki smisao života, smrti i nade u Vaskrsenje.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
Susret srpskog i jerusalimskog patrijarha u srcu hrišćanstva učvrstio duhovne veze i uputio snažnu poruku nade u izazovnim vremenima.
Izložba u RTS klubu otkriva bogatstvo običaja i umeće izrade obrednih hlebova, dok festival „Česnica“ povezuje narode kroz zajedničku ljubav prema ovoj svetkovini.
U duhovnom skupu u tuzlanskom Sabornom hramu, mitropolit zvorničko-tuzlanski je na jedinstven način osvetlio dublje značenje Rođenja Hristovog, pozivajući verne na duhovni preokret u borbi sa zlom i težnji za spasenjem.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 14.000 mladenaca vitlejemskih po starom kalendaru i Svetog Teodosija Velikog po novom. Katolici proslavljaju Krštenje Isusovo, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Pravoslavni vernici danas slave Svetih 20.000 mučenika nikomidijskih po novom kalendaru, Svetog Grigorija Niskoge po starom. Katolici proslavljaju spomendane pape Agatona i pape Grgura X, dok muslimani i Jevreji nemaju poseban veliki verski praznik.
Srpska pravoslavna crkva 10. januara molitveno se seća hiljada vernika - muškaraca, žena, devojaka i dece, koji nisu odustali od Hrista i ostavili večni trag hrabrosti i vere.
Pravoslavni vernici danas slave Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Polijevkt. Katolici ne slave veći praznik, kao ni muslimani i Jevreji.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
U Mršincima kraj Čačka kapija doma Klisarića širom se otvara za miris slavskog kolača, decu koja uče običaje svojih predaka i priče koje povezuju prošlost sa sadašnjošću.
Zašto je ispovest postala „propusnica“ za Pričešće, šta o tome kažu kanoni i Sveti Oci i zbog čega protojerej Vadim Gladkij upozorava da se vera ne sme svesti na red i pečat.
Kremasta teleća džigerica sa pasiranim paradajzom i aromatičnim začinima savršena je za zimske obroke, idealna za sve koji žele domaći ukus bez komplikacija.
