Od "Krvavog Božića", preko bombardovanja Beograda na Vaskrs, do haškog Vidovdana - kako su najvažniji datumi našeg pamćenja birani da postanu dani straha, a ne praznici.
Postoje dani u kalendaru koji su za narod više od datuma - oni su tišina pred molitvu, miris tamjana, porodični sto i osećaj da se život, makar na tren, vraća svom izvornom smislu. Ali u srpskom iskustvu, bolno često, baš ti dani postajali su mete, a praznici - mesta zločina. Kao da je ruka nasilja namerno birala čas kada se ne diže pesnica nego molitva, kada se ne čeka osveta nego radost, da bi udarila ne samo na ljude, nego i na ono što ih drži na okupu: veru, pamćenje i identitet. Zato pitanje zašto su se najveće tragedije događale baš na velike praznike nije samo istorijsko - ono zadire u samu srž našeg kolektivnog iskustva i načina na koji su nam se bol i svetinja sudarali u istom danu.
Pravoslavci su prethodnih dana slavili najradosniji hrišćanski praznik - Božić. Običaji tog praznika duboko su ukorenjeni u srpskom narodu. I dok su ga jedni slavili u miru, drugi su oplakivali svoje najmilije, jer su se neki od najstravičnijih zločina nad Srbima desili baš na taj dan.
Kod starih Zrenjaninaca još su sveže rane nastale na „Krvavi srpski Božić“ 1943. godine. Nažalost, nije to jedini krvavi Božić u istoriji srpskih zemalja. Jedan od poslednjih velikih zločina dogodio se u selu Kravica, u okolini Bratunca, u Republici Srpskoj.
Tog 7. januara 1993. godine, na goloruki narod koji je proslavljao Božić, krenulo je oko 3.000 pripadnika muslimanskih snaga iz Srebrenice. Ubijeno je 49 civila - žena, dece i staraca.
Spaljene su srpske kuće, a do danas niko nije odgovarao za taj zločin. Zna se da su ga počinile snage Nasera Orića. Tog 7. januara 1993. godine u Kravici je bez jednog ili oba roditelja ostalo 101 dete.
Filozof Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije podsetio je da su, osim masakra u Kravici koji se dogodio na Božić, saveznici bombardovali Beograd na Vaskrs, a da je na Vidovdan bivši predsednik Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu.
- Govorimo o simbolici datuma – da se učini nešto loše onima koji poštuju taj dan, kojima je taj dan važan - rekao je on za RT Balkan.
Cilj je, kako kaže, da buduće generacije obeležavaju te datume sa mišlju da nam se baš tada dogodilo nešto strašno, kako bi se pokvarila radost Rođenja Hristovog ili obesmislio Kosovski zavet.
Kaže da je za Srbe, kao i za druge hrišćanske narode, Božić jedan od najvažnijih verskih praznika i da predstavlja nešto što je duboko utkano u identitet.
- Kada govorimo o kolektivnom identitetu, on podrazumeva mitsku ili religioznu stranu. Božić i drugi verski praznici predstavljaju deo tog religioznog u kolektivu. Zato su važni. To je radostan dan, jer predstavlja Rođenje Hristovo - rekao je on..
Dodaje da su verski praznici ključni za izgradnju identiteta i da nijedan narod ne može postojati ako nema veru.
- Zato je važno da religijski momenat postoji u narodu. Bdenje koje prethodi Božiću je važno, unošenje badnjaka, to su važni trenuci. Ritualnost u religiji je izuzetno značajna. Narod ne može filozofski da dođe do Boga. Može kroz veru i rituale - rekao je Lukić.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Dok nevreme i dalje otežava dolazak poklonika, svetogorski manastiri slave praznik Rođenja Hristovg celonoćnim bdenjima, psalmodijama i pridržavanjem stroge monaške discipline, nastavljajući vekovnu tradiciju.
U manastiru Suvodol služeno je opelo dugogodišnjem nastojatelju kome su se vernici oprostili uz molitvu i sećanja na skroman i predan put koji je ostavio dubok trag u narodu i manastirskoj obitelji.
Sreda prve sedmice Velikog posta donosi besedu Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog u kojoj poslednji trenuci Isusa Hrista otkrivaju tajnu večnog mira i nadu koja ne prestaje, čak i kada sve izgleda izgubljeno.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Meletija po starom i Svetog Tarasija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Viktorina, dok su muslimani u mesecu ramazanu, a u judaizmu nema velikog verskog praznika.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
Tri puta su ga jeretici udaljavali sa mesta arhiepiskopa i progonili u Jermeniju.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Sveti car Lazar rodio se 1329. godine u gradu Prilepu. Još kao dete bio je blage naravi, oštrouman i dobrodu
Sveti Oci nas uče da Sveta tajna pričešća nije samo čin, već najdublji susret sa Bogom. Ko su oni koji ne mogu da pristupe putiru i zašto bi vernici trebalo češće da se sjedinjuju sa Telom i Krvlju Hristovom?
Sreda prve sedmice Velikog posta donosi besedu Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog u kojoj poslednji trenuci Isusa Hrista otkrivaju tajnu večnog mira i nadu koja ne prestaje, čak i kada sve izgleda izgubljeno.
Strah od sopstvene dubine mnoge udaljava od mira, ali duhovno iskustvo pokazuje da se upravo iza unutrašnje borbe krije put ka isceljenju i blagodat koja menja čovekov život.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Vernici prikupljaju 90.000 evra za nekadašnju kapelu kod Korka koja bi postala drugo stalno bogoslužbeno mesto Srpske pravoslavne crkve na irskom ostrvu.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
