Od "Krvavog Božića", preko bombardovanja Beograda na Vaskrs, do haškog Vidovdana - kako su najvažniji datumi našeg pamćenja birani da postanu dani straha, a ne praznici.
Postoje dani u kalendaru koji su za narod više od datuma - oni su tišina pred molitvu, miris tamjana, porodični sto i osećaj da se život, makar na tren, vraća svom izvornom smislu. Ali u srpskom iskustvu, bolno često, baš ti dani postajali su mete, a praznici - mesta zločina. Kao da je ruka nasilja namerno birala čas kada se ne diže pesnica nego molitva, kada se ne čeka osveta nego radost, da bi udarila ne samo na ljude, nego i na ono što ih drži na okupu: veru, pamćenje i identitet. Zato pitanje zašto su se najveće tragedije događale baš na velike praznike nije samo istorijsko - ono zadire u samu srž našeg kolektivnog iskustva i načina na koji su nam se bol i svetinja sudarali u istom danu.
Pravoslavci su prethodnih dana slavili najradosniji hrišćanski praznik - Božić. Običaji tog praznika duboko su ukorenjeni u srpskom narodu. I dok su ga jedni slavili u miru, drugi su oplakivali svoje najmilije, jer su se neki od najstravičnijih zločina nad Srbima desili baš na taj dan.
Kod starih Zrenjaninaca još su sveže rane nastale na „Krvavi srpski Božić“ 1943. godine. Nažalost, nije to jedini krvavi Božić u istoriji srpskih zemalja. Jedan od poslednjih velikih zločina dogodio se u selu Kravica, u okolini Bratunca, u Republici Srpskoj.
Tog 7. januara 1993. godine, na goloruki narod koji je proslavljao Božić, krenulo je oko 3.000 pripadnika muslimanskih snaga iz Srebrenice. Ubijeno je 49 civila - žena, dece i staraca.
Spaljene su srpske kuće, a do danas niko nije odgovarao za taj zločin. Zna se da su ga počinile snage Nasera Orića. Tog 7. januara 1993. godine u Kravici je bez jednog ili oba roditelja ostalo 101 dete.
Filozof Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije podsetio je da su, osim masakra u Kravici koji se dogodio na Božić, saveznici bombardovali Beograd na Vaskrs, a da je na Vidovdan bivši predsednik Slobodan Milošević izručen Haškom tribunalu.
- Govorimo o simbolici datuma – da se učini nešto loše onima koji poštuju taj dan, kojima je taj dan važan - rekao je on za RT Balkan.
Cilj je, kako kaže, da buduće generacije obeležavaju te datume sa mišlju da nam se baš tada dogodilo nešto strašno, kako bi se pokvarila radost Rođenja Hristovog ili obesmislio Kosovski zavet.
Kaže da je za Srbe, kao i za druge hrišćanske narode, Božić jedan od najvažnijih verskih praznika i da predstavlja nešto što je duboko utkano u identitet.
- Kada govorimo o kolektivnom identitetu, on podrazumeva mitsku ili religioznu stranu. Božić i drugi verski praznici predstavljaju deo tog religioznog u kolektivu. Zato su važni. To je radostan dan, jer predstavlja Rođenje Hristovo - rekao je on..
Dodaje da su verski praznici ključni za izgradnju identiteta i da nijedan narod ne može postojati ako nema veru.
- Zato je važno da religijski momenat postoji u narodu. Bdenje koje prethodi Božiću je važno, unošenje badnjaka, to su važni trenuci. Ritualnost u religiji je izuzetno značajna. Narod ne može filozofski da dođe do Boga. Može kroz veru i rituale - rekao je Lukić.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Dok nevreme i dalje otežava dolazak poklonika, svetogorski manastiri slave praznik Rođenja Hristovg celonoćnim bdenjima, psalmodijama i pridržavanjem stroge monaške discipline, nastavljajući vekovnu tradiciju.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Vozilo će biti uvakufljeno i koristiće se za potrebe Mešihata i službena putovanja njegovih predstavnika, a poznati humanista objasnio je i šta ga je podstaklo na ovakav potez.
Na svečanosti u budvanskom Starom gradu govorio je o njenom mestu u duhovnosti i kulturi, od Miroslavljevog jevanđelja i dela Svetog Save do Njegoša, svetih hramova, pravnih spomenika i velikih srpskih naučnika.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Vidovdan, praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i Svetih srpskih mučenika, poklapa se sa spomenom Svetog proroka Amosa.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Praznik koji Pravoslavna crkva ove godine obeležava 10. maja podseća na trenutak kada je Hristos prvi put otvoreno rekao da je Mesija, ali i na snažnu poruku o veri, praštanju i duhovnoj žeđi koja traje vekovima.
Protojerej Dušan Kolundžić ističe da se iza naizgled razigranog običaja krije snažna poruka o ljubavi, oproštaju i ponovnom vezivanju porodice, koja ove dane čini jednim od najdubljih trenutaka srpskog duhovnog kalendara.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Savet svetitelja posebno je zahtevan za čoveka koji je doživeo nepravdu, jer traži da se pred Bogom pomoli upravo za onoga ko mu je naneo bol.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
