DETINJCI, MATERICE I OCI - PRAZNICI KOJE MNOGI SLAVE, A RETKO KO ZAISTA RAZUME: Otac Dušan objašnjava zašto se pred Božić vezuju deca, majke i očevi

raznici Detinjci, Materice i Oci dolaze tiho, ali ostavljaju dubok trag. Ne nose u sebi spoljašnju pompu, već prepoznatljivu toplinu porodičnog okupljanja i osećaj da se Božić ne dočekuje samo ukrašenim domom, nego pre svega obnovljenim odnosima. To su dani u kojima se vera ne objašnjava, već živi – kroz dodir, osmeh, šalu i dar, kroz simboličan čin vezivanja i još smislenijeg razvezivanja.

Protojerej Dušan Kolundžić u jednom od brojnih pisanih dela koje je ostavio iza sebe podseća da crkveni kalendar oko praznika Rođenja Hristovog ima duboku teološku i istorijsku strukturu.

Tri nedelje koje vode ka Rođenju Hristovom

– U crkvenim službama povodom praznika Rođenja Hristovog postoje tri posebne nedelje, dve pre, a jedna posle Božića. To su Nedelja praotaca, Nedelja otaca i Nedelja bogootaca. U tom liturgijskom okviru pominju se praoci, proroci i Hristovi preci po telu, čime se ne ističe samo rodoslov, već kontinuitet spasenja, put koji vodi od Adama do Vitlejema.

Foto: Eparhija žička

 

Upravo na tom temelju, objašnjava on, srpski narod je razvio osoben predbožićni ritam.

– Dočekujući praznik najsvetijeg Rođenja na zemlji, srpski narod i Srpska pravoslavna crkva u tri nedelje pred ovaj praznik obeležavaju naše ovozemaljske porodice, koje su Crkve u malom i slike ljubavi Božje u Svetoj Trojici - ističe otac Dušan.

Porodica se, tako, ne posmatra samo kao društvena jedinica, već kao prostor u kome se vera uči svakodnevnim životom. Zato su Detinjci, Materice i Oci postali prepoznatljivo, gotovo prećutno pravilo srpskog duhovnog kalendara, jednako prirodno kao i krsna slava.

Zašto se vezujemo - i zašto se razvezujemo

Pozivajući se na knjigu Veronauka u kući iz 1982. godine, protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić navodi:

– Tri poslednje nedelje pred Božić, isključivo u našem srpskom narodu, naročito su posvećene pripremi ovog najradosnijeg dana.

One nose posebna imena: Detinjci, Materice i Oci, koja jasno govore kome je tog dana posvećena pažnja i ko se simbolično stavlja u središte porodične radosti.

On potom detaljno opisuje običaj koji se, uz manje razlike, zadržao širom srpskih krajeva:

– Najpre oci i majke, u treću nedelju pred Božić, koja se zove Detinjci, izjutra rano „vezuju“ svoju decu… a deca im se „dreše“.

Zatim, u drugu nedelju, na Materice, deca i očevi vezuju majke, dok se uoči Božića, na Oce, majke i deca na isti način obraćaju očevima. Taj naizgled razigrani običaj, ističe on, u sebi nosi ozbiljnu poruku.

– Ovo uzajamno „drešenje“ jeste uzajamno činjenje poklona ljubavi, što stvara prazničnu, svečanu atmosferu u porodičnim hrišćanskim krugovima.

Printscreen You tube televizija hram

 

Otac Dušan taj čin povezuje sa evanđelskim događajem poklonjenja mudraca u Vitlejemu. Kao što su darovi smirne, tamjana i zlata bili znak priznanja i ljubavi, tako su i mali porodični darovi svedočanstvo bliskosti i pažnje. Priprema za Božić, naglašava on, nije samo spoljašnja, već unutrašnja – oslobađanje od greha i obnavljanje veze sa Bogom i bližnjima.

Praznici koji prevazilaze kućni prag

U tom ključu treba razumeti i poruku o vezivanju i razvezivanju:

– Pripremamo se za doček najradosnijeg praznika hrišćanskog – Božića, koji je pomirio čoveka sa Bogom odrešivši ga veza grehovnih, a vezavši ga novom vezom ljubavi za Boga.

Otac Dušan naglašava da se ova simbolika ne zaustavlja na najužem krugu. Vezivanje i razvezivanje prevazilazi granice doma i širi se na rođake, prijatelje i poznanike, stvarajući spontano zajedništvo koje obuhvata čitavu zajednicu.

– Isključivo srpski narod je osmislio na svom sopstvenom iskustvu naš hrišćansko-pravoslavni kalendar, koji je ujedno i srpski narodni kalendar – zaključuje protojerej-stavrofor Dušan Kolundžić.

U tom nizu praznika Materice stoje u sredini kao dan majki, jer, kako podseća narodna mudrost, bez majke ne bi bilo ni sveta.

Na kraju, poruka ostaje jednostavna i snažna: Detinjci su dan dece, Materice dan majki, Oci dan očeva. Ali iznad svega, to su dani u kojima se porodica ponovo prepoznaje kao zajednica ljubavi, a Božić dočekuje ne samo kao praznik, već kao susret.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara