U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na praznik Svetog Nikole, koji u pravoslavnom narodu nije samo crkveni datum već najčešća krsna slava i porodični događaj koji okuplja generacije, patrijarh srpski Porfirije u Sabornom hramu u Nišu izgovorio je besedu koja je prevazilazila okvir liturgijskog govora. Njegove reči bile su jasna, tiha opomena i istovremeno poziv da se krsna slava ne svede na puki običaj, već da ostane ispovest vere i način života.
Načalstvujući svetom liturgijom u hramu Silaska Svetog Duha na apostole, patrijarh je čestitao krsnu slavu mitropolitu niškom Arseniju i svima koji slave Svetog Nikolaja Mirlikijskog. Potom je ukazao na temelj bez kojeg, kako je naglasio, čovek ne može biti istinski čovek.
- Samo kada smo u čvrstoj i čistoj zajednici ljubavi sa Bogom, onda postajemo sposobni da živimo kao pravi ljudi, da živimo onako kako treba - poručio je patrijarh. U toj jednoj rečenici sabrana je cela antropologija pravoslavne vere: čovek ne postoji sam za sebe, niti se meri isključivo onim što poseduje ili postiže, već odnosom koji gradi – najpre sa Bogom, a potom sa drugim ljudima.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije na Nikoljdan je sluđio liturgiju u NIšu
Vera koja se ne zadržava na ličnom osećaju
Patrijarh je tu misao dalje produbio, ukazujući da se vera ne iscrpljuje u ličnom doživljaju, već da se nužno pretače u zajednicu. Kada je čovek u istinskoj vezi sa Bogom, tada, kako je rekao, „postajemo sposobni da ostvarujemo ono što je najpotrebnije i najvažnije u našem životu, a to je da jedni druge vidimo i prepoznajemo kao braću, kao sebi bliske, kao sebi važne“.
Te reči dobijaju posebnu težinu upravo na dan Svetog Nikole, sveca koji je u narodu prepoznat kao zaštitnik slabih, siromašnih i onih koji nemaju kome da se obrate, ali i kao uzor tihog, nenametljivog milosrđa.
Krsna slava kao produžetak liturgije
U nastavku besede patrijarh se osvrnuo na smisao krsne slave, upozoravajući da ona ne sme biti svedena na folklor ili društveni ritual.
- Naravno, ono što je najvažnije i što se podrazumeva jeste da se proslavljanje slave započinje na svetoj liturgiji, a zatim to slavljenje nastavljamo za trpezom ljubavi - istakao je patrijarh Porfirije.
Tom porukom jasno je naznačeno da slava nije zamena za liturgijski život, već njegov nastavak – most između oltara i porodičnog doma, između molitve i svakodnevice.
Foto: SPC
Patrijarh Porfirije čestitao je krsnu slavu vladici niškom Arseniju
Svetitelji nisu ukras tradicije, već putokaz
Govoreći o samoj suštini slavljenja svetitelja, patrijarh Porfirije jasno je razgraničio formu od sadržaja.
- Kada slavimo svetitelje Božje, mi slavimo ime Hristovo, slavimo vrlinu koja je filigrantski iscrtana u srcu i u duši svetitelja kog slavimo - rekao je, naglašavajući da svetitelji nisu ukras tradicije, već živi primeri kojima se ugledamo.
U tom smislu, Sveti Nikola se ne proslavlja zbog trpeze ili broja gostiju, već zbog vrline koju je živeo i svedočio.
Na kraju, patrijarh je pozvao vernike da se ugledaju na lik i delo Nikolaja Čudotvorca, opisujući ga kao sveca doslednog, istrajnog i odanog bližnjima, Gospodu i Pravoslavlju. Ta trostruka odanost čoveku, Bogu i veri – ostaje merilo i savremenom pravoslavnom hrišćaninu, posebno onome koji Svetog Nikolu slavi kao krsno ime.
Beseda patrijarha Porfirija u Nišu tako je, na dan najzastupljenije krsne slave, ponudila jasnu i zahtevnu poruku: slava nije samo sećanje na svetitelja, već poziv da se njegovim putem ide. Početak tog puta je liturgija, a njegov nastavak svakodnevni život u kojem drugog čoveka prepoznajemo kao brata, a veru kao živu snagu koja oblikuje naše odluke, odnose i odgovornost.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Kada je 303. godine car Dioklecijan organizovao progon hrišćana, deseti po redu i najveći ikada, svetitelj je podelio imovinu siromašnima i oslobodio svoje robove.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Dok patrijarh carigradski Vartolomej upozorava na nuklearne rizike i posledice rata u Ukrajini, iz Moskve stižu optužbe koje dodatno produbljuju već narušene odnose među crkvenim centrima moći.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
U prazničnom duhu, uz reči koje donose utehu i nadu, svečana akademija povodom krsne slave i Dana Republike Srpske pretvorila se u duhovni sabor, slaveći mir, ljubav i snagu praštanja.
Sveća i dalje gori, kolač se lomi, ali su gosti često na ekranu – dok jedni žale za starim običajima, drugi tvrde da se suština nije pomerila ni za korak i da slava i dalje okuplja, samo na drugačiji način.
Od promocija i predavanja do liturgije i svečane litije, višednevni program donosi bogat sadržaj i centralne događaje koji svake godine okupljaju veliki broj posetilaca.
U hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Topčideru vladika Dositej je na praznik Svetog vladike Nikolaja rukopoložio dugogodišnjeg đakona i pojca Željka Jovanovića u sveštenički čin.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U "Srbskom kuvaru" monaha manastira Krušedol čuva se neobična manastirska verzija jela koja spaja krompir, jabuku i beli mrs u ukus koji i danas iznenađuje, a nastala je u danima kada post nije bio strog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
