U besedi na Nikoljdan, poglavar SPC podsetio je da se vera ne završava za slavskom trpezom, već počinje na liturgiji i potvrđuje svakodnevnim odnosom prema Bogu i bližnjem čoveku.
Na praznik Svetog Nikole, koji u pravoslavnom narodu nije samo crkveni datum već najčešća krsna slava i porodični događaj koji okuplja generacije, patrijarh srpski Porfirije u Sabornom hramu u Nišu izgovorio je besedu koja je prevazilazila okvir liturgijskog govora. Njegove reči bile su jasna, tiha opomena i istovremeno poziv da se krsna slava ne svede na puki običaj, već da ostane ispovest vere i način života.
Načalstvujući svetom liturgijom u hramu Silaska Svetog Duha na apostole, patrijarh je čestitao krsnu slavu mitropolitu niškom Arseniju i svima koji slave Svetog Nikolaja Mirlikijskog. Potom je ukazao na temelj bez kojeg, kako je naglasio, čovek ne može biti istinski čovek.
- Samo kada smo u čvrstoj i čistoj zajednici ljubavi sa Bogom, onda postajemo sposobni da živimo kao pravi ljudi, da živimo onako kako treba - poručio je patrijarh. U toj jednoj rečenici sabrana je cela antropologija pravoslavne vere: čovek ne postoji sam za sebe, niti se meri isključivo onim što poseduje ili postiže, već odnosom koji gradi – najpre sa Bogom, a potom sa drugim ljudima.
Patrijarh je tu misao dalje produbio, ukazujući da se vera ne iscrpljuje u ličnom doživljaju, već da se nužno pretače u zajednicu. Kada je čovek u istinskoj vezi sa Bogom, tada, kako je rekao, „postajemo sposobni da ostvarujemo ono što je najpotrebnije i najvažnije u našem životu, a to je da jedni druge vidimo i prepoznajemo kao braću, kao sebi bliske, kao sebi važne“.
Te reči dobijaju posebnu težinu upravo na dan Svetog Nikole, sveca koji je u narodu prepoznat kao zaštitnik slabih, siromašnih i onih koji nemaju kome da se obrate, ali i kao uzor tihog, nenametljivog milosrđa.
U nastavku besede patrijarh se osvrnuo na smisao krsne slave, upozoravajući da ona ne sme biti svedena na folklor ili društveni ritual.
- Naravno, ono što je najvažnije i što se podrazumeva jeste da se proslavljanje slave započinje na svetoj liturgiji, a zatim to slavljenje nastavljamo za trpezom ljubavi - istakao je patrijarh Porfirije.
Tom porukom jasno je naznačeno da slava nije zamena za liturgijski život, već njegov nastavak – most između oltara i porodičnog doma, između molitve i svakodnevice.
Govoreći o samoj suštini slavljenja svetitelja, patrijarh Porfirije jasno je razgraničio formu od sadržaja.
- Kada slavimo svetitelje Božje, mi slavimo ime Hristovo, slavimo vrlinu koja je filigrantski iscrtana u srcu i u duši svetitelja kog slavimo - rekao je, naglašavajući da svetitelji nisu ukras tradicije, već živi primeri kojima se ugledamo.
U tom smislu, Sveti Nikola se ne proslavlja zbog trpeze ili broja gostiju, već zbog vrline koju je živeo i svedočio.
Na kraju, patrijarh je pozvao vernike da se ugledaju na lik i delo Nikolaja Čudotvorca, opisujući ga kao sveca doslednog, istrajnog i odanog bližnjima, Gospodu i Pravoslavlju. Ta trostruka odanost čoveku, Bogu i veri – ostaje merilo i savremenom pravoslavnom hrišćaninu, posebno onome koji Svetog Nikolu slavi kao krsno ime.
Beseda patrijarha Porfirija u Nišu tako je, na dan najzastupljenije krsne slave, ponudila jasnu i zahtevnu poruku: slava nije samo sećanje na svetitelja, već poziv da se njegovim putem ide. Početak tog puta je liturgija, a njegov nastavak svakodnevni život u kojem drugog čoveka prepoznajemo kao brata, a veru kao živu snagu koja oblikuje naše odluke, odnose i odgovornost.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Liturgija, reči patrijarha Porfirija i prisustvo verskih lidera i uglednih gostiju iz zemlje i inostranstva učinili su da se porodični praznik pretvori u događaj sa širim značenjem.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Vest o njegovom upokojenju objavila je Parohija Svete Trojice u Roterdamu.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Otac Goran Panjkov objasnio je da takvo tumačenje nema nikakvo uporište u crkvenom učenju.
Gledajući kako nevini ljudi stradaju, Nestor nije mogao da ostane ravnodušan.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
Na praznik svetih Ćirila i Metodija obeležena je prva krsna slava Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke – jedinstvenog tela koje, po blagoslovu Njegove Svetosti, otvara novo poglavlje u službi Jevanđelja među narodom.
Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.
U prazničnom duhu, uz reči koje donose utehu i nadu, svečana akademija povodom krsne slave i Dana Republike Srpske pretvorila se u duhovni sabor, slaveći mir, ljubav i snagu praštanja.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Među datumima koje pravoslavni vernici treba da zapamte nalaze se i neke od najpoznatijih srpskih slava, a kraj meseca donosi početak Božićnog posta, zbog čega će poslednja novembarska slavska trpeza biti posna.
Svako žrtvoprinošenje je pagansko i nema uporišta u Svetoj nam Crkvi, istakao je otac Milan.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News