U prazničnom duhu, uz reči koje donose utehu i nadu, svečana akademija povodom krsne slave i Dana Republike Srpske pretvorila se u duhovni sabor, slaveći mir, ljubav i snagu praštanja.
U predvečerje praznika Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, koji je i krsna slava Republike Srpske, Banjaluka je postala scena veličanstvenog duhovnog slavlja. Kao da su se nebesa spustila nad ovaj grad, ulivajući u srca vernika radost, ljubav i osećaj zajedništva.
Svečano ukrašenim ulicama, uz toplinu srdačnog dočeka, patrijarh srpski Porfirije stigao je kao pastir koji unosi mir i blagoslov. Povod je bio veliki i duboko simboličan skup, svečanu akademiju povodom krsne slave i Dana Republike Srpske, koja ovog januara obeležava trideset treći rođendan.
Svečana akademija je postala više od protokolarnog događaja – pretvorila se u duhovni sabor, mesto gde su se reči patrijarha izlivale poput žive vode, donoseći utehu i nadu svima koji su ga slušali. U svojoj besedi, patrijarh Porfirije je rekao:
- Zaista velika je radost i veliki je blagoslov da kao pastiri idemo u goste svojim bližnjima u svako doba, a poseban blagoslov za nas srpske episkope i za poglavara naše Crkve, gde god da se nalazimo, jeste kada dođemo ovde, u Republiku Srpsku, širom otvorenih srca i raširenih ruku i kada možemo sa vama u jednoj veri, ljubavi i nadi da se grlimo i da slavimo Gospoda našeg Isusa Hrista.
Simbolika trideset treće godine postojanja Republike Srpske duboko je odjeknula u rečima patrijarha, koji je ovaj jubilej uporedio sa godinama punoće života Gospoda Isusa Hrista.
- Posebna pak radost jeste kada dolazimo ovde na slavu Republike Srpske, a ove godine Gospod je hteo da slava, koja je istovremeno i rođendan Republike Srpske, bude po trideset i treći put. To su godine punoće, godine Gospoda našeg Isusa Hrista u kojima je On postradao, ali što je još važnije i vaskrsao.
Reči o stradanju i vaskrsenju Hrista patrijarh je povezao sa istorijom srpskog naroda i suštinom Republike Srpske, čije postojanje, kako je istakao, počiva na veri, nadi i trijumfu života nad svim iskušenjima.
- Republika Srpska, kao i naš narod kroz vekove, u svom tridesettrogodišnjem trajanju prolazila je kroz različita raspeća i iskušenja. Međutim, mi znamo da raspeće i iskušenje na krstu, onda kada je krst Hristov, nosi i sadrži u sebi već po prirodi stvari tajnu trijumfa, tajnu pobede, tajnu vaskrsenja.
- Gospod je došao da bi pomirio nas sa Njim, ali i da bismo i mi mogli međusobno da se mirimo,“ podseća patrijarh Porfirije. U rečima njegove besede otkriva se duboko razumevanje ljudske prirode – težnja za mirom nije samo unutrašnja potreba, već i put ka sabornosti, onoj za koju smo stvoreni.
Patrijarh ukazuje na staru srpsku praksu koja osvetljava suštinu praštanja: domaćin koji na raskrsnici traži oproštaj od svih prema kojima je načinio nepravdu. Ovaj čin simbolizuje duh zajedništva, jer bez praštanja, kako kaže, nema sabornosti, a bez sabornosti nema ni pravog mira.
- Praštanje je najvažniji temelj svake zajednice, od porodice, preko komšiluka, pa sve do mira u narodu i državi - istakao je patrijarh.
Govoreći o Svetom arhiđakonu i prvomučeniku Stefanu, čija slava okuplja verni narod, patrijarh osvetljava njegovu snagu vere i ljubavi prema bližnjima, čak i onima koji su ga progonili.
„Gospode, ne uračunaj im greh ovaj!“ – podsetio je patrijarh na reči molitve kojom je Sveti Stefan oprostio svojim progoniteljima.
- To su reči čoveka ispunjenog Duhom Svetim, koji posmatra sve kroz prizmu Hristovu,“ kazao je patrijarh. Upravo ta snaga ljubavi i praštanja jeste poziv svakome od nas da se ugledamo na ovog svetitelja, da prepoznamo vrednost praštanja kao temelja svakog odnosa.
Ove godine, kada obeležavamo 850 godina od rođenja Svetog Save, patrijarh nas poziva da se ugledamo na njegovu sposobnost da pomiri zavađenu braću.
- Sveti Sava je, molitvom i ljubavlju, bio most među ljudima. Njegov primer nas uči da samo kroz mir i međusobno razumevanje možemo postati istinska porodica - reka oje poglavar Srpske pravoslavne crkve.
Patrijarh završava poruku blagoslovima i željom da srce svakoga od nas postane dom za bližnje, da kroz mir u sebi širimo mir oko sebe. Poziva nas da budemo deca Svetog Stefana i Svetog Save, svesni da je svaki čovek ikona Božja.
- Steci mir u sebi, a onda ćeš i sa svojim najbližim i na kraju sa svim ljudima - podseća rečima Svetog Serafima Sarovskog.
Srećna slava, uz molitvu za zdravlje, ljubav i međusobni zagrljaj, kako bismo svi zajedno mogli da pevamo: „Slava na visini Bogu, na zemlji mir, među ljudima dobra volja!“
Dok su se reči patrijarha Porfirija slivale u tišinu svečane sale, u njima su odjekivali vekovi stradanja, ali i vekovi nade srpskog naroda. Za vernike, ovaj trenutak bio je više od proslave – postao je zavet da, kao i Republika Srpska, i oni svoj život usmere ka svetlosti vaskrsenja.
U prazničnom duhu, dok u srcima sabranih odjekivala radost Rođenja Hristovog, patrijarh srpski Porfirije poslao je poruku koja duboko odjekuje: Hristos nije došao da nam donese prolazni spokoj ili trenutni predah od izazova života, već najdublji mir – mir koji pomiruje Boga i čoveka, a kroz to i ljude među sobom.
Banjaluka je večeras postala simbol jedinstva, mesto gde su se prošlost, sadašnjost i budućnost srpskog naroda isprepleli u radosnoj himni ljubavi i slavljenju Gospoda.
U prepunoj crkvi Svetog Jovana Vladimira, poglavar Srpske pravoslavne crkve osveštao je nova zvona, uručio visoko odlikovanje i u nadahnutoj besedi otkrio šta je potrebno prestonom gradu kako bi duhovno odgovorio na potrebe svog naroda.
U svojoj besedi, patrijarh srpski Porfirije poziva na odgovornost, poštovanje različitosti i zajednički rad na dobrobiti naroda, ističući važnost smirenosti i dijaloga u vreme izazova i nesigurnosti.
U nadahnutoj besedi u crkvi na Staroj Bežaniji, patrijarh srpski Porfirije govorio o izazovima savremenog života, univerzalnoj Božjoj ljubavi i putevima koji vode ka istinskom pomirenju sa sobom, bližnjima i Bogom.
Patrijarh Porfirije je uputio reči blagodarnosti episkopu topličkom Petru i njegovim saradnicima iz Verskog dobrotovornog starateljstva.
Bio je istaknuti crkveni umetnik – oslikao je brojne ikonostase, među kojima se ističu oni u manastiru Rakovici, crkvi Ružici na Kalemegdanu i manastiru Šišatovac, gde je služio kao iguman.
Sveti Atos i ove godine dočekuje vernike vodeći ih ka unutrašnjem učešću u Hristovom Stradanju i Vaskrsenju.
Tradicija i crkvena predanja se neretko kose, a farbanje jaja za Vaskrs nije izuzetak i zato se mnogi pitaju da li u vaskršnjoj korpi treba da bude 33 jaja, u čast godina koje je imao Isus Hrist kada je razapet.
Molitva ne reševa sve probleme, ali daje snagu da ih nosimo.
Zlatan Ibrahimović je veliko ime u svetu fudbala, a njegov život neprekidno intrigira javnost.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U selu Mešinci kod Čačka Slobodan i Slađana s troje dece obeležili su krsnu slavu uz osvećenje slavskog kolača u domu, pokazujući kako pravoslavlje i običaji ostaju stubovi porodičnog života.
Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za četvrti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za treći mesec 2025. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
U tišini hramova, na Veliki četvrtak, dan kada je Hristos oprao noge apostolima, u manastirima i sabornim crkvama vrši se duboko simboličan čin koji menja ljudsku predstavu o moći — čin ljubavi koja se izražava delima, a ne rečima.
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
Vaskrsenje Hristovo se slavi prve nedelje nakon punog meseca koji sledi posle prolećne ravnodnevnice. Ali stvar je složenija nego što izgleda.
Uz praznične liturgije, osvećene grančice i reči vladike Siluana, pravoslavni vernici iz dijaspore sabrali su se u hramovima širom Melburna – slaveći Gospoda i oproštajući se od prote Petra Damnjanovića, čija služba ostaje duboko urezana u srca vernog naroda.
U tišini hramova, na Veliki četvrtak, dan kada je Hristos oprao noge apostolima, u manastirima i sabornim crkvama vrši se duboko simboličan čin koji menja ljudsku predstavu o moći — čin ljubavi koja se izražava delima, a ne rečima.
Navodi da je snaga molitve bila toliko jaka, a čudu je svedočila samo nekoliko meseci nakon usrdnog moljenja.
Nepoznati muškarac provalio je u crkvenu prodavnicu u Starom Mirijevu i odneo novac namenjen pomoći za decu sa Kosova i Metohije. Kamere su zabeležile njegov ulazak, a materijalna šteta je velika.
Jerej Srpske pravoslavne crkve Marko Jeftić za portal Religija.rs ističe da je važno da znamo gde je mesto svetim simbolima.
U danima posta, ali i kada post nije obavezan, halva od tahinija i meda pruža zdravu i bogatu alternativu industrijskim slatkišima – bez aditiva, bez veštačkih aroma, sa dubokom duhovnom porukom u svakom zalogaju.
Jedan od najpotresnijih zapisa o Tajni Tela i Krvi Hristove i o ulozi Presvete Bogorodice u našem spasenju – reči ruskog svetitelja iz knjige Misli za svaki dan u godini podsećaju nas zašto je Veliki četvrtak jedan od stubova pravoslavnog života.
Dok pravoslavni vernici čine ubedljivu većinu u Crnoj Gori, Eparhija budimljansko-nikšićka dobila je višestruko manje sredstava od verskih organizacija s daleko manjim brojem pripadnika i teritorijalnim obuhvatom.
