Za razliku od mnogih naroda koji proslavljaju i rođendane i imendane, Srbi imaju duhovni porodični rođendan - krsnu slavu, objasnio je otac Dušan.
U savremenom društvu sve češće svedočimo kako proslave dečjih rođendana prerastaju u raskošna slavlja, sa dekoracijom, muzikom, animatorima i poklonima koji podsećaju na velike društvene događaje. Iako je prirodno da roditelji žele da obeleže rođenje svog deteta s radošću, postavlja se pitanje: da li se u toj želji ponekad izgubi smisao i tišina zahvalnosti?
Mnoge pravoslavne porodice danas traže način da pronađu ravnotežu između porodične radosti i duhovne odgovornosti. Jedna majka postavila je na sajtu "Svetosavlje" jednostavno, ali duboko pitanje svešteniku: kako obeležiti rođendan deteta u duhu vere?
- Za mesec dana mom sinčiću je rođendan. Želela bih taj dan da obeležimo odlaskom u crkvu, da upalim sveću za zdravlje i da se njegovo ime pročita na molitvi. Posle toga bismo pozvali roditelje, kumove i najbliže na ručak, bez muzike, bez buke, bez gungule. Da li je to u redu? - upitala je ova majka.
Odgovor koji je dobila od oca Dušana otkriva kako Crkva gleda na proslavu rođendana, ali i kako se radost može izraziti u miru, molitvi i ljubavi prema bližnjima.
- Ti si sasvim pravilno postupila kada si nameravala da dan rođenja tvoga deteta obeležiš molitveno, u parohijskoj crkvi, sa upaljenom svećom za zdravlje i da ga sveštenik pominje na proskomidiji - istakao je otac Dušan.
Sveštenik dalje podseća da Crkva kroz vekove zvanično obeležava samo tri rođendana - Gospoda Isusa Hrista, Presvete Bogorodice i Svetog Jovana Krstitelja. Ostali božji ugodnici, kako je objasnio, proslavljaju se na dan upokojenja, jer tada njihov život postaje jasan kao celina, kao put koji vodi ka svetosti.
- Za razliku od mnogih naroda koji proslavljaju i rođendane i imendane, Srbi imaju duhovni porodični rođendan - krsnu slavu. To je dan kada su naši preci primili veru Hristovu i kada je porodica duhovno rođena. Zato Crkva ne odobrava bahinalno slavljenje rođendana, pa čak ni dečjih.
Ali to ne znači da rođendan treba ignorisati, niti da radost roditelja treba umanjiti.
- Tvoja želja za obeležavanjem dana rođenja tvoga deteta ne krši crkveno pravilo, jer podstiče, s jedne strane, na molitvu, a s druge strane, na porodično okupljanje. To je u pravoslavnom duhu.
Otac Dušan zaključuje predlogom koji može postati nova praksa za one koji žele da se duhovno uzdignu:
- Možda bi mogla iduće godine da obeležiš dan krštenja deteta. Jer, velika je radost kad se na zemlji rodi novi život, ali je još veća kad se čovek rodi za večni život, kada postane član Crkve kroz Svetu tajnu krštenja.
Svetu tajnu krštenja ustanovio je sam Isus Hrist, rekavši svim učenicima: "Idite i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha", a i dao je sam primer krstivši se na reci Jordan. Osnovna obeležja krsne slave ustanovio je Sveti Sava u 13. veku: slavski kolač i vino, slavsko žito i slavska sveća. Breber je teško ranjen prilikom rušenja novosadskog mosta, ali tom prilikom je doživeo i neverovatno iskustvo. I tu želju roditelja i kumova, da svom detetu i kumčetu na krštenju daju dva imena, treba shvatiti kao pomodarstvo, koje sa pravilima Srpske pravoslavne crkve nema veze, govorio je sveštenik.
shutterstock.com/Vadiar
Duhovna riznica
12:10 | 27.12.2024
DA LI KRŠTENJE DETETA TREBA ODLOŽITI ZBOG SMRTI BLIŽNJIH: Sveštenik odgovorio šta bi u ovakvoj situaciji trebalo uraditi
Duhovna riznica
17:45 | 24.01.2025
ŠTA ZA PRAVOSLAVCE ZNAČI KRSNA SLAVA? Ovako je govorio patrijarh Pavle: Zbog ovoga treba slaviti porodičnog sveca
Duhovna riznica
18:20 | 04.04.2025
KAKO JE ZVONIMIRA BREBERA PRONAŠLA KRSNA SLAVA NA MOSTU SLOBODE 1999. GODINE: Neverovatna priča Novosađanina koja tera suze na oči
Duhovna riznica
19:19 | 08.06.2025
KAKO SE DOBIJA IME NA KRŠTENJU I MOŽE LI SE ONO SASTOJATI OD DVA IMENA! Sveštenik rešio sve nedoumice i otrkio šta je po ovom pitanju strogo zabranjeno!
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
U manastiru u kojem je Gojko Stojčević dobio monaško ime Pavle, na Krstovdan su se okupili vernici, umetnici i poštovaoci njegovog života i dela.
Arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i verni narod sabraće se u nemanjićkoj zadužbini na bdeniju, liturgiji i trpezi ljubavi
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Bukovače, sremuš, orasi i povrće stvaraju pun ukus bez mesa, po receptu prilagođenom danima kada crkveni tipik propisuje post.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
Veliki svetitelj našeg vremena objašnjava zašto put ljubavi smatra kraćim i bezbednijim, čak i kada se čovek suočava sa sopstvenim slabostima i iskušenjima.
Vernica Natalija nasledila je ikonu "Smolenska Odigitrija", koja se u njenom domu čuva generacijama, ali se zbog troškova kod notara našla pred odlukom koja joj nije bila laka.
Ispod poda svetinje u Jerusalimu pronađeni su ostaci drevnog kamenoloma, uklesani grobovi i tragovi vrta, a svetogorski starac podseća na dublji smisao svetog znamenja koje je kroz vekove ostalo središte hrišćanske vere.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
U prazničnoj besedi vladika Ilarion govorio o Krstu kao putokazu koji vraća Hristu, dok je poglavar Srpske pravoslavne crkve pozvao na dobro, vrlinu, žrtvu, darivanje i jedinstvo među ljudima.
Pouka svetogorskog starca govori o monahu koji je pokušao da se skloni pred napadima demona, ali i o onome što se od vernika traži u trenutku kada ga savladaju strah, nemir i osećaj nemoći.
U središtu je jerarh koji uzdiže Krst, ali pažnju privlače i dve carske ličnosti i dvojica đakona. Stručni izvori objašnjavaju šta predstavljaju i kako je nastala ova upečatljiva kompozicija.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
