Kako prihvatiti nepravdu, izbeći osvetu i pronaći unutrašnju snagu - saznajte kroz pouke jednog od najvećih učitelja Crkve.
Koliko često pomislimo da smo zbog nepravde koju smo pretrpeli oštećeni više nego iko drugi? Sveti Jovan Zlatoust, veliki učitelj i propovednik, podseća nas da je istinsko trpljenje ono koje je doživeo naš Gospod – vezan, bičevan, udaran, pljuvan, podneo smrt najstrašniju i najponižavajuću, uprkos brojnim dobrim delima. Ako želimo da razumemo težinu nepravde, moramo prvo pogledati kroz prizmu njegovog iskustva i pouka.
– Kažeš da si mnogo nepravdi pretrpeo? Međutim, nisi pretrpeo ono što je pretrpeo Onaj, tvoj Gospod, koga su vezali, koga su bičevali, koga su udarali i pljuvali služitelji. Podneo je smrt – i kakvu smrt!
Sveti Jovan Zlatoust nas ne uči samo da prepoznamo veličinu trpljenja, već i da sami postanemo nosioci pravde i dobrote. Ako smo povredili nekoga, bilo poznatog ili nepoznatog, on nam pokazuje put: vrati i nadoknadi, podeli dobro s onima kojima je potrebno i time ublaži zlo koje je nastalo.
– Ako poznaješ one koje si oštetio, vrati im to, imitirajući Zakheja, i to s viškom. Ako pak ne poznaješ one koje si povredio, pokazujem ti drugi put, da ne budeš isključen iz spasenja: podeli ono što si stekao nepravdom onima kojima je potrebno. Tako ćeš ublažiti zlo.
Ali nepravda nije samo čin prema drugima – ona uništava i one koji je nanose i one prema kojima je učinjena. Zlatoust jasno objašnjava: onaj koji je pretrpeo nepravdu - postaje obuzet njome i pretvara se u roba gneva, straha, brige i unutrašnje uznemirnosti.
– Onaj koji nepravdu čini, obuzima ga gnev, pogađa ga bes, stvara u sebi nebrojene talase misli, pribegava nebrojenim sredstvima; obuzima ga strah, briga i trepet oko toga kako da sprovede nepravdu, a na kraju postiže samo da uništi sebe.
Vrhunac duhovne hrabrosti, prema Svetom Jovan Zlatoustu, nije samo u nečinjenju zla, već u tome da se ne osvetimo kada nas nepravedno povrede. Podneti nepravdu sa zahvalnošću Bogu – to je kruna trpljenja.
– Dobro je ne činiti nepravdu, ali još veća vrednost je ne osvetiti se kada budemo nepravedno povređeni. Podneti nešto nepravedno – to je kruna. Šta god nepravedno pretrpimo od nekoga, Bog to uzima u račun – ili radi oprosta naših greha, ili da nam dodeli nagradu.
On nas uči i sažaljenju prema onima koji nas povrede, jer svaka uvreda nosi sa sobom unutrašnju bolest onog koji je čini. Ako pogledamo kroz prizmu svetog, više ćemo sažaljevati nego gneviti.
– Kada te neko povredi, seti se pakla koje će ta osoba pretrpeti, i tada nećeš samo da se naljutiš na nju, nego ćeš i zaplakati.
Zlatoust nas poziva da budemo nepobedivi iznutra. Kao što grad ne može biti osvojen ako njegovi stanovnici ne izdaju unutrašnju tvrđavu, tako ni nepravedna dela drugih ne mogu nas povrediti ako čuvamo svoje misli, svoja osećanja i svoj duh.
– Niko ne može da me povredi niti da mi učini nepravdu – ni sam đavo – ako najpre ne učinim nepravdu i ne povredim sebe.
I na kraju, podseća nas da duhovna nepravda nije samo čin nasilja ili krađe, već i propust dobrih dela. Ako ne činimo dobro kada možemo, i to je nepravedno prema bližnjem.
– Ako je ovo u materijalnim pitanjima velika nepravda, koliko li je veća u duhovnim pitanjima, gde nije dovoljno samo ne činiti zlo, nego i propust dobrih dela nosi težinu.
Sveti Jovan Zlatoust nas poziva da trpljenje prihvatimo kao školu duhovne snage, oprost kao krunu, a dobrotu kao put koji oslobađa i nas i druge. Njegove reči ostaju trajni kompas za svakog vernika koji želi da živi u miru, pravdi i unutrašnjoj slobodi.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija.
Otkrijte kako u manastirskoj kuhinji, kroz zajednički trud bratstva i hodočasnika, nastaje posno jelo koje se priprema unapred, bez žurbe, i čuva ukus Hilandara i smisao posta.
Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici su čuli snažne reči sveštenika Dragana Stanišića o zdravlju, o snazi koja se ne meri lekovima i o duši bez koje čovek ne može da opstane.
Pravoslavna tradicija uči da nema "malih" i "velikih" grehova , već da svaki greh koji opterećuje savest treba izneti, bez obzira na stid, strah ili bojazan od osude.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Starinski recept, korak-po-korak, za elegantno dekorisane rolate koji spajaju tradiciju i savremeni ukus, idealni za svaku krsnu slavu.
U pravoslavnom učenju ništa što nam se dešava nije slučajno, već deo delovanja duhovnih zakona koji vraćaju svako dobro i svako zlo, čak i kroz generacije.
Od nekih gubitaka se ljudi nikada sasvim ne oporave.
Čovek, zaslepljen emocijama, često vidi samo ono što gubi, a ne i ono što gubitkom dobija.
Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici su čuli snažne reči sveštenika Dragana Stanišića o zdravlju, o snazi koja se ne meri lekovima i o duši bez koje čovek ne može da opstane.
Pravoslavna tradicija uči da nema "malih" i "velikih" grehova , već da svaki greh koji opterećuje savest treba izneti, bez obzira na stid, strah ili bojazan od osude.
U besedi za petak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razlikovati površno znanje koje obmanjuje od istinske mudrosti koja osvetljava srce i oblikuje duh.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Antonija Velikog po starom, i Sabor Svetih Tri Jerarha po novom kalendaru. Katolici proslavljaju spomendan Svete Martine i Svete Hijacinte Marescoti, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Jedna jednostavna gesta saosećanja otkriva ko zaista nosi Gospoda u srcu, dok spoljašnje obaveze bez ljubavi ostaju prazne.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
