Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Srpska pravoslavna crkva, kao i sve pomesne crkve koje koriste stari (julijanski) kalendar, 7. januara proslavlja praznik Rođenja Hristovog - Božić. U pravoslavnoj tradiciji ovaj praznik ne otvara priču koja se prepričava jednom godišnje niti uspomenu koju čuvamo u kalendaru, već predstavlja duhovni događaj koji menja način na koji gledamo sebe, druge i smisao života. Rođenje Hristovo nije došlo uz trube, dvorske svečanosti i moćne govore, već tiho - u pećini, među slamom i jaslama, tamo gde se najmanje očekivalo da će se pojaviti Bog.
Prema hrišćanskom svedočanstvu, "kad se navrši vreme", Bog šalje Sina Svoga da spase rod ljudski. Devet meseci posle Blagovesti, kada je arhangel Gavrilo Presvetoj Devi Mariji u Nazaretu najavio da će začeti i roditi Sina, istorija dobija novi tok. U trenutku kada rimski car Avgust naređuje popis stanovništva, jedan mladi bračni par, Josif i Marija, kreće na put u Vitlejem — ne znajući da upravo ispunjava proročanstva stara vekovima.
Vitlejem je tada mali grad, prepun ljudi zbog popisa. Za Josifa i trudnu Mariju nema mesta ni u jednoj kući. Sklanjaju se u pećinu u kojoj su pastiri zatvarali stoku. Upravo tu, u noći između subote i nedelje, rađa se Isus Hristos. Bez pompe, bez svedoka koji bi to zabeležili za letopise. Presveta Deva Ga povija u pelene i polaže u jasle - mesto gde se inače hrani stoka. Taj prizor stoji u oštrom kontrastu sa svim ljudskim predstavama o sili i veličini.
Prvi koji dolaze da Mu se poklone nisu uglednici, već pastiri. Anđeo im javlja radosnu vest, a nebo se, prema Jevanđelju, ispunjava pesmom: „Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja.“ Kasnije stižu i mudraci sa Istoka, vođeni zvezdom, donoseći zlato, livan i izmirnu - darove Caru koji ne dolazi da vlada mačem, već ljubavlju i žrtvom.
Rođenje Hristovo događa se u istorijskom trenutku kada u Jerusalimu više nema cara iz roda Davidovog, već vlada Irod, tuđin. Upravo tada dolazi Onaj koji, po veri Crkve, jeste Car nad carevima. Ne dolazi da zauzme presto, već da ispuni ono što niko pre Njega nije mogao - da čoveku pokaže put spasenja ne silom, nego smirenjem.
Za pravoslavnog vernika danas, Božić nije samo uspomena na događaj iz prošlosti. To je poziv da se preispita sopstveni život: koliko u njemu ima mesta za tišinu, za drugog čoveka, za Boga. Hristos se, prema učenju Crkve, rađa tamo gde ima makar malo prostora - makar to bile jasle. Zato Božić ne traži savršene okolnosti, već otvoreno srce.
U tom smislu, božićna poruka koju je zapisao vladika Nikolaj Velimirović u sveom kapitalnom delu "Ohridski prolog", ostaje snažno aktuelna:
- Bog dolazi tamo gde Ga niko ne očekuje, bira ono što je skromno i prezreno i upravo tu započinje promenu sveta. Zato se i danas, posle dva milenijuma, u pravoslavnim hramovima i domovima ponavlja ista radosna vest da se Bog rađa radi čoveka. Njemu neka je slava i hvala. Amin.
Od povratka sa liturgije i lomljenja česnice do molitve, zajedništva i jela pripremljenih s merom - priča o prazničnoj trpezi koja ne počiva na obilju, već na smislu, zahvalnosti i porodičnoj slozi.
Pred praznik Rođenja Hristovog, poglavar Srpske pravoslavne crkve nas podseća da mir ne dolazi silom, nego iz srca spremnog da oprosti, primi bližnjeg i obnovi zajedništvo, otvarajući prostor za ljubav i jedinstvo u porodici, Crkvi i društvu.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Redosled bogoslužbenih radnji, čitanja iz Jevanđelja, litijski hod oko hrama, pojanje žalopojnih tropara i poreklo običaja u srednjovekovnom hrišćanskom Istoku.
Od izdaje za trideset srebrnjaka do tišine Golgote, kroz događaje ispunjene nepravdom, bolom i verom otkriva se smisao žrtve koja i danas oblikuje duhovni život vernika.
U času Hristovog stradanja, priroda je ustala kao svedok i ukor, dok je ljudski razum ostao nem - snažne reči Svetog Nikolaja Ogridskog i Žičkog podsećaju na dubinu duhovnog pada i pozivaju na iskreno pokajanje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Jezekilja, dok Jevreji obeležavaju šabatski dan nakon Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj našeg vremena objasnio je zašto ni bogatstvo ni uspeh ne ispunjavaju čoveka i gde se zapravo nalazi smisao koji ne bledi.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celini, protojerej Slobodan Lukić kroz svedočanstva Svetog Jovana Zlatoustog i vizantijske tipike objašnjava nastanak, razvoj i današnje ustrojstvo Božićnog posta u pravoslavnoj crkvi.
Srpska pravoslavna crkva 11. januara molitveno se seća mučeničkog stradanja dece u gradu Hristovog rođenja.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
Redosled bogoslužbenih radnji, čitanja iz Jevanđelja, litijski hod oko hrama, pojanje žalopojnih tropara i poreklo običaja u srednjovekovnom hrišćanskom Istoku.
Od izdaje za trideset srebrnjaka do tišine Golgote, kroz događaje ispunjene nepravdom, bolom i verom otkriva se smisao žrtve koja i danas oblikuje duhovni život vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog proroka Jezekilja, dok Jevreji obeležavaju šabatski dan nakon Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Protojerej moskovskog hrama Četrdeset sevastijskih mučenika ukazuje na granicu koju mnogi prelaze iz navike.
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
Kako je objasnila vernica, ono što je videla na Ostrogu u nedelju pamtiće ceo život.
