Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
Srpska pravoslavna crkva 28. maja proslavlja Prepodobnog Pahomija Velikog, jednog od najznačajnijih svetitelja ranog hrišćanstva i ugodnika Božjeg, koji je ostavio dubok trag u razvoju monaškog života u Crkvi. Njegovo ime vezuje se za nastanak organizovanog manastirskog života, zbog čega ga pravoslavna tradicija smatra osnivačem opštežitelnog monaštva - načina života u kojem monasi žive zajedno, deleći molitvu, rad i svakodnevne obaveze.
Rođen u Misiru, odnosno današnjem Egiptu, Pahomije je u mladosti bio neznabožac. Kao vojnik učestvovao je u borbama cara Konstantina protiv Maksencija, ali je upravo tada prvi put bliže upoznao hrišćane. Njihova međusobna briga, miran život i vera u jednoga Boga ostavili su snažan utisak na mladog vojnika. Nakon toga primio je hrišćanstvo i odlučio da život posveti duhovnom podvigu.
Povukao se u Tivaidsku pustinju, gde je deset godina učio monaški život od poznatog podvižnika Palamona. Predanje kaže da mu se potom javio anđeo u monaškoj odeći i dao pravila po kojima treba urediti budući manastir. Na mestu zvanom Tavenisiot Pahomije je počeo da gradi prve kelije, iako tada gotovo niko nije živeo u tom kraju osim njega i njegovog brata Jovana.
Kada ga je brat upitao zbog čega podiže toliko zgrada bez ljudi koji bi u njima živeli, Pahomije je odgovorio da samo izvršava Božju zapovest. Ubrzo su počeli da dolaze monasi iz raznih krajeva, privučeni njegovim načinom života i pravilima koja su podrazumevala molitvu, rad, poslušanje i međusobnu brigu. Tako je nastala prva velika monaška zajednica, a kasnije još šest manastira.
Predanje navodi da je broj njegovih učenika dostigao čak sedam hiljada. Dok se Sveti Antonije Veliki smatra začetnikom pustinjačkog, usamljeničkog monaštva, Prepodobni Pahomije Veliki ostao je upamćen kao tvorac manastirskog zajedničkog života, koji će kasnije postati temelj pravoslavnog monaštva širom sveta.
Crkvena predanja govore da je bio poznat po smirenju, velikom radu, uzdržanju i brizi za ljude. Vernici su ga doživljavali kao duhovnog oca, a mnogi njegovi učenici kasnije su i sami proglašeni svetiteljima. Tokom života suočavao se sa brojnim iskušenjima, ali je ostao primer istrajnosti u veri i služenja drugima.
Prepodobni Pahomije upokojio se mirno 348. godine, u 74. godini života. I danas ga pravoslavni vernici poštuju kao veliko svetilo Crkve i jednog od najvažnijih učitelja monaškog života, koji je i danas uzor mnogim monasima i čije su poruke o zajedništvu, disciplini i veri ostale žive vekovima nakon njegove smrti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Uprkos teškim mučenjima, ostao je veran svojim uverenjima, dok je njegov sudija ubrzo doživeo iznenadnu kaznu, koja je šokirala vojni vrh.
Veliki svetitelj našeg vremena govorio je o nečemu što se često događa u odnosima među ljudima, a što mnogi prepoznaju tek kada već nastanu ljutnja, zameranje i potreba da se drugome uzvrati.
Vozilo će biti uvakufljeno i koristiće se za potrebe Mešihata i službena putovanja njegovih predstavnika, a poznati humanista objasnio je i šta ga je podstaklo na ovakav potez.
Na svečanosti u budvanskom Starom gradu govorio je o njenom mestu u duhovnosti i kulturi, od Miroslavljevog jevanđelja i dela Svetog Save do Njegoša, svetih hramova, pravnih spomenika i velikih srpskih naučnika.
Otac Benedikt govori o njihovom razgovoru iza zatvorenih vrata, pitanjima koja je slavna pevačica postavila o veri i molitvi, kao i rečima koje je uputila svojim saradnicima pre nego što je napustila svetinju.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Incident u poznatom manastiru na Kosmaju otvara pitanje discipline i unutrašnjeg reda u monaškim zajednicama.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Najpre je bio rimski vojnik zadužen da čuva hrišćanskog zatvorenika, a upravo taj susret doveo ga je do vere zbog koje će kasnije pred carem odbiti da se odrekne Hrista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Fotija i Anikitu po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Prenos moštiju Svetog apostola Vartolomeja. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Ljudevita, dok muslimani obeležavaju Mevlud, a Jevreji nemaju univerzalno priznat praznik.
Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Reči velike ruske svetiteljke zapisane su u njenom žitiju, a ono što je rekla pred smrt decenijama kasnije dobilo je potpuno novo značenje, kada su hiljade vernika počele da dolaze na mesto gde počivaju njene mošti.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
U predanju Crkve postoji snažna slika nevidljivog sveta koji prati čoveka dok prilazi Svetoj čaši.
Slatki kupus, pirinač, paradajz i luk dovoljni su za zasitno jelo koje se lako prilagođava pravilima posta, bilo da se priprema na vodi.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
