Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
Srpska pravoslavna crkva 28. maja proslavlja Prepodobnog Pahomija Velikog, jednog od najznačajnijih svetitelja ranog hrišćanstva i ugodnika Božjeg, koji je ostavio dubok trag u razvoju monaškog života u Crkvi. Njegovo ime vezuje se za nastanak organizovanog manastirskog života, zbog čega ga pravoslavna tradicija smatra osnivačem opštežitelnog monaštva - načina života u kojem monasi žive zajedno, deleći molitvu, rad i svakodnevne obaveze.
Rođen u Misiru, odnosno današnjem Egiptu, Pahomije je u mladosti bio neznabožac. Kao vojnik učestvovao je u borbama cara Konstantina protiv Maksencija, ali je upravo tada prvi put bliže upoznao hrišćane. Njihova međusobna briga, miran život i vera u jednoga Boga ostavili su snažan utisak na mladog vojnika. Nakon toga primio je hrišćanstvo i odlučio da život posveti duhovnom podvigu.
Povukao se u Tivaidsku pustinju, gde je deset godina učio monaški život od poznatog podvižnika Palamona. Predanje kaže da mu se potom javio anđeo u monaškoj odeći i dao pravila po kojima treba urediti budući manastir. Na mestu zvanom Tavenisiot Pahomije je počeo da gradi prve kelije, iako tada gotovo niko nije živeo u tom kraju osim njega i njegovog brata Jovana.
Kada ga je brat upitao zbog čega podiže toliko zgrada bez ljudi koji bi u njima živeli, Pahomije je odgovorio da samo izvršava Božju zapovest. Ubrzo su počeli da dolaze monasi iz raznih krajeva, privučeni njegovim načinom života i pravilima koja su podrazumevala molitvu, rad, poslušanje i međusobnu brigu. Tako je nastala prva velika monaška zajednica, a kasnije još šest manastira.
Predanje navodi da je broj njegovih učenika dostigao čak sedam hiljada. Dok se Sveti Antonije Veliki smatra začetnikom pustinjačkog, usamljeničkog monaštva, Prepodobni Pahomije Veliki ostao je upamćen kao tvorac manastirskog zajedničkog života, koji će kasnije postati temelj pravoslavnog monaštva širom sveta.
Crkvena predanja govore da je bio poznat po smirenju, velikom radu, uzdržanju i brizi za ljude. Vernici su ga doživljavali kao duhovnog oca, a mnogi njegovi učenici kasnije su i sami proglašeni svetiteljima. Tokom života suočavao se sa brojnim iskušenjima, ali je ostao primer istrajnosti u veri i služenja drugima.
Prepodobni Pahomije upokojio se mirno 348. godine, u 74. godini života. I danas ga pravoslavni vernici poštuju kao veliko svetilo Crkve i jednog od najvažnijih učitelja monaškog života, koji je i danas uzor mnogim monasima i čije su poruke o zajedništvu, disciplini i veri ostale žive vekovima nakon njegove smrti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Uprkos teškim mučenjima, ostao je veran svojim uverenjima, dok je njegov sudija ubrzo doživeo iznenadnu kaznu, koja je šokirala vojni vrh.
Svetogorski starac podseća da pravoslavni duhovni život ne podrazumeva bekstvo od iskušenja, već istrajnost u borbi protiv greha, pokajanje i neprestano okretanje Bogu.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Prijave se podnose isključivo elektronski, uz obaveznu dokumentaciju i preporuku parohijskog sveštenika, a rezultati konkursa biće objavljeni krajem novembra 2026. godine.
Reči Svetog apostola Pavla otkrivaju zašto pravoslavne hrišćanke pokrivaju glavu tokom molitve, ne samo u crkvi već i u svom domu.
Paroh budvanski objašnjava zašto odlazak na groblje nije najvažniji čin, kako molitva povezuje žive i upokojene i zbog čega na ovaj dan nema mesta sujeverju i pravilima koja nemaju uporište u crkvenom učenju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
Incident u poznatom manastiru na Kosmaju otvara pitanje discipline i unutrašnjeg reda u monaškim zajednicama.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
