Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
Srpska pravoslavna crkva 28. maja proslavlja Prepodobnog Pahomija Velikog, jednog od najznačajnijih svetitelja ranog hrišćanstva i ugodnika Božjeg, koji je ostavio dubok trag u razvoju monaškog života u Crkvi. Njegovo ime vezuje se za nastanak organizovanog manastirskog života, zbog čega ga pravoslavna tradicija smatra osnivačem opštežitelnog monaštva - načina života u kojem monasi žive zajedno, deleći molitvu, rad i svakodnevne obaveze.
Rođen u Misiru, odnosno današnjem Egiptu, Pahomije je u mladosti bio neznabožac. Kao vojnik učestvovao je u borbama cara Konstantina protiv Maksencija, ali je upravo tada prvi put bliže upoznao hrišćane. Njihova međusobna briga, miran život i vera u jednoga Boga ostavili su snažan utisak na mladog vojnika. Nakon toga primio je hrišćanstvo i odlučio da život posveti duhovnom podvigu.
Povukao se u Tivaidsku pustinju, gde je deset godina učio monaški život od poznatog podvižnika Palamona. Predanje kaže da mu se potom javio anđeo u monaškoj odeći i dao pravila po kojima treba urediti budući manastir. Na mestu zvanom Tavenisiot Pahomije je počeo da gradi prve kelije, iako tada gotovo niko nije živeo u tom kraju osim njega i njegovog brata Jovana.
Kada ga je brat upitao zbog čega podiže toliko zgrada bez ljudi koji bi u njima živeli, Pahomije je odgovorio da samo izvršava Božju zapovest. Ubrzo su počeli da dolaze monasi iz raznih krajeva, privučeni njegovim načinom života i pravilima koja su podrazumevala molitvu, rad, poslušanje i međusobnu brigu. Tako je nastala prva velika monaška zajednica, a kasnije još šest manastira.
Predanje navodi da je broj njegovih učenika dostigao čak sedam hiljada. Dok se Sveti Antonije Veliki smatra začetnikom pustinjačkog, usamljeničkog monaštva, Prepodobni Pahomije Veliki ostao je upamćen kao tvorac manastirskog zajedničkog života, koji će kasnije postati temelj pravoslavnog monaštva širom sveta.
Crkvena predanja govore da je bio poznat po smirenju, velikom radu, uzdržanju i brizi za ljude. Vernici su ga doživljavali kao duhovnog oca, a mnogi njegovi učenici kasnije su i sami proglašeni svetiteljima. Tokom života suočavao se sa brojnim iskušenjima, ali je ostao primer istrajnosti u veri i služenja drugima.
Prepodobni Pahomije upokojio se mirno 348. godine, u 74. godini života. I danas ga pravoslavni vernici poštuju kao veliko svetilo Crkve i jednog od najvažnijih učitelja monaškog života, koji je i danas uzor mnogim monasima i čije su poruke o zajedništvu, disciplini i veri ostale žive vekovima nakon njegove smrti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za peti mesec 2026. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sećanje na ovog svetitelja iz 4. veka otkriva život ispunjen odricanjem, molitvom i verom koja je, prema predanju, ostavila trag i posle njegove smrti, kroz miro koje je lečilo i menjalo živote vernika.
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Uprkos teškim mučenjima, ostao je veran svojim uverenjima, dok je njegov sudija ubrzo doživeo iznenadnu kaznu, koja je šokirala vojni vrh.
Nekadašnji vojnik i neznabožac tvrdio je da izvršava Božju zapovest kada je podizao kelije u pustom kraju Egipta, a ubrzo su mu počele pristizati hiljade monaha i učenika.
U Kuzbasu je odigran prvi međunarodni turnir pravoslavnih ekipa, gde su penali odlučili pobednika, ali je pravi trijumf bio u zajedništvu, veri i prijateljstvu koje je nadvladalo takmičenje.
Misao velikog srpskog duhovnika i svetitelja nudi oštro upozorenje šta se zapravo dešava kada čovek prestane da deluje.
Miris topline doma i pažljivo slaganje sastojaka vraćaju atmosferu pravih porodičnih okupljanja.
Dok su kolone vernog naroda ispred hrama na Vračaru sve duže, među vernicima se javlja pitanje da li će osveštani darovi biti dovoljni za sve koji čekaju poklonjenje.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Incident u poznatom manastiru na Kosmaju otvara pitanje discipline i unutrašnjeg reda u monaškim zajednicama.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
U svetinji kod Priboja dve iskušenice stupile su na put monaškog služenja, a ovaj duhovni događaj sabrao je verni narod i sveštenstvo, spojivši vekovno pamćenje manastira sa živom, tihom radošću ovog posebnog trenutka.
Mati Dominika provela je čitav život u Grnčarici, služeći Bogu i ljudima, ostavljajući za sobom svedočanstvo tihe vere i trajne molitve.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Isidora po starom i Svetog mučenika Teraponta Sardijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Augustina Kenterberijskog, dok muslimani obeležavaju prvi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Uprkos teškim mučenjima, ostao je veran svojim uverenjima, dok je njegov sudija ubrzo doživeo iznenadnu kaznu, koja je šokirala vojni vrh.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Glikeriju po starom i Svetog apostola Karpa po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Filipa Nerija. Muslimani obeležavaju Dan Arefata, dok Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka ostavio je snažnu poruku vernicima kako da u srce prime blagodat i smisao ovog svetog dana.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Od Vaznesenjske crkve do Hrama Svetog Save slivala se nepregledna reka vernog naroda, dok je jedna od najvećih svetinja pravoslavlja prvi put posle više vekova proneta ulicama prestonice.
Čudotvorni pojas svečano je dočekan u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, uz najviše crkvene počasti i more vernika koje je ispunilo centar prestonice.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Jedan od najvažnijih praznika u islamu donosi dane molitve, darivanja i porodičnog okupljanja, a posebnu pažnju privlače tradicionalne čestitke i običaji koji se vekovima prenose među muslimanima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Isidora po starom i Svetog mučenika Teraponta Sardijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Augustina Kenterberijskog, dok muslimani obeležavaju prvi dan Kurban-bajrama, a Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok jedni neprestano preživljavaju juče, a drugi strepe od sutra, jedna pouka arhimandrita Save Majuka razbija tu unutrašnju tišinu i vraća fokus na jedini trenutak koji čovek zaista ima - sada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
