Reči velike ruske svetiteljke zapisane su u njenom žitiju, a ono što je rekla pred smrt decenijama kasnije dobilo je potpuno novo značenje, kada su hiljade vernika počele da dolaze na mesto gde počivaju njene mošti.
Postoje grobovi čija tišina opominje i oni čija tišina govori. Kada je 2. maja 1952. godine na Danilovskom groblju u Moskvi sahranjena Matrona Nikolajevna Nikonova, izgledalo je da će njen zemaljski put završiti u onoj istoj skromnosti koja ju je pratila čitavog života. Slepa od rođenja, bez doma u velikom i često surovom gradu, progonjena i sklanjana od očiju javnosti, za sovjetsko društvo tog vremena delovala je potpuno nevažno.
Ipak, pred sam kraj ovozemaljskih dana izrekla je proročanstvo koje danas, decenijama kasnije, zvuči kao odjek koji je nadživeo vreme. Te reči nisu ostale samo deo usmenog predanja među njenim poštovaocima. Zabeležene su i u žitiju Svete Matrone Moskovske, koje je objavljeno nakon njenog kanonizovanja, po odluci Ruske pravoslavne crkve.
- Posle moje smrti na moj grob malo će ljudi dolaziti, samo bliski, a kada i oni pomru, opusteće moj grob, osim ako neko povremeno ne dođe. Ali posle mnogo godina ljudi će saznati za mene i poći će u gomilama po pomoć u svojim nevoljama...
U žitiju se navodi da je Matrona ove reči izgovorila pred kraj života, a odmah potom beleži se i njeno drugo obećanje vernicima: da će joj dolaziti kao da je živa, poveravati joj svoje tuge i da će ih ona videti, čuti i pomagati im.
U godinama hruščovljevih ateističkih progona proročanstvo je delovalo neverovatno, gotovo nemoguće. Nekolicina najbližih poštovalaca dolazila je da obiđe njen grob, čuvajući uspomenu na nju u vremenu kada je javno ispovedanje vere nosilo ozbiljnu cenu, a masovno hodočašće na grob jedne „obične“ starice bilo je gotovo nezamislivo. Vreme je prolazilo, svedoci njenog života nestajali, a grob je zaista tonuo u zaborav.
Ali u duhovnom svetu računica se ne vodi kalendarima, već večnošću.
U proleće 1998. godine njene mošti pronađene su na Danilovskom groblju, po blagoslovu patrijarha Aleksija II, a potom su prenete u Pokrovski manastir. Godinu dana kasnije, 2. maja 1999. godine, Matrona je kanonizovana kao lokalno poštovana svetiteljka Moskovske eparhije. U odluci o njenom proslavljenju određeno je i da se napiše i objavi njeno žitije radi duhovne pouke vernika.
Njeno opštecrkveno proslavljenje usledilo je 2004. godine. Od tog trenutka tišina je bila prekinuta.
Danas hiljade vernika dolaze u Pokrovski manastir, bez obzira na godišnje doba, i strpljivo čekaju u redovima. Dolaze sa istim onim mukama, gubicima, bolestima i strahovima o kojima je Matrona govorila.
Tu se posebno izdvaja drugi deo njenog zaveštanja:
- Svi, svi dolazite k meni i pričajte mi, kao da sam živa, o svojim tugama. Ja ću vas videti, čuti i pomoći vam.
U pravoslavnom hrišćanskom učenju svetitelji nisu daleke istorijske figure, već živi svedoci Carstva Božijeg. Matronine reči zapisane su u njenom žitiju i predstavljaju deo predanja o svetiteljki koje je prihvaćeno u okviru njenog crkvenog proslavljenja.
Vernici joj se danas obraćaju pred njenim moštima, prinoseći joj svoje molitve i nevolje, a mnogi iz manastira odlaze sa osećajem utehe i unutrašnjeg mira.
Gledajući današnje prizore ispred moskovskog manastira, gde u dugim redovima stoje ljudi različitih generacija i životnih puteva, postaje jasnije zašto su Matronine reči ostale žive.
Njen grob više nije zapuštena humka na vetrometini. Postao je mesto na koje svakodnevno dolaze oni koji traže molitvu, utehu i nadu.
A proročanstvo koje je zabeleženo u njenom žitiju danas se među vernicima doživljava kao ispunjeno. Grob za koji je Matrona rekla da će jednog dana biti zaboravljen postao je mesto hodočašća na koje ljudi dolaze upravo onako kako je predvidela: u velikom broju, noseći svoje nevolje i tražeći molitvenu pomoć.
BONUS VIDEO
Susret patrijarha moskovskog i sve Rusije sa ambasadorom Kazemom Džalalijem održan je u trenutku velikih promena u Iranu, dok dve države sve snažnije povezuju religiju, društvene stavove i strateške interese. Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Shutterstock/Baturina Yuliya
Reka ljudi i drugi deo zaveta
Proročanstvo koje je nadživelo vreme
Duhovna riznica
23:49 | 01.08.2026
RUSIJA I IRAN JAČAJU VEZE KROZ VERSKI DIJALOG: Evo kakvu poruku je ajatolah Modžtabe Hamneji poslao patrijarhu Kirilu
Duhovna riznica
15:10 | 11.08.2026
ZAŠTO JE PETAR VELIKI NAZIVAN ANTIHRISTOM? Sukob ruskog cara sa Crkvom ostavio dubok trag
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
Reči velike ruske svetiteljke zapisane su u njenom žitiju, a ono što je rekla pred smrt decenijama kasnije dobilo je potpuno novo značenje, kada su hiljade vernika počele da dolaze na mesto gde počivaju njene mošti.
Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Na liturgiji nadomak Lazarevca, mitropolit šumadijski besedio je o tome kako pronaći mir.
Svetogorski starac je objašnjavao zašto će mučenici poslednjih vremena biti uzvišeniji od svih i upozoravao da se vera ne pokazuje divljenjem svetiteljima, već spremnošću da se njihovim putem zaista krene.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
U jednoj kratkoj misli blaženopočivšeg patrijarha srpskog sadržano je merilo koje odvaja ravnodušnost od istinske ljudskosti.
Kada je Blažena Matrona Moskovska jednoj ženi poklonila naizgled obično jaje, niko nije mogao da nasluti da će iz njega ispasti miš — niti da će upravo taj trenutak postati prekretnica ka dubokom preispitivanju savesti i potpunom preobražaju duše.
Razdvajamo autentično svedočanstvo o svetiteljki od mitova, uključujući i priču o navodnom susretu sa Staljinom, i otkrivamo kako je zaista izgledao njen život u vremenu progona i stradanja.
U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Desetine hiljada vernika u Moskvi obeležile su krštenje Rusi, a poglavar Ruske pravoslavne crkve poručio da narod bez duhovnih temelja sam sebe uništava.
Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evpla po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Evtihe. Katolička crkva obeležava praznik Svetog apostola Vartolomeja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Đakon iz Katane prošao je kroz tamnicu, gladovanje i surovo mučenje, ali ono što je učinio neposredno pre smrti ostalo je zabeleženo kao snažno svedočanstvo vere u Hrista.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Irinej. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Ruže Limske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna neobična avantura naučila je Milicu da se ne plaši sujeverja, već da veruje Bogu i čini dobro.
Dok je trpeo stradanje, zahvaljivao je Bogu i ukoravao cara zbog njegovog neznaboštva.
Ono što ovu crkvu čini posebnom jeste veličanstveni drveni ikonostas iz 18. veka.
Bog nikad ljude ne ostavlje same, pogotovo u teškim iskušenjima.
Pored mitropolita povređeni su i sveštenik i dvoje volontera Patrijaršijske humanitarne misije, dok je patrijarh Kiril izrazio zabrinutost zbog napada na hram.
Zamrznuto voće, voda i prirodni zaslađivač dovoljni su za osvežavajući desert, a jedan tradicionalni sastojak daje mu neobično glatku teksturu.
U besedi za ponedeljak 13. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj govori o lepoti, raskoši i sujeti, upozoravajući šta se iza spoljašnjeg sjaja može kriti u čovekovoj duši.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
