Reči velike ruske svetiteljke zapisane su u njenom žitiju, a ono što je rekla pred smrt decenijama kasnije dobilo je potpuno novo značenje, kada su hiljade vernika počele da dolaze na mesto gde počivaju njene mošti.
Postoje grobovi čija tišina opominje i oni čija tišina govori. Kada je 2. maja 1952. godine na Danilovskom groblju u Moskvi sahranjena Matrona Nikolajevna Nikonova, izgledalo je da će njen zemaljski put završiti u onoj istoj skromnosti koja ju je pratila čitavog života. Slepa od rođenja, bez doma u velikom i često surovom gradu, progonjena i sklanjana od očiju javnosti, za sovjetsko društvo tog vremena delovala je potpuno nevažno.
Ipak, pred sam kraj ovozemaljskih dana izrekla je proročanstvo koje danas, decenijama kasnije, zvuči kao odjek koji je nadživeo vreme. Te reči nisu ostale samo deo usmenog predanja među njenim poštovaocima. Zabeležene su i u žitiju Svete Matrone Moskovske, koje je objavljeno nakon njenog kanonizovanja, po odluci Ruske pravoslavne crkve.
- Posle moje smrti na moj grob malo će ljudi dolaziti, samo bliski, a kada i oni pomru, opusteće moj grob, osim ako neko povremeno ne dođe. Ali posle mnogo godina ljudi će saznati za mene i poći će u gomilama po pomoć u svojim nevoljama...
U žitiju se navodi da je Matrona ove reči izgovorila pred kraj života, a odmah potom beleži se i njeno drugo obećanje vernicima: da će joj dolaziti kao da je živa, poveravati joj svoje tuge i da će ih ona videti, čuti i pomagati im.
U godinama hruščovljevih ateističkih progona proročanstvo je delovalo neverovatno, gotovo nemoguće. Nekolicina najbližih poštovalaca dolazila je da obiđe njen grob, čuvajući uspomenu na nju u vremenu kada je javno ispovedanje vere nosilo ozbiljnu cenu, a masovno hodočašće na grob jedne „obične“ starice bilo je gotovo nezamislivo. Vreme je prolazilo, svedoci njenog života nestajali, a grob je zaista tonuo u zaborav.
Ali u duhovnom svetu računica se ne vodi kalendarima, već večnošću.
U proleće 1998. godine njene mošti pronađene su na Danilovskom groblju, po blagoslovu patrijarha Aleksija II, a potom su prenete u Pokrovski manastir. Godinu dana kasnije, 2. maja 1999. godine, Matrona je kanonizovana kao lokalno poštovana svetiteljka Moskovske eparhije. U odluci o njenom proslavljenju određeno je i da se napiše i objavi njeno žitije radi duhovne pouke vernika.
Njeno opštecrkveno proslavljenje usledilo je 2004. godine. Od tog trenutka tišina je bila prekinuta.
Danas hiljade vernika dolaze u Pokrovski manastir, bez obzira na godišnje doba, i strpljivo čekaju u redovima. Dolaze sa istim onim mukama, gubicima, bolestima i strahovima o kojima je Matrona govorila.
Tu se posebno izdvaja drugi deo njenog zaveštanja:
- Svi, svi dolazite k meni i pričajte mi, kao da sam živa, o svojim tugama. Ja ću vas videti, čuti i pomoći vam.
U pravoslavnom hrišćanskom učenju svetitelji nisu daleke istorijske figure, već živi svedoci Carstva Božijeg. Matronine reči zapisane su u njenom žitiju i predstavljaju deo predanja o svetiteljki koje je prihvaćeno u okviru njenog crkvenog proslavljenja.
Vernici joj se danas obraćaju pred njenim moštima, prinoseći joj svoje molitve i nevolje, a mnogi iz manastira odlaze sa osećajem utehe i unutrašnjeg mira.
Gledajući današnje prizore ispred moskovskog manastira, gde u dugim redovima stoje ljudi različitih generacija i životnih puteva, postaje jasnije zašto su Matronine reči ostale žive.
Njen grob više nije zapuštena humka na vetrometini. Postao je mesto na koje svakodnevno dolaze oni koji traže molitvu, utehu i nadu.
A proročanstvo koje je zabeleženo u njenom žitiju danas se među vernicima doživljava kao ispunjeno. Grob za koji je Matrona rekla da će jednog dana biti zaboravljen postao je mesto hodočašća na koje ljudi dolaze upravo onako kako je predvidela: u velikom broju, noseći svoje nevolje i tražeći molitvenu pomoć.
BONUS VIDEO
Susret patrijarha moskovskog i sve Rusije sa ambasadorom Kazemom Džalalijem održan je u trenutku velikih promena u Iranu, dok dve države sve snažnije povezuju religiju, društvene stavove i strateške interese. Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Shutterstock/Baturina Yuliya
Reka ljudi i drugi deo zaveta
Proročanstvo koje je nadživelo vreme
Duhovna riznica
23:49 | 01.08.2026
RUSIJA I IRAN JAČAJU VEZE KROZ VERSKI DIJALOG: Evo kakvu poruku je ajatolah Modžtabe Hamneji poslao patrijarhu Kirilu
Duhovna riznica
15:10 | 11.08.2026
ZAŠTO JE PETAR VELIKI NAZIVAN ANTIHRISTOM? Sukob ruskog cara sa Crkvom ostavio dubok trag
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Posle više od godinu dana pripreme, molitve i proučavanja vere, članovi porodice krstili su se tokom liturgije.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Strah nas ne približava Bogu i ne može zaštititi našu decu od svih tuga, naglašava čtec Sergije.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Nekada se ništa iz kuhinje nije olako bacalo, a naročito ne hleb. Od nekoliko skromnih sastojaka nastaje sočan obrok sa zlatnom koricom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Patrijarh Kiril služio je Svetu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja, dok su učesnici nosili krstove, ikone i svete mošti.
Desetine hiljada vernika u Moskvi obeležile su krštenje Rusi, a poglavar Ruske pravoslavne crkve poručio da narod bez duhovnih temelja sam sebe uništava.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu prvomučenicu Teklu po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svete mučenike Sergija i Vakha. Katolička crkva obeležava Blaženu Devicu Mariju od Krunice, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
Dok jedni prvi put dolaze na Gazimestan, drugi mu se vraćaju godinama, a prizor stotina Srba koji u tišini i molitvi odaju počast knezu Lazaru i kosovskim junacima svedoči da sećanje na stradale ne bledi.
Useljenje u novi životni prostor u kojem su ostale ikone prethodnih vlasnika može da otvori brojna pitanja, posebno ako se zna da su u njemu ranije živeli ljudi lošeg morala.
U besedi za četvrtak 19. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovo svedočanstvo o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina i podseća da Božji darovi prevazilaze sve što ljudski um može da zamisli.
Pouka velikog svetitelja usmerava pažnju na slobodu izbora, ličnu odgovornost i mogućnost povratka Gospodu čak i posle pada.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
