Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Petar I Veliki ostao je jedna od najkontroverznijih ličnosti ruske istorije. Dok su ga jedni smatrali vladarem koji je modernizovao Rusiju i postavio temelje njenog budućeg razvoja, drugi su ga doživljavali kao surovog tiranina koji je svoje reforme sprovodio bez milosti.
Posebno težak sukob vodio je sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Upravo u crkvenim krugovima i među delom naroda počele su da se šire optužbe da je car okrenuo leđa Hristu, pa čak i da je on Antihrist o kome govori Otkrivenje Jovanovo.
Kako je jedan ruski car dobio tako strašnu etiketu? Pre Petra Velikog, Ruska pravoslavna crkva imala je snažan politički uticaj na ruske vladare. Njegov otac, car Aleksej Mihajlovič, bio je pod snažnim uticajem patrijarha Nikona, dok je njegov deda Mihail Fjodorovič praktično upravljao državom zajedno sa svojim ocem, patrijarhom Filaretom, kasnije kanonizovanim - Svetim Filaretom Moskovskim.
Petar je, međutim, želeo da stvari budu drugačije. Smatrao je da car treba da bude vrhovni autoritet u svim državnim i društvenim pitanjima. Crkva je u to vreme raspolagala velikim zemljišnim posedima, bogatstvom i značajnom samostalnošću, što se nije uklapalo u Petrovu politiku.
Posle smrti patrijarha Adrijana 1700. godine, Petar je zabranio izbor novog patrijarha. Patrijaršijski tron potom je potpuno ukinut, a upravljanje crkvenim poslovima sve više je prelazilo u ruke države.
Osnovan je Manastirski prikaz, koji je preuzeo upravljanje crkvenom imovinom, a deo tih sredstava usmeravan je u državnu kasu. Najveća promena usledila je osnivanjem Svetog sinoda, čime je car praktično stavio Crkvu pod državnu kontrolu. Za deo sveštenstva takva politika predstavljala je težak udarac na samostalnost Crkve.
Otpor Petrovoj politici nije se završio samo protivljenjem njegovim reformama. Monasi su širili letke u kojima su cara nazivali Antihristom i tvrdili da je okrenuo leđa Hristu. Tako se među stanovništvom otvorilo teško pitanje kome treba biti poslušan, Crkvi ili caru.
Dodatno negodovanje izazivala je Petrova takozvana „Svepijana, svešaljiva i najluđa saborna družina“, svojevrsna dvorska zabava tokom koje su, prema navodima, ismevani crkvena hijerarhija i verski običaji.
U takvoj atmosferi pojavila su se i tumačenja prema kojima je Petar upravo Antihrist najavljen u Otkrivenju Jovanovom. Prema tim verovanjima, njegov dolazak trebalo je da se dogodi 1699. godine, a dve i po godine kasnije trebalo je da usledi kraj sveta.
Zbog toga su pojedini Petrovi postupci posmatrani ne samo kao političke i društvene reforme već i kao navodni znaci ispunjenja proročanstava.
Kada se Petar 25. avgusta 1698. godine vratio sa putovanja po Evropi, njegovi postupci dodatno su učvrstili takva verovanja. Umesto da ode u Kremlj i pokloni se moskovskim svetinjama, najpre je posetio Nemačku slobodu i Anu Mons, zatim Franca Leforta, a noć je proveo u kasarni Preobraženskog puka.
Već sledećeg jutra lično je počeo da seče brade bojarima, a ubrzo je usledio i surov obračun sa strelcima, u kojem je i sam učestvovao. Pogubljenja su pratila dvorska slavlja i gozbe, što su mnogi doživljavali kao još jedan znak koji se uklapao u njihova verovanja o caru.
Kao jedan od dokaza da je Petar Antihrist navodila se i promena načina računanja godina. Umesto računanja od stvaranja sveta, Petar je uveo računanje od Hristovog rođenja, dok je početak Nove godine pomerio sa septembra na 1. januar. Pojedini su čak tvrdili da se u njegovoj tituli krije broj 666, koji se u hrišćanskoj tradiciji povezuje sa zveri iz Apokalipse.
Sve ove tvrdnje nastajale su u vreme dubokog sukoba između cara, Crkve i dela ruskog društva. Nikada nisu bile dokazane, ali su se dugo zadržale u narodnom verovanju.
Zato priča o Petru Velikom kao Antihristu nije samo priča o jednom neobičnom istorijskom tumačenju. Ona pokazuje koliko su njegove reforme duboko potresle tadašnje rusko društvo i koliko je snažan bio otpor delu njegove politike. Za one koji su u njegovim postupcima videli udaljavanje od pravoslavnog poretka, Petar nije bio samo vladar koji menja državu već čovek čije su reforme doživljavane kao napad na dotadašnji crkveni i verski poredak.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji. Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda. Od plemkinje do skromne monahinje: njen životni put obeležili su izgnanstvo, duboka vera, čudesni događaji i godine provedene u Srbiji. Susret patrijarha moskovskog i sve Rusije sa ambasadorom Kazemom Džalalijem održan je u trenutku velikih promena u Iranu, dok dve države sve snažnije povezuju religiju, društvene stavove i strateške interese.
Shakko/wikipedia
Promena kalendara kao dokaz protiv cara
Duhovna riznica
14:44 | 24.05.2026
Putin čestitao imendan patrijarhu Kirilu: Jedinstvo važnije od svega
Duhovna riznica
10:27 | 09.07.2026
KAD JE VILJUŠKA STIGLA U RUSIJU, CRKVA SE USPROTIVILA: Otpor prema priboru za jelo koji podseća na đavolje vile trajao je vekovima
Duhovna riznica
20:46 | 16.07.2026
BILA JE POTOMAK NAPOLEONA I POSTALA PRAVOSLAVNA MONAHINJA: Mati Jelisaveta školovala se u Beogradu, a njen život obeležila su čuda Božja
Duhovna riznica
23:49 | 01.08.2026
RUSIJA I IRAN JAČAJU VEZE KROZ VERSKI DIJALOG: Evo kakvu poruku je ajatolah Modžtabe Hamneji poslao patrijarhu Kirilu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Beseda iz manastira Ćelije iz 1964. godine donosi duboko promišljanje o stradanju Preteče, Irodovom zločinu, ljudskom odnosu prema istini i tajni pravednikove smrti.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Prepodobna Teodora Aleksandrijska. Katolička crkva obeležava spomendan Svetih mučenika Prota i Hijacinta, dok Jevreji večeras dočekuju Roš Hašanu, a za muslimane je petak dan džuma-namaza.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Patrijarh Kiril služio je Svetu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja, dok su učesnici nosili krstove, ikone i svete mošti.
Reči velike ruske svetiteljke zapisane su u njenom žitiju, a ono što je rekla pred smrt decenijama kasnije dobilo je potpuno novo značenje, kada su hiljade vernika počele da dolaze na mesto gde počivaju njene mošti.
Ruski jeroshimonah ostavio je dubok trag u životima mnogih vernika, a kraj svog monaškog puta dočekao je u blizini srpske svetinje na Atosu.
Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
U besedi za petak 15. sedmice po Duhovima svetitelj govori o ljudskoj nemoći, Hristovoj čistoti i sili Njegove žrtve, objašnjavajući zašto samo ono što je čisto može da isceli ono što je ranjeno grehom.
Pouka svetogorskog starca otvara pitanje zbog čega se greh više ne krije, već se često predstavlja kao sloboda, dok se moral, uzdržanje i pobožan život sve češće proglašavaju zaostalima.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
U SPC ne postoji jedinstvena cena za krštenje i za to postoji razlog.
U srpskom narodu ovaj dan poznat je i kao jesenji Sveti Jovan i Jovan Glavosek.
Poverenje u Boga jedno je od najvažnijih uporišta u trenucima kada se ne vidi izlaz.
Kontakt sa demonima može dovesti do uništenja nečije ličnosti i života, kako sopstvenog, tako i života bližnjih, upozorava mitropolit Antonije.
Često upravo insistiranje na sopstvenoj volji postaje izvor nemira.
Govoreći o duhovnim uzrocima ovakvog stanja, arhimandrit Jovan Jelenkov ističe da tuga može biti povezana sa odsustvom vere, kada čovek u svojoj nemoći prestaje da vidi svetlost i izlaz.
Samo nekoliko osnovnih sastojaka potrebno je za mekan i sočan kolač natopljen mlekom, koji se nekada često nalazio na porodičnom stolu, bez čekanja na poseban povod.
U besedi za četvrtak 15. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o iskušenju da čovek odbaci Hrista zbog težine Njegovog puta i prihvati onoga koji nudi prividno lakši život, ugađa strastima i vodi u propast.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
