Susret patrijarha moskovskog i sve Rusije sa ambasadorom Kazemom Džalalijem održan je u trenutku velikih promena u Iranu, dok dve države sve snažnije povezuju religiju, društvene stavove i strateške interese.
Da se odnosi između Moskve i Teherana dodatno produbljuju, pokazao je i susret patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila sa ambasadorom Islamske Republike Iran u Rusiji Kazemom Džalalijem. Razgovor, održan u Patrijaršijskoj rezidenciji Danilovskog manastira, potvrdio je nastojanje Ruske pravoslavne crkve da aktivno doprinosi jačanju odnosa između dve države.
Susret je održan u izuzetno osetljivom trenutku za Iran, svega nekoliko meseci nakon ubistva ajatolaha Alija Hamneija, 28. februara 2026. godine, i dolaska njegovog sina Modžtabe Hamneija na čelo Islamske Republike.
Iranski ambasador uručio je patrijarhu Kirilu ličnu poruku ajatolaha Modžtabe Hamneija, u kojoj je verski vođa iranskog naroda izrazio zahvalnost za saučešće koje je ruski patrijarh uputio nakon ubistva njegovog oca.
U poruci se pominju i patrijarhove čestitke povodom preuzimanja dužnosti iranskog lidera, kao i potreba za daljim unapređenjem odnosa između naroda Rusije i Irana.
Patrijarh Kiril poželeo je dobrodošlicu Kazemu Džalaliju i podsetio na njihove prethodne razgovore o međureligijskom dijalogu i bilateralnim odnosima. Ovakvi susreti potvrđuju da Moskovska patrijaršija želi da održi redovan dijalog sa Teheranom.
Ono što danas najviše povezuje Rusku pravoslavnu crkvu i Islamsku Republiku Iran jeste pozivanje na takozvane tradicionalne vrednosti. Dve strane imaju slične stavove o pitanjima porodice, braka, morala, javne uloge religije i suprotstavljanja savremenim društvenim trendovima za koje smatraju da potiskuju versku tradiciju.
Patrijarh Kiril istakao je da muslimani i pravoslavni hrišćani dele slična stanovišta o brojnim savremenim pitanjima. Kako je naveo, tradicionalne religije imaju obavezu da čuvaju Bogom dane zapovesti i vrednosti koje štite čoveka i doprinose očuvanju društvenog jedinstva.
Upravo u tom duhu deluje Zajednička komisija za dijalog između pravoslavlja i islama, koja već godinama razmatra teološka, društvena i etička pitanja. Poseban značaj pridaje se i saradnji između iranskih verskih škola i Bogoslovske akademije u Kazanju.
Ruski patrijarh izrazio je duboku zabrinutost zbog stradanja ljudi u oružanim sukobima širom sveta, posebno se osvrnuvši na iskušenja kroz koja prolazi iranski narod. Naglasio je da se čak i u najtežim okolnostima moraju očuvati dijalog, međusobno poštovanje i nastojanje da se nasilje okonča.
Ipak, ove izjave teško je odvojiti od stava Moskovske patrijaršije prema ratu u Ukrajini, koji je počeo ruskom vojnom operacijom u februaru 2022. godine. Poziv patrijarha Kirila na mir i pravdu zato neizbežno otvara pitanja, budući da je rukovodstvo Ruske pravoslavne crkve više puta bilo predmet međunarodnih kritika zbog podrške politici Kremlja.
Kazem Džalali ocenio je da se rusko-iranski odnosi trenutno nalaze u „zlatnom periodu“, ističući da se kontakti između dve države neprestano intenziviraju.
Prema rečima iranskog diplomate, najvažnija spona između dva naroda jeste privrženost duhovnosti, porodici, miru i pravdi. Dodao je da rukovodstva dve zemlje danas mnogo bolje razumeju međusobne stavove i interese.
Odnosi Moskve i Teherana ne svode se samo na verski dijalog. Dve zemlje razvile su širu stratešku saradnju, koja se odvija u veoma nestabilnom međunarodnom okruženju. Na posledice regionalnih sukoba ukazuje i činjenica da je u aprilu 2026. godine oštećen ruski pravoslavni Saborni hram Svetog Nikolaja u Teheranu.
Susret u Danilovskom manastiru pokazao je da Moskva i Teheran verski dijalog sve više koriste kao deo šire saradnje između dve države. U tom odnosu pitanja vere i tradicionalnih vrednosti sve više se prepliću sa političkim i geopolitičkim interesima, zbog čega ovaj dijalog odavno prevazilazi isključivo religijski okvir.
Iz Moskve poručuju da eventualne zabrane poglavaru Ruske pravoslavne crkve ne bi imale nikakav praktičan efekat, ocenjujući da bi takav potez bio politički i simbolički čin usmeren protiv ruskog pravoslavlja. Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije. Od plemkinje do skromne monahinje: njen životni put obeležili su izgnanstvo, duboka vera, čudesni događaji i godine provedene u Srbiji. U čestitki povodom Obretenja moštiju Prepodobnog Sergija Radonješkog, patrijarh srpski istakao je njegov značaj kao duhovnog uzora i pozvao na jedinstvo, ljubav i prevazilaženje podela.
Tanjug/AP Oleg Varov/AP Vahid Salemi.
Poziv na mir i pitanje Ukrajine
Iranski ambasador govori o "zlatnom periodu"
Duhovna riznica
14:12 | 05.07.2026
RUSKA CRKVA OŠTRO ODGOVORILA EVROPSKOJ UNIJI POMINJUĆI DEMONE: Sankcije neće uticati na patrijarha Kirila
Duhovna riznica
20:25 | 15.07.2026
EVROPSKA UNIJA UKLONILA RUSKOG PATRIJARHA IZ NAJNOVIJEG PAKETA SANKCIJA: Odluka koja je odjeknula u celim pravoslavnom svetu
Duhovna riznica
20:46 | 16.07.2026
BILA JE POTOMAK NAPOLEONA I POSTALA PRAVOSLAVNA MONAHINJA: Mati Jelisaveta školovala se u Beogradu, a njen život obeležila su čuda Božja
Aktuelno iz SPC
11:22 | 19.07.2026
PATRIJARH PORFIRIJE ČESTITAO PRAZNIK PATRIJARHU KIRILU: Sveti Sergije Radonješki primer vere, smirenja i duhovne snage
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
U Svetom pismu ostalo je zabeleženo da je upravo Sveti Ilija učinio brojna čuda kojima je pokazao svemoć Božju.
Susret patrijarha moskovskog i sve Rusije sa ambasadorom Kazemom Džalalijem održan je u trenutku velikih promena u Iranu, dok dve države sve snažnije povezuju religiju, društvene stavove i strateške interese.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
U kragujevačkom hramu Svete Petke, mitropolit šumadijski govorio je o značenju liturgijskog poziva „U miru Gospodu se pomolimo“ i podsetio da bez mira sa Bogom nema ni istinskog zajedništva sa bližnjima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Evropska unija razmatrala sankcije protiv duhovnog vođe Rusa, dok Bugarska upozorava na opasnost mešanja politike u versku sferu.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Pouka ruskog podvižnika upozorava na opasnost navike i rasutih misli tokom molitve, podsećajući vernike da se prava molitva rađa tek kada u njoj učestvuju i um i duša.
Crkva od prvih vekova uči da su Liturgija, pomeni i iskrena molitva za pokojne dragocena pomoć njihovim dušama.
Čovek koji živi molitvom ne postaje ravnodušan prema svetu, već slobodan od robovanja okolnostima.
Pozivajući se na svedočanstvo apostola Petra, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za subotu 9. sedmice po Duhovima otkriva zašto se duhovna briga svetih ne završava zemaljskim životom.
Mnogi koji prolaze kroz Himaru zastaju da se pomole, zapale sveću i odaju poštovanje svetitelju čiji je život bio posvećen služenju Bogu i narodu.
Na mestu gde je Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić prvobitno sahranjen, nakon manastirske slave služen je parastos prvom srpskom caru.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Čovek koji živi molitvom ne postaje ravnodušan prema svetu, već slobodan od robovanja okolnostima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Bez kiselog kupusa i bez komplikovanja, ova letnja varijanta tradicionalnog specijaliteta donosi bogat ukus uz sveže povrće, paradajz, začine i nezaobilaznu aromu pečenja u rerni.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
