Susret patrijarha moskovskog i sve Rusije sa ambasadorom Kazemom Džalalijem održan je u trenutku velikih promena u Iranu, dok dve države sve snažnije povezuju religiju, društvene stavove i strateške interese.
Da se odnosi između Moskve i Teherana dodatno produbljuju, pokazao je i susret patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila sa ambasadorom Islamske Republike Iran u Rusiji Kazemom Džalalijem. Razgovor, održan u Patrijaršijskoj rezidenciji Danilovskog manastira, potvrdio je nastojanje Ruske pravoslavne crkve da aktivno doprinosi jačanju odnosa između dve države.
Susret je održan u izuzetno osetljivom trenutku za Iran, svega nekoliko meseci nakon ubistva ajatolaha Alija Hamneija, 28. februara 2026. godine, i dolaska njegovog sina Modžtabe Hamneija na čelo Islamske Republike.
Iranski ambasador uručio je patrijarhu Kirilu ličnu poruku ajatolaha Modžtabe Hamneija, u kojoj je verski vođa iranskog naroda izrazio zahvalnost za saučešće koje je ruski patrijarh uputio nakon ubistva njegovog oca.
U poruci se pominju i patrijarhove čestitke povodom preuzimanja dužnosti iranskog lidera, kao i potreba za daljim unapređenjem odnosa između naroda Rusije i Irana.
Patrijarh Kiril poželeo je dobrodošlicu Kazemu Džalaliju i podsetio na njihove prethodne razgovore o međureligijskom dijalogu i bilateralnim odnosima. Ovakvi susreti potvrđuju da Moskovska patrijaršija želi da održi redovan dijalog sa Teheranom.
Ono što danas najviše povezuje Rusku pravoslavnu crkvu i Islamsku Republiku Iran jeste pozivanje na takozvane tradicionalne vrednosti. Dve strane imaju slične stavove o pitanjima porodice, braka, morala, javne uloge religije i suprotstavljanja savremenim društvenim trendovima za koje smatraju da potiskuju versku tradiciju.
Patrijarh Kiril istakao je da muslimani i pravoslavni hrišćani dele slična stanovišta o brojnim savremenim pitanjima. Kako je naveo, tradicionalne religije imaju obavezu da čuvaju Bogom dane zapovesti i vrednosti koje štite čoveka i doprinose očuvanju društvenog jedinstva.
Upravo u tom duhu deluje Zajednička komisija za dijalog između pravoslavlja i islama, koja već godinama razmatra teološka, društvena i etička pitanja. Poseban značaj pridaje se i saradnji između iranskih verskih škola i Bogoslovske akademije u Kazanju.
Ruski patrijarh izrazio je duboku zabrinutost zbog stradanja ljudi u oružanim sukobima širom sveta, posebno se osvrnuvši na iskušenja kroz koja prolazi iranski narod. Naglasio je da se čak i u najtežim okolnostima moraju očuvati dijalog, međusobno poštovanje i nastojanje da se nasilje okonča.
Ipak, ove izjave teško je odvojiti od stava Moskovske patrijaršije prema ratu u Ukrajini, koji je počeo ruskom vojnom operacijom u februaru 2022. godine. Poziv patrijarha Kirila na mir i pravdu zato neizbežno otvara pitanja, budući da je rukovodstvo Ruske pravoslavne crkve više puta bilo predmet međunarodnih kritika zbog podrške politici Kremlja.
Kazem Džalali ocenio je da se rusko-iranski odnosi trenutno nalaze u „zlatnom periodu“, ističući da se kontakti između dve države neprestano intenziviraju.
Prema rečima iranskog diplomate, najvažnija spona između dva naroda jeste privrženost duhovnosti, porodici, miru i pravdi. Dodao je da rukovodstva dve zemlje danas mnogo bolje razumeju međusobne stavove i interese.
Odnosi Moskve i Teherana ne svode se samo na verski dijalog. Dve zemlje razvile su širu stratešku saradnju, koja se odvija u veoma nestabilnom međunarodnom okruženju. Na posledice regionalnih sukoba ukazuje i činjenica da je u aprilu 2026. godine oštećen ruski pravoslavni Saborni hram Svetog Nikolaja u Teheranu.
Susret u Danilovskom manastiru pokazao je da Moskva i Teheran verski dijalog sve više koriste kao deo šire saradnje između dve države. U tom odnosu pitanja vere i tradicionalnih vrednosti sve više se prepliću sa političkim i geopolitičkim interesima, zbog čega ovaj dijalog odavno prevazilazi isključivo religijski okvir.
Iz Moskve poručuju da eventualne zabrane poglavaru Ruske pravoslavne crkve ne bi imale nikakav praktičan efekat, ocenjujući da bi takav potez bio politički i simbolički čin usmeren protiv ruskog pravoslavlja. Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije. Od plemkinje do skromne monahinje: njen životni put obeležili su izgnanstvo, duboka vera, čudesni događaji i godine provedene u Srbiji. U čestitki povodom Obretenja moštiju Prepodobnog Sergija Radonješkog, patrijarh srpski istakao je njegov značaj kao duhovnog uzora i pozvao na jedinstvo, ljubav i prevazilaženje podela.
Tanjug/AP Oleg Varov/AP Vahid Salemi.
Poziv na mir i pitanje Ukrajine
Iranski ambasador govori o "zlatnom periodu"
Duhovna riznica
14:12 | 05.07.2026
RUSKA CRKVA OŠTRO ODGOVORILA EVROPSKOJ UNIJI POMINJUĆI DEMONE: Sankcije neće uticati na patrijarha Kirila
Duhovna riznica
20:25 | 15.07.2026
EVROPSKA UNIJA UKLONILA RUSKOG PATRIJARHA IZ NAJNOVIJEG PAKETA SANKCIJA: Odluka koja je odjeknula u celim pravoslavnom svetu
Duhovna riznica
20:46 | 16.07.2026
BILA JE POTOMAK NAPOLEONA I POSTALA PRAVOSLAVNA MONAHINJA: Mati Jelisaveta školovala se u Beogradu, a njen život obeležila su čuda Božja
Aktuelno iz SPC
11:22 | 19.07.2026
PATRIJARH PORFIRIJE ČESTITAO PRAZNIK PATRIJARHU KIRILU: Sveti Sergije Radonješki primer vere, smirenja i duhovne snage
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Poglavar Jerusalimske patrijaršije istakao da verske vođe imaju duhovni i moralni autoritet da pomognu u prevazilaženju sukoba i otvore put ka pomirenju.
Mihail Meleh tvrdi da se pravoslavne svetinje iznose iz Ukrajine radi preprodaje, dok pojedini stručnjaci sumnjaju da bi mogle služiti i za plaćanje zapadnog oružja.
Otac Varsanufije je stradao u blizini Svetog Nikolajevskog hrama, dok su inok Grigorije i izbeglica Andrej Kirijenko sa teškim povredama prevezeni u bolnicu.
Posle smrti patrijarha Adrijana car je zabranio izbor njegovog naslednika i stavio Crkvu pod državnu kontrolu, dok su njegove reforme i promene verskih običaja deo sveštenstva i naroda videli kao potvrdu najstrašnijih proročanstava.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
U besedi za sredu 16. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Božji dar traži spremno srce, čist um i otvorena čula.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Bitno je samo ne gubiti nadu.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Glasovi iz crkava širom sveta sve su glasniji: Patrijarh Porfirije i jerarsi upozoravaju na atmosferu u kojoj je tragedija postala moguća.
Od vina, meda i prirodnih preparata do ikona i knjiga, posetioci će tokom 19. i 20. septembra moći da upoznaju bogatu ponudu nastalu u manastirskim radionicama i saznaju više o životu i radu monaških zajednica.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
