Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
Evropska unija uklonila je patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila iz nacrta 21. paketa sankcija protiv Rusije, nakon što je Bugarska tokom zatvorenih pregovora uložila veto na predlog da poglavar Ruske pravoslavne crkve bude stavljen na listu sankcionisanih lica.
Prema navodima više diplomata koje prenosi Euronews, na zahtev Bugarske iz nacrta sankcija uklonjeno je i ime ruskog biznismena Vagita Alekperova, osnivača naftne kompanije „Lukoil“.
Odluka Bugarske privukla je posebnu pažnju u pravoslavnom svetu, budući da njeno obrazloženje nije bilo zasnovano na političkim razlozima, već na stavu da verska pitanja ne bi trebalo povezivati sa sankcionim merama. Bugarski predsednik Rumen Radev još prošlog meseca javno je potvrdio protivljenje uvođenju sankcija patrijarhu Kirilu, istakavši da za takav stav postoje verski i kulturni razlozi.
- Kakvu poruku šaljemo kada sankcije i rat prenosimo u sferu religije? Da li shvatamo kuda to vodi? - upitao je Radev.
Iako su se u međuvremenu pojavili izveštaji da bi Sofija mogla da odustane od protivljenja, ime patrijarha Kirila na kraju je ipak uklonjeno iz najnovijeg nacrta paketa sankcija.
Tanjug/ AP Oleg Varov
Patrijarh Kiril
Radev je dodatno ukazao na istorijske i kanonske veze između Bugarske pravoslavne crkve i Ruske pravoslavne crkve.
- Mene ne zanima ruski patrijarh kao pojedinac. Mene zanima činjenica da je on poglavar Ruske pravoslavne crkve, koja je pravoslavna, isto kao i naša Crkva - rekao je bugarski predsednik.
Ovo nije prvi put da pokušaj uvođenja sankcija patrijarhu Kirilu nailazi na otpor unutar Evropske unije. Još 2022. godine Mađarska je blokirala istu meru, ocenivši da bi sankcionisanje poglavara jedne Crkve predstavljalo pitanje koje zadire u verske slobode.
Pitanje sankcionisanja patrijarha Kirila ponovo je pokrenuto ovog proleća, nakon što je nova mađarska vlada, predvođena Peterom Mađarom, nagovestila spremnost da promeni raniji stav. To je navelo evropske institucije da ime patrijarha Kirila ponovo uvrste u nacrt sankcionog paketa, ali se ovog puta Bugarska usprotivila tom predlogu.
Za pravoslavne vernike ova odluka ima poseban značaj, jer ponovo otvara pitanje da li poglavari Crkava treba da budu obuhvaćeni političkim i ekonomskim sankcijama ili verske institucije treba da ostanu izvan međunarodnih političkih sukoba. Upravo na tu razliku ukazala je i bugarska strana, ističući da je reč o poglavaru jedne pomesne pravoslavne Crkve, a ne samo o pojedincu.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve u Moskvi govorio je o podelama u pravoslavlju i porastu napetosti među crkvenim centrima, uz poruku da je za izlazak iz krize neophodan povratak kanonskom poretku i dijalogu.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Iz Moskve poručuju da eventualne zabrane poglavaru Ruske pravoslavne crkve ne bi imale nikakav praktičan efekat, ocenjujući da bi takav potez bio politički i simbolički čin usmeren protiv ruskog pravoslavlja.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Bugarska je vetom sprečila da patrijarh Kiril bude stavljen na listu sankcionisanih lica, uz obrazloženje da se politički sukobi ne smeju prenositi na verske institucije.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Prema navodima iz diplomatskih krugova, Evropska unija ponovo otvara pitanje restriktivnih mera prema patrijarhu Kirilju, što je izazvalo zabrinutost u crkvenim krugovima zbog mogućeg presedana za verske poglavare.
Na godišnjicu izbora 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve iz Rusije je stigla čestitka ispunjena bratskim porukama i naglaskom na jedinstvu, odgovornosti i istrajnosti u iskušenjima koja prate njegovo dosadašnje delovanje.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
Posle božićne liturgije u Moskvi, poglavar Ruske crkve govorio je o grehu koji se proglašava vrlinom, slobodi bez granica i civilizacijskom sukobu koji se više ne može sakriti.
Kao mladić koji je izgubio veru, Nikolaj Vorobjov tražio je smisao u filozofiji i nauci, sve dok u trenutku očaja nije postavio Bogu pitanje na koje je, kako je svedočio, dobio odgovor.
Jedan od poznatijih ruskih pravoslavnih podvižnika XX veka objašnjava da vernik ne može da poznaje tajnu svešteničke službe ni dubinu nečijeg pokajanja, jer samo Bog vidi čovekovo srce i njegovu borbu.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sumnjama, strahu, stradanju i smrti, pokazujući kako se čovekova vera prepoznaje onda kada je najteže.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Sabrat manastira Toma Lazarević primio je monaški postrig i dobio ime Makarije, a svečani čin uoči Petrovdana okupio je brojne vernike u drevnoj ribničkoj svetinji.
U besedi za sredu 7. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o sumnjama, strahu, stradanju i smrti, pokazujući kako se čovekova vera prepoznaje onda kada je najteže.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
