SPOR OKO RUSKOG PATRIJARHA PODELIO EVROPU: Naše komšije blokirale uvođenje sankcija poglavaru Ruske pravoslavne crkve

Malo je ličnosti u savremenom pravoslavlju koje izazivaju toliko pažnje i podeljenih mišljenja kao poglavar Ruske pravoslavne crkve, patrijarh Kiril. Za jedne je duhovni vođa miliona vernika, a za druge važan predstavnik ruske državne politike. Zbog toga se njegovo ime ponovo našlo u središtu evropske rasprave koja prevazilazi okvire geopolitike i otvara pitanje: da li verski poglavar može biti predmet političkih sankcija?

Evropska unija razmatrala je mogućnost da u okviru 21. paketa sankcija protiv Rusije uvrsti patrijarha Kirila na listu sankcionisanih osoba. To nije prvi put da se njegovo ime našlo u takvim raspravama. Još 2022. godine Brisel je pokušao da uvede mere protiv poglavara Ruske pravoslavne crkve, navodeći njegove javne stavove o sukobu u Ukrajini. Tada je Mađarska blokirala taj predlog, uz obrazloženje da bi sankcionisanje jednog verskog poglavara predstavljalo opasan presedan.

Tanjug/ AP Igor Palkin

 

Ovoga puta protivljenje je stiglo iz Sofije. Bugarska je tokom razgovora među državama članicama Evropske unije upozorila da bi uvođenje sankcija patrijarhu Kirilu moglo da produbi podele i pošalje poruku da se politički sukobi prenose i na verski život.

Posebnu pažnju privukle su reči predsednika Bugarske Rumena Radeva. Uoči odlaska na samit Evropske unije u Briselu, gde je trebalo da se razgovara o novom paketu sankcija, on je poručio da Bugarska želi da zaštiti interese svoje privrede i duhovne sfere.

- Mislim da je vreme krstaških pohoda završeno. Kakvu poruku šaljemo kada sankcije i rat proširujemo na religiju? Da li smo svesni do čega to vodi? - upitao je predsednik Bugarske Rumen Radev, prenosi portak spzh.eu.

Tanjug/AP/Virginia Mayo

 

Njegove reči otvorile su širu raspravu o granicama između političke odgovornosti i zaštite verskih sloboda. Evropski zvaničnici navode da se eventualne sankcije ne bi odnosile na patrijarhovu crkvenu funkciju, već na njegove javne stavove i političke poruke. Međutim, protivnici takvog pristupa upozoravaju da bi kažnjavanje jednog patrijarha moglo da stvori presedan prema kojem bi verski poglavari mogli postati mete političkih mera.

Za pravoslavni svet ovo pitanje ima dodatnu težinu. Patrijarsi i poglavari autokefalnih crkava ne predstavljaju samo pojedince, već i institucije koje vekovima imaju posebno mesto u životu vernika. Zbog toga se potezi usmereni protiv jednog crkvenog velikodostojnika često posmatraju šire od odnosa prema jednoj osobi.

Slučaj patrijarha Kirila pokazuje koliko je danas složena granica između vere, politike i međunarodnih odnosa. Njegova uloga u javnom životu Rusije učinila ga je predmetom političkih rasprava, ali je istovremeno otvorila pitanje da li se politički sukobi mogu prenositi na verske institucije.

Na kraju, ime patrijarha Kirila nije se našlo u konačnom paketu sankcija. Umesto njega, među sankcionisanim licima našao se mitropolit Tihon Ševkunov, jedan od najpoznatijih arhijereja Ruske pravoslavne crkve.

Iako je ova odluka privremeno zatvorila jedno pitanje, rasprava nije završena. Naprotiv, slučaj je pokrenuo mnogo dublju temu: gde se završava politička odgovornost jednog javnog delatnika, a gde počinje zaštita verske slobode?

Pitanje sankcionisanja patrijarha Kirila zato nije samo diplomatska tema. Ono pokazuje koliko su politika i religija i dalje povezane i koliko je teško pronaći ravnotežu između međunarodnih pritisaka i poštovanja duhovnih institucija koje imaju milione vernika širom sveta.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara