Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Srpska pravoslavna crkva 17. septembra molitveno se seća Svetog sveštenomučenika Vavilu, arhijereja Antiohije koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Prema crkvenom predanju, svetitelj je pred carem zaštitio svetinju hrama, a kada je zbog toga bačen u tamnicu, ostao je uz trojicu dečaka koje je ranije poučavao hrišćanskoj veri.
Sveti Vavila bio je arhijerej u Antiohiji u vreme cara Numerijana. Jednom prilikom car, koji je bio idolopoklonik, krenuo je sa svojom svitom u hrišćanski hram kako bi video šta se u njemu radi.
Vavila je tada bio sa narodom na molitvi. Kada je čuo da car dolazi i želi da uđe u crkvu, prekinuo je bogosluženje, izašao pred hram i otvoreno mu rekao da kao idolopoklonik ne može da uđe u svetinju u kojoj se proslavlja jedini istiniti Bog.
Postiđen pred okupljenim narodom, car se vratio. Međutim, već narednog dana pozvao je Vavilu pred sebe i pokušao da ga privoli da prinese žrtvu idolima. Svetitelj je to odlučno odbio.
Zbog svoje vere Vavila je bio okovan i bačen u tamnicu.
Sa njim su u tamnici stradala i tri dečaka – Urvan, koji je imao 12 godina, Prilidijan od devet i Epolinije od sedam godina. Oni su bili sinovi pobožne hrišćanke Hristodule, a Vavila im je bio duhovni otac i učitelj.
Dečaci se nisu odvajali od svetitelja, već su ostali uz njega iz ljubavi i odanosti, spremni da zajedno sa svojim duhovnim učiteljem podnesu stradanje.
Car je najpre naredio da svakom od njih udare onoliko batina koliko je imao godina. Potom su ih bacili u tamnicu, a najzad su sva trojica posečena mačem.
Vavila, koji je okovan prisustvovao njihovom stradanju, hrabrio ih je da ostanu čvrsti u veri. Nakon njihove smrti i sam je položio svoju glavu pod mač.
Sveti sveštenomučenik Vavila i trojica dečaka postradali su oko 250. godine. Njihove svete mošti ostale su među vernim narodom kao svedočanstvo njihovog stradanja i nepokolebljivosti u veri.
Bonus video
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Odlikovao se i darom proroštva, a za života je počinio mnoga čudesa i isceljenja.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Pitanje kako čovek može da prepozna dejstvo Svetog Duha u sebi upravo je povezano sa njegovim unutrašnjim stanjem, odnosom prema Bogu, sopstvenoj savesti i ljudima oko sebe.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Protojerej Andrej Jefanov objašnjava zašto monaški postrig nije obična životna odluka i upozorava šta bi značilo napustiti put koji je čovek dobrovoljno izabrao.
Jedna vernica upitala je oca Viktora Nišikova može li dobrota da opravda ružne reči, a njegov odgovor otvara ozbiljno pitanje o grehu, pokajanju i tome šta se zaista nalazi u čovekovom srcu.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Mamanta po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti velikomučenik Nikita Got. Katolička crkva obeležava spomendan Gospe Žalosne, dok Jevreji danas obeležavaju četvrti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Nad njegovim svetih moštiju, prema predanju, dogodila su se mnoga iscelenja bolesnih.
Sveti Vavila je bio arhijerej Antiohije, koji je u vreme cara Numerijana stradao jer nije hteo da se odrekne Hrista.
Opasnost ove strasti leži u tome što ona direktno skrnavi ljudsko telo koje je, prema rečima svetog apostola Pavla, hram Duha svetoga.
Njegov život ostao je upamćen po hrabrosti kojom je bodrio svoju pastvu da istraje u veri i to u vreme najžešćih progona hrišćana.
Vernik kroz pričešće prima telo i krv Hristovu, ali takvom susretu treba da prethode molitva, pokajanje, praštanje i nastojanje da se srce očisti od greha.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveta velikomučenica Efimija. Katolička crkva obeležava Svete Kornelija, papu, i Kiprijana, episkopa i mučenika, dok Jevreji danas obeležavaju peti dan meseca tišrija, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
Jedna jevanđelska priča ruši uverenje da možemo znati ko je izgubljen, a ko će se promeniti, jer ono što danas vidimo kod nekoga ne mora biti njegova poslednja stranica.
Glasovi iz crkava širom sveta sve su glasniji: Patrijarh Porfirije i jerarsi upozoravaju na atmosferu u kojoj je tragedija postala moguća.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
