U ovim prostorima brišu se uobičajene granice - dolaze i vernici i oni koji to nisu, privučeni mirom, razgovorom i atmosferom koja ne nameće, već poziva na zadržavanje.
Pri mnogim većim pravoslavnim hramovima, parohijskim domovima i manastirima godinama postoje trpezarije namenjene hodočasnicima, vernicima i lokalnom stanovništvu. One su nastajale iz praktične potrebe, da se ljudi okrepe i zadrže u zajednici posle bogosluženja. Ono što se, međutim, poslednjih godina menja jeste način na koji se ti prostori uređuju i predstavljaju javnosti.
Trpezarije pri svetinjama u Rusiji sve češće prerastaju u savremeno oblikovane kafiće, sa pažljivo osmišljenim enterijerima i jasnom idejom da budu otvoreni i za širu publiku. Ovakva mesta više ne služe samo kao prateći sadržaj crkvenog života, već postaju vidljiv deo svakodnevice, posebno u velikim gradovima.
Posebno se izdvajaju kafići u blizini hramova i manastira u Moskvi, gde ljudi dolaze ne samo zbog kafe već i zbog tišine i mogućnosti da naprave predah od gradske gužve. U poslednjim mesecima ruske društvene mreže preplavljene su snimcima iz ovih prostora, što je dodatno povećalo interesovanje javnosti.
Sveštenik Vladislav Beregovoj smatra da ovakvi kafići imaju jasno profilisanu publiku. To su ljudi kojima prija pravoslavna atmosfera, bez obzira na nivo njihove lične religioznosti. Prema njegovim rečima, njihova uloga nije samo estetska ili ugostiteljska već i društvena.
- Posle liturgije oni postaju mesto okupljanja, razgovora i povezivanja, posebno među mladima - ukazuje otac Vladislav.
Ovakvi prostori, dodaje on, imaju i širu funkciju, približavaju crkvu ljudima koji joj inače ne bi prilazili. Neformalno okruženje, svakodnevni razgovori i odsustvo formalnih očekivanja smanjuju distancu između crkve i savremenog čoveka.
- Na kraju krajeva, niko vas ne tera da pročitate Simvol vere pre nego što uđete u pravoslavni restoran. Niko vas ne tera da poljubite ikonu ili čak da se pomolite pre jela. Da, ovi kafići su pri crkvi ili manastiru, ali, molim vas, uđite. Ako vam se sviđa pravoslavna atmosfera, zašto je ne biste probali?“, rekao je za portal „Moskva24“.
U takve kafiće ne dolaze samo vernici. Među gostima su i oni koji traže mirnije mesto za rad, sastanak ili kratak predah. Upravo ta otvorenost čini ih drugačijim u odnosu na klasične ugostiteljske objekte.
Zanimljivo je da se u njihovo osmišljavanje sve češće uključuju dizajneri i umetnici. Enterijeri su minimalistički ili inspirisani tradicijom, sa pažljivo biranim detaljima koji stvaraju prepoznatljiv ambijent. Prijatnost prostora, funkcionalnost i vizuelni identitet pokazuju se kao ključni faktori zbog kojih se posetioci vraćaju.
Otac Vladislav podržava i pojavu tematskih kafića koji nisu direktno u okviru crkava, ali neguju sličnu atmosferu. Smatra da takva mesta mogu da prenesu „dublji duh“ kulture, čak i kada nisu formalno religijska.
Ipak, napominje da ovakav koncept neće odgovarati svima. Ljudi koji imaju izražen otpor prema religiji verovatno se neće osećati prijatno u prostoru gde su ikone i duhovna simbolika deo ambijenta, ali za većinu to nije prepreka, već dodatna dimenzija prostora.
Suština ovih kafića nije da zamene crkvu, već da je dopune. U okolnostima u kojima se traže mirnija i sadržajnija mesta za boravak, oni nude spoj tišine, razgovora i diskretno prisutne duhovnosti, bez nametanja, ali sa jasnim identitetom.
Vernici iz Rusije, Belorusije i Ukrajine dobijaju stalno mesto bogosluženja u Emiratima, uz punu saglasnost Antiohijske patrijaršije, pod čijom jurisdikcijom se nalazi ova teritorija. Životni put od trenutka kada mu je episkop nagovestio patrijaraški put, preko godina provedenih u jedinoj bogosloviji pod pritiskom režima, do vremena kada je krštavao hiljade i mirio zavađene.
Foto: pstbi.ru
Mesto gde se briše granica između svakodnevice i duhovnog prostora
Duhovna riznica
23:37 | 13.03.2026
PRAVOSLAVLJE SE ŠIRI NA BLISKOM ISTOKU USRED RATNIH DEJSTAVA: Ruska pravoslavna crkva osniva svoju parohiju u Abu Dabiju
Duhovna riznica
22:47 | 17.03.2026
VLADIKA MU NA MONAŠENjU PROREKAO DA ĆE BITI PATRIJARH: Poglavar Gruzijske crkve nosio je ime po Svetom proroku Iliji, a i sam je imao proroška viđenja
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Svetinja čiji su temelji osvećeni 2008. godine nalazi se nadomak četiri fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu, a u njoj se bogoslužbeni život odvija već više od deset godina.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Patrijarh Kiril služio je Svetu liturgiju u Hramu Hrista Spasitelja, dok su učesnici nosili krstove, ikone i svete mošti.
Varvara Vasiljevna Čičagova-Černaja prošla je put od stvaranja tehnologije za kosmonautsku opremu do obnove Novodevičkog manastira, ostavivši neizbrisiv trag u ruskoj istoriji i crkvi.
Shi-arhimandrit Ilija preselio se u večnost u 94. godini života, bio je monah manastira Optine pustinje u Rusiji i ispovednik ruskog patrijarha Kirila.
U hramu Hrista Spasitelja u ruskoj prestonici biće služena liturgija na turskim jezicima, nakon čega sledi prva pravoslavna turkološka konferencija, koja ruši predrasude o verskom identitetu i otkriva bogato duhovno nasleđe.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Isusovu molitvu ne zovu slučajno "molitva nad molitvama".
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
U knjizi "Kod starca Porfirija" Konstantinos Janicijotis beleži susret sa supružnicima kojima je svetitelj ukazao na posledice manjka ljubavi među roditeljima, koje mogu uticati na dete još pre rođenja.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Mekan i mirisan, ovaj oblik tamjana koristi se u pravoslavnim hramovima i domovima, a njegov način izrade vezuje se za svetogorsku tradiciju.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
