Pred carem Dioklecijanom nisu se odrekli vere, a posle tri godine provedene u tamnici bačeni su u užarenu peć zajedno sa drugim hrišćanima.
Srpska pravoslavna crkva 25. avgusta proslavlja Svete mučenike Anikitu i Fotija, rođake koji su početkom IV veka postradali zbog vere u Hrista. Njihovo stradanje ostalo je zabeleženo kao svedočanstvo o istrajnosti hrišćana u vreme velikih progona.
U vreme cara Dioklecijana, poznatog po progonu hrišćana, u Nikomidiji je živeo Anikita, jedan od gradonačelnika. Kada je car došao u grad sa namerom da uništi hrišćansku zajednicu, Anikita je pred njim otvoreno ispovedio veru u Hrista.
Anikita se pritom suprotstavio idolopoklonstvu. Govorio je da su idoli samo nemo i beživotno kamenje i da nije dostojno razumnog čoveka da im se klanja. Zbog svojih reči pred carem bio je osuđen na mučenje.
Dioklecijan je naredio da Anikiti odseku jezik. Međutim, prema crkvenom predanju, svetitelj je i posle toga nastavio da govori. Zatim su na njega pustili lava, ali mu životinja nije naudila. U tom trenutku srušio se i hram posvećen Herkulu.
Sve to posmatrao je Anikitin rođak Fotije. Videvši njegovu hrabrost i čuda koja su se događala, Fotije je javno ispovedio veru u Hrista. Obratio se caru i osudio idolopoklonstvo, zbog čega je i sam osuđen na smrt.
Vojnik je podigao mač da pogubi Fotija, ali se, prema predanju, dogodilo čudo: mač je pogodio samog dželata, koji je na mestu preminuo.
Anikita i Fotije potom su bačeni u tamnicu, gde su proveli tri godine. Nakon toga izvedeni su iz tamnice i bačeni u užarenu peć. Sa njima su u oganj dobrovoljno ušli i mnogi drugi hrišćani, među kojima su bili muškarci, žene i deca.
Prema predanju, iz peći se čula molitva hrišćana koji su zahvaljivali Bogu dok su podnosili mučeničku smrt. Sveti Anikita i Fotije postradali su oko 305. godine.
Njihov spomen Crkva čuva kao svedočanstvo vere koja ostaje čvrsta i u najtežim okolnostima. Njihovo stradanje podseća vernike da vera nije samo ispovedanje rečima, već i spremnost da se ostane veran Hristu kada čovek zbog toga trpi.
Sveti mučenici Anikita i Fotije prizivaju se u molitvama tokom jeleosvećenja i vodoosvećenja.
BONUS VIDEO
Odakle potiče strah da će se dogoditi nešto loše ako se radi na praznik i šta je zapravo najvažnije tog dana prema učenju Crkve.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Od Ilindana do Uspenja Presvete Bogorodice, vernici će tokom ovog meseca proslaviti neke od najpoštovanijih svetitelja, a posebnu pažnju obratiće na to da slavska trpeza bude pripremljena u skladu sa crkvenim pravilima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evpla po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Evtihe. Katolička crkva obeležava praznik Svetog apostola Vartolomeja, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ruski svetitelj objašnjava zašto se zablude ne prevazilaze podsmehom i osudom, već smirenjem, ljubavlju, trpljenjem i molitvom.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Kandilo podseća na potrebu za molitvom, na to da je Hristos jedina istinita svetlost i da vera u njega treba da osvetljava čovekov život.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U svetinji u Ilajnu, gde su ga dočekali monasi i brojni vernici, poglavar Srpske pravoslavne crkve govorio je o Božjem promislu, duhovnim korenima Srba u Australiji i svetinjama koje čuvaju veru daleko od otadžbine.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Njemu je Isus Hristos poverio brigu o Presvetoj Bogorodici.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnu Efrosiniju po starom, a po novom kalendaru i Svetu Pelagiju. Katolička crkva obeležava Šimuna starca i Svetog Dimitrija Solunskog, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Čak 49 vojnika, videvši Kalistratovu postojanost, prihvatilo je hrišćansku veru.
U našoj krvi su nebrojeni preci, sa njima je i deo nas otišao Bogu, govorio je starac Visarion.
Ko zaboravi sopstveni put, lako može zaboraviti i šta ga je oblikovalo.
Niko u manastiru nije znao njen pravi identitet.
U besedi za petak 19. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači Hristovu molitvu i otkriva šta ona govori o božanskoj ljubavi, jedinstvu Svete Trojice i očišćenju srca od greha.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog apostola i jevanđelista Jovana Bogoslova po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog apostola Jakova Alfejevog. Katolička crkva obeležava Svetog Jovana Henrija Njumana i Svetog Dionisija sa drugovima, dok Jevreji i muslimani nemaju veliki praznik.
Ruski svetitelj objašnjavao je kako neprestana potraga za razonodom može da prikrije unutrašnju prazninu i potisne brigu o bližnjima, molitvu i duhovni život.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
