Odakle potiče strah da će se dogoditi nešto loše ako se radi na praznik i šta je zapravo najvažnije tog dana prema učenju Crkve.
U našem narodu postoje brojna verovanja vezana za crvena slova u crkvenom kalendaru. Mnogi su tako odrastali u uverenju da na veliki praznik ne treba uključivati veš-mašinu, prati veš, čistiti kuću ili obavljati druge poslove jer bi to moglo da donese nesreću ili Božju kaznu.
Ipak, smisao crvenog slova nije u strahu od kazne, već u tome da se čovek tog dana više posveti molitvi, Bogu i svetoj liturgiji. Suštinsko pitanje nije samo da li se neki posao sme obaviti, već da li je praznik zaista proslavljen onako kako treba.
Sveštenik Predrag Popović govorio je upravo o ovoj nedoumici koja često postoji među vernicima, naglašavajući da se crvena slova u kalendaru ne razlikuju od drugih dana zbog zabrane rada, već zato što su to dani kada Crkva služi svetu liturgiju.
- Ima raznih verovanja u našem narodu, pa onda kažu ljudi: "E, oče, na taj dan se desilo ovo ili ono, neki su poginuli, neki se kupali, pa napravilo se to zlo..." Svetiteljski praznici, bilo koji da su, pogotovo crveno slovo, na taj dan kada je crveno slovo, različit je od svih ostalih dana po tome što se taj dan služi liturgija - objasnio je otac Predrag u video-snimku objavljenom na Instagramu.
Prema njegovim rečima, najvažniji deo praznovanja jeste učešće u Svetoj liturgiji. Kada se u hramu služi bogosluženje, vernik bi trebalo da mu prisustvuje, a ostale aktivnosti da ostavi za kasnije, ukoliko je to moguće.
- Kada se služi liturgija u hramu, onda se ide na liturgiju, a ne na kupanje ili bilo gde drugde - rekao je sveštenik.
Otac Predrag podseća da su naši preci znali da praznik treba poštovati, ali su istovremeno razumeli i životne okolnosti. Ljudi koji su radili u polju nisu uvek mogli da ostave sve poslove, ali su se trudili da neko iz kuće ode u crkvu i pomoli se za celu porodicu.
- Naši stari su to znali i onda, kada su imali da rade nešto u polju, a bio je neki svetac, poslali bi nekoga iz kuće da ode u crkvu dok ostali rade. Ti idi, moli se, a ostali će da rade - objasnio je.
Kao primer zajedničke odgovornosti naveo je i događaje iz istorije Manastira Hilandar, kada su, prema predanju, tokom napada gusara jedni branili manastir, dok su se drugi molili.
- Ali neko treba da se moli, što kažu, za te ukućane, da to sve bude kako treba - istakao je.
Jedna od najčešćih zabluda jeste da je smisao crvenog slova u tome da čovek tog dana ne sme ništa da radi. Međutim, pravoslavno shvatanje praznika nije zasnovano na strahu, već na želji da čovek taj dan posveti Bogu i molitvi.
Sveštenik Predrag Popović objašnjava da danas mnoge porodice nemaju veliki broj članova, kao nekada, pa se često dešava da niko ne može da ostavi svoje obaveze. U takvim situacijama, ukoliko je moguće, neko iz domaćinstva treba da ode na liturgiju.
- Dok traje liturgija, nema tu, da kažemo tako, kupanja i nekih fizikalija i tako dalje - rekao je on.
Govoreći o poljoprivrednicima, otac Predrag je objasnio da njihov posao ima svoje posebnosti jer se neke obaveze ne mogu odložiti.
- Poljoprivrednici su drugo, oni opet imaju blagoslov da rade i kad je crveno slovo i kad nije, s tim da odu u crkvu kada mogu i kada nema posla - rekao je.
On je, međutim, upozorio da se taj blagoslov ne sme pogrešno razumeti.
- Ako oni kažu: "otac Peđa" ili neko tamo dao je blagoslov poljoprivrednicima da rade svako crveno slovo kad treba, a oni ne idu u crkvu, e onda će i tu početi da se desetkuje. Zato, eto, da naučimo da crveno slovo znači da se ne radi, ne da bi se lenjstvovalo, nego da bi se posvetilo i otišlo na liturgiju - poručio je sveštenik.
Govoreći o narodnim strahovima da će čoveka stići kazna ako radi na praznik, otac Predrag je podsetio da svetitelji nisu oni koji čekaju da kazne ljude.
- Uglavnom, pomolite se Gospodu, jer Sveti Prokopije ne davi ljude, niti pak Sveti Ilija, nego ljudi, eto, ne mare za Boga, i onda im to dođe kao neki podsetnik kad se tako nešto loše desi - rekao je.
Pravoslavna vera ne poziva čoveka na sujeverni strah, već na veru, ljubav i poštovanje prema svetosti praznika. Crveno slovo nije samo dan kada se nešto „ne sme“, već prilika da čovek zastane, ode na liturgiju i posveti više vremena molitvi.
Zato odgovor na pitanje da li je greh raditi na crveno slovo ne može da se svede samo na jednostavno pravilo. Najvažnije je da čovek, koliko god može, praznik započne molitvom i učešćem u svetoj liturgiji, a svoje obaveze obavlja u skladu sa tim.
Božić, Vaskrs, Bogojavljenje i druge velike praznike prate brojna narodna tumačenja i običaji, ali crkveno učenje njihov smisao vidi u duhovnoj poruci, a ne u predskazanjima. Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja. Od hramova do krsnih slava u domovima, ovi znaci vere imaju duboku simboliku, ali Crkva upozorava na granicu između pobožnosti i narodnih verovanja koja se udaljavaju od njenog učenja. Sveti Oci upozoravaju da nije svaki san poruka niti svaka misao otkrovenje, već da je za razlikovanje Božje opomene od zablude neophodno duhovno rasuđivanje.
Printscreen oca.org/Print Screen Instagram otac_predrag_popovic
Crveno slovo nije poziv na nerad i lenjost
Svetitelji nisu tu da kazne čoveka, već da ga podsete na Boga
Duhovna riznica
10:22 | 25.06.2026
IZLAZAK NA PROZOR NA BOGOJAVLJENSKU NOĆ JE DEČJA IGRA, A NE CRKVENI OBIČAJ: Šta veliki praznici poručuju, a šta im ljudi pripisuju
Duhovna riznica
22:47 | 01.07.2026
DA LI VODA MOŽE DA ISCELI ČOVEKA: Evo šta Crkva kaže o čudotvornim izvorima, Bogojavljenskoj vodici i narodnim verovanjima
Duhovna riznica
22:56 | 02.07.2026
SVEĆA I TAMJAN MOGU DA POMOGNU, ALI I DA ODMOGNU AKO SE POGREŠNO KORISTE: Sveštenici otkrivaju u čemu vernici najčešće greše
Duhovna riznica
23:26 | 03.07.2026
SNOVI MOGU BITI OPOMENA, ALI I ĐAVOLJA ZAMKA: Šta Crkva zaista uči o predosećajima i otkrovenjima
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Odakle potiče strah da će se dogoditi nešto loše ako se radi na praznik i šta je zapravo najvažnije tog dana prema učenju Crkve.
Veliki ruski svetitelj podseća da se srce čuva od prolaznih želja kroz uzdržanje, molitvu i budnost, jer je ono mesto susreta čoveka sa Bogom.
Stari recept za jednostavnu poslasticu iz domaćih kuća koja se spremala u mrsne dane i čuvala ukus leta, kajsija iz voćnjaka i porodičnih okupljanja za trpezom.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Potomci Srba stradalih u ustaškom zločinu predložili obnovu Hrama Svetog Spasa, srušenog 1942. godine, i izgradnju Crkve Spasa na krvi na Mrakovici, kao trajnog pomena kozaračkim mučenicima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Iza crvenih slova i obeleženih postova krije se mnogo više od praktičnog rasporeda, a sveštenici objašnjavaju da to nije spisak zabrana, nego duhovni vodič koji je potrebno ispravno čitati.
Vekovima se među vernicima prenosi da se na praznike obeležene crvenim slovom ništa ne sme raditi, ali mnoga takva pravila nisu deo crkvenog učenja.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog Ćirila i Metodija po starom i Svetog Simeona Divnogorca po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Duhove i spomendan Presvete Bogorodice Pomoćnice, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Bio je najbliži saputnik apostola Petra, zapisao je jedno od četiri Jevanđelja i doneo hrišćanstvo u Egipat, a zbog vere je prošao kroz strašna stradanja. Predanje kaže da mu se u tamnici javio sam Hristos pred poslednje trenutke života.
Veliki ruski svetitelj podseća da se srce čuva od prolaznih želja kroz uzdržanje, molitvu i budnost, jer je ono mesto susreta čoveka sa Bogom.
Potomci Srba stradalih u ustaškom zločinu predložili obnovu Hrama Svetog Spasa, srušenog 1942. godine, i izgradnju Crkve Spasa na krvi na Mrakovici, kao trajnog pomena kozaračkim mučenicima.
Veliki srpski svetitelj upozorava da se opasnost ne prepoznaje uvek spolja, već se često javlja kroz unutrašnje nemire, pomisli i namere, zbog čega hrišćanin mora da čuva svoj um i srce.
Jedan od najvoljenijih srpskih duhovnika govorio je da čovek svojim prisustvom može da kaže više od mnogih saveta, jer se ono što nosi u duši prepoznaje i bez reči.
U porti manastira, nakon svete arhijerejske liturgije episkopa Teodosija, održan je program posvećen srpskoj kulturi i tradiciji, a umetnici su pesmom podsetili na duhovno nasleđe Kosova i Metohije.
Episkopa raško-prizrenskog Teodosija u drevnoj zadužbini cara Dušana dočekali su iguman Mihailo sa bratstvom i vernim narodom, nakon čega je počela sveta arhijerejska liturgija.
Posle dugog iščekivanja i brojnih iskušenja, supružnici su u svetinji pronašli utehu i nadu, a vest koju su ubrzo dobili zauvek im je promenila život.
Policija sumnjiči 29-godišnjeg muškarca za krađu iz Sabornog hrama Svete Trojice, a pažnju javnosti privukao je snimak na kojem se vidi njegova navodna ravnodušnost dok zna da ga neko snima.
Veliki srpski svetitelj upozorava da se opasnost ne prepoznaje uvek spolja, već se često javlja kroz unutrašnje nemire, pomisli i namere, zbog čega hrišćanin mora da čuva svoj um i srce.
Iako ih mnogi vernici nazivaju istim imenom, ova dva praznika imaju različit značaj i različitu crkvenu simboliku.
Njegovo ime povezano je sa najvažnijim događajima iz biblijske istorije, a posebno sa blagovešću koju je doneo Presvetoj Bogorodici o rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
