U trenutku kada nas obuzmu tuga, nesigurnost ili očaj, često se čini da nema izlaza iz tamnog lavirinta depresije. Ipak, iskustvo svetih i učenje pravoslavlja pokazuju da i ova najmračnija osećanja mogu biti preobražena u radost – ako svoju dušu predamo Božijoj milosti.
Sveti Porfirije Kavsokalivit, svetogorski monah koji je svojim životom postao uzor svetosti i kanonizovan, poučava nas:
– Sva loša osećanja, nesigurnost, očaj, razočaranje, koja žele da zavladaju dušom, nestaju kroz poniznost. Onaj koji nema poniznost – egoista – ne želi da mu se ukazuje na greške, da ga se dotakne, da mu se ukaže smernica. Tada se rastuži, naljuti, pobuni, reaguje, i obuzima ga depresija.
Prema njegovim rečima, egoizam i nesposobnost za poniznost otvaraju vrata tugovanju i unutrašnjem nemiru. Nasuprot tome, vera i predanje Bogu postaju moćno oruđe za isceljenje.
Ključ oslobađanja duše
– Ovo stanje se leči Božjom milošću. Duša mora biti okrenuta ljubavi Božijoj. Isceljenje dolazi kroz žeđ za ljubavlju prema Bogu. Mnogi naši sveci su depresiju pretvarali u radost ljubavlju prema Hristu.
Starac Porfirije naglašava da se unutrašnja snaga, koju đavo nastoji da slomi, može predati Bogu i tako preobraziti u radost i veselje. To je proces koji zahteva upornost, molitvu i bogosluženje, jer Božja milost polako menja naše srce i dušu:
Moć molitve i bogosluženja u preobražaju tuge
– Molitva i bogosluženje postupno preobražavaju depresiju u radost, jer deluje Božja milost – govorio je Sveti Porfirije Kavsokalivit.
Ali ovo nije lak put – potrebna je snaga i veština da bi se pridobila Božja milost. Ipak, kada se predamo Bogu i postanemo jedno sa Njim, zli duhovi i tamni osećaji gube svoju moć:
Pobeda nad zlom
– Kada se predaš Bogu i postaneš jedno sa Njim, zaboravićeš zlog duha koji te je vukao unazad, i on će, prezren, nestati.
Pouka starca Porfirija jeste jasna: radost nije samo odsustvo tuge, već plod predanja i ljubavi prema Bogu. Depresija može biti iskušenje, ali kroz molitvu, bogosluženje i poniznost, svaki čovek može otkriti svetlost Hristove ljubavi u svom srcu i preobraziti tugu u unutrašnju radost.
Čovek je stvoren da voli i da bude voljen. Ima takav ogroman potencijal u sebi, po slici Božjoj je stvoren i stvoren je da voli. I ako ne voli, ako tu ljubav koju ima ne dadne, ne podeli, ne potroši, ona ostaje u njemu i vraća mu se kao bumerang, istakao je otac Vasilije.
U trenutku kada je sve delovalo besmisleno, Ira je susrela ženu koja joj je pomogla da pronađe svetlost kroz veru i spasi se od propasti.
Ne brinite se za sutra, jer dovoljano je svakom danu zla svojega, kaže arhimandrit Hrizostom.
Crkva psihičke bolesti neretko tumači kao čist primer opsednutosti čoveka demonima tuge i nezadovoljstva i vezuje iz za nedostatak vere i moralni pad.
