U svojoj besedi za 14. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz misteriju Hristovog roda, od Vitlejema do večnosti, otkrivajući svetlost skrivena očima sveta i srcima vernih.
U tišini svakodnevnog hoda sveta otvara se jedan skriveni izvor svetlosti – rod Hristov, tajna koju ljudski pogled ne može u potpunosti obuhvatiti. Vladika Nikolaj Velimirović nas danas poziva da zavirimo u dubinu ove božanske misterije: On je rođen u istoriji, a ipak je večno prisutan; očima sveta nepoznat, a srcima vernih očigledan.
U njegovom rodu spajaju se večnost i vreme, zemlja i nebo, čudo i stvarnost – tajanstveni, veličanstveni i nedohvatljivi, ali nama otkriveni.
Rod njegov ko će iskazati? (Isa. 53, 8)
Kao skriven izvor velike reke, tako je za Jevreje bio skriven rod čudesnoga Gospoda Isusa. Oni su čitali i znali da će se Mesija roditi u Vitlejemu; i On se rodi u Vitlejemu, ali Ga oni ne poznaše.
Oni su znali da će Mesija doći iz kolena Davidova; i On se rodi iz kolena Davidova, po materi Svojoj presvetoj, ali Ga opet ne poznaše ni ne priznadoše.
Čitali su da će se On roditi od devojke, da će bežati u Misir i da će biti dozvan iz Misira, da će pred Njim javiti Preteča Njegov, vapijući u pustinji, da će kao svetlost velika zasijati u tami i senci smrtnoj zemlje Zavulonove i Neftalimove, i sve što su proroci prorekli i napisali kao znamenja dolaska Njegovog. Pa ipak Ga ne poznadoše i ne priznadoše, nego Cara slave raspeše kao zločinca.
Da je On bio običan čovek, zar bi se prorok pitao o Njegovom rodu i poreklu? Čiji rod i čije poreklo u istoriji naroda Izrailjskog nije poznato? A rod Njegov skriven je kao rod Melhisedekov. Skriven je bio za Jevreje i uvek za nevernike, no za nas verne više nije skriven.
Mi znamo da je On svetlost od svetlosti, Bog istiniti od Boga istinitoga, rođena, a ne stvoren. To je On u večnosti. Znamo da se On vaplotio od Duha Svetog i Marije Deve i javio svetu kao čovek, kao Bogočovek. To je On u vremenu.
Rod je Njegov, dakle, i na nebu i na zemlji, i u večnosti i u vremenu; čudan, tajanstven, slavan i veličanstven. I kad sve iskažemo što nam je o Njemu otkriveno, ipak se možemo pitati: rod Njegov ko će iskazati? Ne zato što je neznan, nego zato što je nedohvatljiv, nedomisliv, nadčulan, nadprirodan.
O Gospode Isuse Hriste, Bože naš, prosveti nas božanskim razumom Tvojim i uzdigni nas k Sebi silom Tvojom čovekoljubivom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
U svojoj besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako prorok Isaija vidi svet u kome sukobi nestaju, a ljudi se okupljaju u veri, ljubavi i miru.
Proročanstvo Isaije, koje sveti Nikolaj Ohridski i Žički tumači u svojoj besedi za 13. sredu po Duhovima, otkriva Hrista kao temelj bez koga nema ni spasenja, ni smisla ljudskog postojanja.
Vladika Nikolaj nas u svojoj besedi za 14. pondeljak po Duhovima vodi nas kroz svaki šamar, svaku pogrdu i svaki udarac Gospoda, otkrivajući neosporivu moć Božjeg promisla i prisutnost koja sve vidi – spolja i iznutra.
U nadahnutim rečima besede Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 14. utorak po Duhovima govori se o smislu Isaijinog proročanstva i snazi Hristovog glasa koji i danas odzvanja kroz Crkvu i čitavu vaseljenu.
U besedi za 14. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava da se Hristos nije otkrio u spoljašnjoj raskoši i svetovnom sjaju, već u smirenju i jednostavnosti, kako bi ljude privukao snagom Duha, a ne telesnim oblikom.
U besedi za 14. četvrtak po Duhovima, sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva tajnu čistote koja prevazilazi svaku ljudsku žrtvu – samo bezgrešno može podići iz nemoći i isceliti ono što je grehom obolelo.
Dok se u hramovima služe molebani za početak školske godine, deo javnosti negoduje zbog prizora dece na kolenima, a sveštenik Gojko Perović podseća da je reč o hiljadugodišnjoj tradiciji prosvete i duhovnosti, koja ima i duboko isceljujući smisao.
U svojoj besedi za 14. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz misteriju Hristovog roda, od Vitlejema do večnosti, otkrivajući svetlost skrivena očima sveta i srcima vernih.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Bio je knez celih 27 godina, a uz to je bio i posvećeni pravoslavac.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, patrijarh srpski uzeo je učešće u molitvi sa arhijerejima i vernicima, dok se završava velika obnova Velike crkve ovog istorijskog manastira.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U besedi za 13. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički govori o skrivenim okovima greha i o sili Hrista koja oslobađa i iz najdubljeg mraka – jačoj od smrti i ada.
U besedi za 13. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje zašto Isaijino proročanstvo o Preteči i dalje odzvanja kroz vekove i kako nas poziva da prepoznamo sopstvenu pustinju i pripremimo je za dolazak Hrista.
Nekadašnja kolevka demona i lažnih bogova zasijala je pustinjama monaha i oltarima Gospoda, kako je još prorok Isaija predvideo – podseća nas današnja beseda vladike Nikolaja Velimirovića.
U besedi za 12. subotu po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako Božji Mladenac nosi darove koji otvaraju oči, srce i dušu za istinsku snagu.
Dok se u hramovima služe molebani za početak školske godine, deo javnosti negoduje zbog prizora dece na kolenima, a sveštenik Gojko Perović podseća da je reč o hiljadugodišnjoj tradiciji prosvete i duhovnosti, koja ima i duboko isceljujući smisao.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična tradicija, već univerzalni odgovor na žeđ za smislom, autentičnošću i zajedništvom.
Crkva nas vekovima uči da je duhovni život pre svega delanje, a ne samo nadanje.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična tradicija, već univerzalni odgovor na žeđ za smislom, autentičnošću i zajedništvom.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Umesto da ćuti na pklevete, pevačica duhovne muzike javno je otkrila kako zaista živi sa porodicom i pozvala vernike i poštovaoce na koncert koji priprema u Beogradu.
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična tradicija, već univerzalni odgovor na žeđ za smislom, autentičnošću i zajedništvom.
Crkva nas vekovima uči da je duhovni život pre svega delanje, a ne samo nadanje.
