Dok se u hramovima služe molebani za početak školske godine, deo javnosti negoduje zbog prizora dece na kolenima, a sveštenik Gojko Perović podseća da je reč o hiljadugodišnjoj tradiciji prosvete i duhovnosti, koja ima i duboko isceljujući smisao.
U hramovima Srpske pravoslavne crkve ovih dana služe se molebani i liturgije povodom početka nove školske godine. Jedan od upečatljivih trenutaka ovih bogosluženja jeste molitva na kolenima, što je kod dela javnosti izazvalo negativne komentare. Upravo na te reakcije osvrnuo se protojerej-stavrofor Gojko Perović u svojoj novoj kolumni za portal zurnal.me, naglasivši da se iza tog običaja krije vekovna tradicija prosvete i duhovnosti.
Podsećajući da „nije bilo učenja bez molitve i prizivanja Božjeg imena“ u proteklih hiljadu godina, otac Gojko ističe da su škole i pismenost na ovim prostorima neraskidivo povezane s Crkvom. Čak i kada bi, kako kaže, „posle 1945. katapultirali na Mars i postali žitelji nekih vanzemaljskih oblasti“, i dalje bismo morali imati poštovanja prema tradiciji koja nikada nije razdvajala prosvetu od duhovnosti.
On podseća da je pola veka dominirala ideologija neprijateljski nastrojena prema veri i Crkvi, naročito u školama, ali da je i taj sistem odavno prevaziđen.
Dodaje i da su se odrekli Titograda, socijalističkih fabrika i jednopartijskog sistema, ali i dalje baštine ideološke ostatke ateističkog jednopartizma.
Govoreći o praksi molitve na kolenima, otac Gojko naglašava:
— U takvoj tradiciji najnormalnija stvar je kleknuti pred Bogom — dok traje molitva. To nije toliko čest prizor u pravoslavnim hramovima, ali kako „nije svaki dan Božić“, nije ni ovo tako često, ali jeste, s vremena na vreme, potrebno i neophodno.
On podseća da je ova praksa duboko utemeljena u Svetom pismu i bogoslužbenom iskustvu:
Otac Gojko naglašava da molitva na kolenima nije čin pokornosti pred sveštenicima, već pred samim Bogom:
— U ovim situacijama niko ne „kleči pred popovima“, nego narod (i deca) zajedno sa sveštenicima, kleče pred Bogom, oltarom Boga Živoga.
Duhovni značaj i isceljujuća snaga
Na kraju, podseća na duhovni značaj kolenopreklone molitve (molitve kada se kolena preklapaju):
Iako skromno, ovo jelo od paradajza, paprika i brašna pokazuje kako stara manastirska tradicija pruža hranljiv i praktičan obrok, čak i u modernoj kuhinji.
Dok se u hramovima služe molebani za početak školske godine, deo javnosti negoduje zbog prizora dece na kolenima, a sveštenik Gojko Perović podseća da je reč o hiljadugodišnjoj tradiciji prosvete i duhovnosti, koja ima i duboko isceljujući smisao.
U svojoj besedi za 14. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz misteriju Hristovog roda, od Vitlejema do večnosti, otkrivajući svetlost skrivena očima sveta i srcima vernih.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Bio je knez celih 27 godina, a uz to je bio i posvećeni pravoslavac.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
U svojoj besedi za 14. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz misteriju Hristovog roda, od Vitlejema do večnosti, otkrivajući svetlost skrivena očima sveta i srcima vernih.
Jedan od najvećih duhovnika Svete gore 20. veka objašnjava kako molitva, predanje Bogu i poniznost mogu osloboditi dušu od očaja i vratiti mir u svakodnevni život.
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična tradicija, već univerzalni odgovor na žeđ za smislom, autentičnošću i zajedništvom.
Crkva nas vekovima uči da je duhovni život pre svega delanje, a ne samo nadanje.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična tradicija, već univerzalni odgovor na žeđ za smislom, autentičnošću i zajedništvom.
Dok je služio veličanstvenu misu na Trgu Svetog Petra, svetitelj je pokazao spontanost i ljudskost u trenutku koji je postao viralan na društvenim mrežama.
„Božji influenser“ iz Milana proglašen je svetim pred očima svoje majke, a prisustvo porodice na misi u Vatikanu pokazalo je svetu da vera, ljubav i tehnologija mogu oblikovati večnost.
Dok se društvene mreže dele na one koji osuđuju i one koji podržavaju, arhimandrit Janjić naglašava da je molitva na više jezika deo vekovne tradicije Crkve, a ne politička poruka – i podseća na reči Psalma: „Sve što diše neka hvali Gospoda“.
Umesto da ćuti na pklevete, pevačica duhovne muzike javno je otkrila kako zaista živi sa porodicom i pozvala vernike i poštovaoce na koncert koji priprema u Beogradu.
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična tradicija, već univerzalni odgovor na žeđ za smislom, autentičnošću i zajedništvom.
