Dok se u hramovima služe molebani za početak školske godine, deo javnosti negoduje zbog prizora dece na kolenima, a sveštenik Gojko Perović podseća da je reč o hiljadugodišnjoj tradiciji prosvete i duhovnosti, koja ima i duboko isceljujući smisao.
U hramovima Srpske pravoslavne crkve ovih dana služe se molebani i liturgije povodom početka nove školske godine. Jedan od upečatljivih trenutaka ovih bogosluženja jeste molitva na kolenima, što je kod dela javnosti izazvalo negativne komentare. Upravo na te reakcije osvrnuo se protojerej-stavrofor Gojko Perović u svojoj novoj kolumni za portal zurnal.me, naglasivši da se iza tog običaja krije vekovna tradicija prosvete i duhovnosti.
Podsećajući da „nije bilo učenja bez molitve i prizivanja Božjeg imena“ u proteklih hiljadu godina, otac Gojko ističe da su škole i pismenost na ovim prostorima neraskidivo povezane s Crkvom. Čak i kada bi, kako kaže, „posle 1945. katapultirali na Mars i postali žitelji nekih vanzemaljskih oblasti“, i dalje bismo morali imati poštovanja prema tradiciji koja nikada nije razdvajala prosvetu od duhovnosti.
On podseća da je pola veka dominirala ideologija neprijateljski nastrojena prema veri i Crkvi, naročito u školama, ali da je i taj sistem odavno prevaziđen.
Dodaje i da su se odrekli Titograda, socijalističkih fabrika i jednopartijskog sistema, ali i dalje baštine ideološke ostatke ateističkog jednopartizma.
Govoreći o praksi molitve na kolenima, otac Gojko naglašava:
— U takvoj tradiciji najnormalnija stvar je kleknuti pred Bogom — dok traje molitva. To nije toliko čest prizor u pravoslavnim hramovima, ali kako „nije svaki dan Božić“, nije ni ovo tako često, ali jeste, s vremena na vreme, potrebno i neophodno.
On podseća da je ova praksa duboko utemeljena u Svetom pismu i bogoslužbenom iskustvu:
Otac Gojko naglašava da molitva na kolenima nije čin pokornosti pred sveštenicima, već pred samim Bogom:
— U ovim situacijama niko ne „kleči pred popovima“, nego narod (i deca) zajedno sa sveštenicima, kleče pred Bogom, oltarom Boga Živoga.
Duhovni značaj i isceljujuća snaga
Na kraju, podseća na duhovni značaj kolenopreklone molitve (molitve kada se kolena preklapaju):
U pravoslavnoj tradiciji, molitvenik se smatra duhovnim saputnikom svakog vernika.
Iguman manastira Svetog Nikole, otac Ignjatije, tvrdi da znakovi sa glinenih pločica prikazuju geometrijske obrasce, a ne reči, otvarajući novu perspektivu na jednu od najvećih arheoloških dilemma.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Svečanim činom osvećenja nekadašnje evangelističke crkve, mitropolit nemački Grigorije utemeljio je novi duhovni dom Srpske pravoslavne crkve na jugozapadu Nemačke.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 21. četvrtak po Duhovima prikazuje kako greh gnoji dušu i zašto je čišćenje uma prvi korak ka miru i Božjoj svetlosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
U pravoslavnoj tradiciji, molitvenik se smatra duhovnim saputnikom svakog vernika.
Iguman manastira Svetog Nikole, otac Ignjatije, tvrdi da znakovi sa glinenih pločica prikazuju geometrijske obrasce, a ne reči, otvarajući novu perspektivu na jednu od najvećih arheoloških dilemma.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za 21. četvrtak po Duhovima prikazuje kako greh gnoji dušu i zašto je čišćenje uma prvi korak ka miru i Božjoj svetlosti.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Reči svetogorskog starca nas podsećaju da prava molitva i ljubav prema bližnjem počinju oslobađanjem srca od osuđivanja jer samo tada u nama može zasijati toplina Božje prisutnosti.
Mladi Britanci primili su Svetu tajnu krštenja u parohiji Svetog Jovana Krstitelja u Halifaksu i postali deo duhovne porodice Srpske patrijaršije.
Jedno je kad te grize savest, a drugo je pokajanje, istakao je otac Vladimir.
