U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Misli koje čoveka progone ponekad deluju snažnije od stvarne opasnosti. Strah od nevidljivog zla, od napada koji dolaze kroz pomisli i nemir, može da razori unutrašnji mir i oslabi veru. Upravo na takvo stanje upozorava pouka starca Jovana (Salova) Optinskog, koji je učio da se pomisli ne pobeđuju raspravom sa njima, nego smirenim držanjem i pouzdanjem u Boga. Na sličan način govorio je i starac Jovan Optinski, čije su reči sačuvane u zapisima Sergeja Nilusa.
Sergej Nilus beleži razgovor sa starcem Jovanom Optinskim i prenosi njegov savet:
- Evo šta ću vam reći! Vi ste meni jednom govorili da vrag pušta strele svoje na vas! Ne plašite se! Ni jedna vas neće dotaći, nikakve nečistote se ne plašite. Samo primite moj savet kao pravilo i poslušajte: čitajte ujutru i uveče ispred vaših molitava ta dva psalma, 26. i 90, a ispred njih veliki arhangelski pozdrav "Bogorodice Devo, raduj se".
Ako budete tako činili, ni ognjem vas neće uzeti, ni vodom potopiti!
Posle tih reči starac je ustao sa stolice, zagrlio Sergeja nekom posebnom snagom i gromoglasno uzviknuo:
- Pravoslavni vernici danas slave najsvetiju ikonu Gospoda Isusa Hrista! Više ću vam reći! Ni bombom raznesti!
Sergej je potom celivao ruku starca, koji se opet nagnuo ka njegovom uvu i rekao:
- Ni bombom ne mogu raznesti! A na svaku nečistotu ne obraćajte pažnju! Šta vam đubre može učiniti! Eto o tome sam hteo s vama pobesedovati. A sada idite sa Gospodom!
Pouka starca Jovana Optinskog otkriva pravoslavno razumevanje duhovne borbe: neprijatelj najpre pokušava da uplaši, a tek onda da savlada. Onaj ko se osloni na molitvu i poverenje u Boga prestaje da živi pod pritiskom nevidljive pretnje. Upravo tu se susreću saveti starca Jovana – u molitvenoj budnosti.
Bogorodice Djevo, raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s Tobom, blagoslovena si Ti među ženama i blagosloven je plod utrobe Tvoje, jer si rodila Spasitelja dušama našim!
Gospod je prosvetljenje moje i Spasitelj moj, koga ću se bojati?
Gospod je zaštitnik života moga, koga ću se plašiti?
Kada se približuju na me zlostavljači da pojedu telo moje,
tlačitelji i neprijatelji moji, oni oslabiše i padoše.
Ako se postroji na me tabor (neprijatelja), neće se uplašiti srce moje;
ako se podigne rat na me, ja ću se i tada nadati.
Jedno molih od Gospoda, i to tražah:
da živim u domu Gospodnjem sve dane života moga,
da gledam krasotu Gospodnju
i posećujem hram sveti Njegov.
Jer me sakri u naselju Svome u dan zala mojih,
pokri me u skrovištu šatora Svoga,
na stenu uzdiže me.
I sada, evo, uzdiže glavu moju na neprijatelje moje.
Obiđoh i prinesoh u šatoru Njegovom žrtvu (hvale i) klicanja;
pevaću i psalmopojaću Gospodu.
Usliši, Gospode, glas moj kojim zavikah;
pomiluj me i usliši me.
Tebi reče srce moje: (Gospoda ću tražiti).
Tražaše Te lice moje;
lice Tvoje, Gospode, tražiću.
Ne okreni lice Tvoje od mene
i ne ukloni se u gnevu Svome od sluge Tvoga.
Budi mi pomoćnik, ne odbaci me
i ne napusti me, Bože Spasitelju moj.
Jer otac moj i mati moja ostaviše me,
a Gospod prihvati me.
Zakonopoloži me, Gospode, putem Tvojim
i uputi me po stazi pravoj radi neprijatelja mojih.
Ne predaj me dušama onih koji me muče,
jer ustaše na me svedoci nepravedni
i slaga nepravda (samu) sebe.
Verujem da ću videti dobra Gospodnja u zemlji živih.
Potrpi (strpljivo čekaj) Gospoda,
junači se i snaži se, srce moje,
i potrpi Gospoda.
Koji živi u pomoći Višnjega,
pod krovom Boga Nebeskoga nastaniće se.
Reći će Gospodu: Zastupnik moj jesi Ti i utočište moje,
Bog moj, i uzdaću se u Njega.
Jer će te On izbaviti od zamke lovačke
i od reči metežne.
Plećima Svojim zakloniće te
i pod krilima Njegovim nadaćeš se;
kao oružjem okružiće te istina Njegova.
Nećeš se bojati straha noćnoga,
od strele koja leti po danu,
od stvari koja prohodi u tami,
od susreta i demona podnevnoga.
Pašće pored tebe hiljada
i deset hiljada s desne strane tebi,
a tebe se neće dotaći;
ipak ćeš očima svojim sagledati
i rasplatu grešnika videćeš.
Jer si Ti, Gospode, nadanje moje;
Višnjega si postavio za utočište svoje.
Neće te zlo dotaći
i udarac se neće približiti stanu tvome.
Jer će Anđelima Svojim zapovediti za tebe,
da te sačuvaju na svim putevima tvojim.
Na ruke će te uzeti
da se ne spotakne noga tvoja o kamen.
Na aspidu i zmiju otrovnu nastupaćeš
i zgazićeš lava i zmaja.
Jer se na Mene pouzdao, i izbaviću ga;
pokriću ga, jer je poznao Ime Moje.
Prizvaće Me, i uslišaću ga;
sa njime ću biti u nevolji,
izbaviću ga i proslaviću ga.
Dugim danima ispuniću ga
i pokazaću mu spasenje Moje.
Veliki srpski duhovnik 20. veka objašnjava kako možemo sačuvati dušu od nevidljivih napada koji vrebaju svakog nepažljivog čoveka.
Pouka svetitelja pokazuje kako iskušenja i unutrašnji nemir mogu postati put ka miru i duhovnom sazrevanju.
Crkva pijanstvo nedvosmisleno osuđuje, svrstavajući ga među grehe koji pomračuju um i udaljavaju čoveka od Boga.
Sotona čoveka ne navodi na greh naglo i otvoreno, već postepeno, kroz misli, osećanja i navike koje deluju bezazleno.
U razgovoru koji je zapisao Sergej Nilus, optinski starac dao je neobično jednostavno molitveno pravilo i poručio da se vernik ne boji nečistih napada, jer onaj ko se drži psalama i molitve zadobija sigurnost koju strah ne može da slomi.
Tri puta su ga jeretici udaljavali sa mesta arhiepiskopa i progonili u Jermeniju.
Nepoznati počinioci razvalili su vrata crkve u Gornjoj Gušterici i odneli priloge vernika, što je među preostalim Srbima na Kosmetu izazvalo novu zabrinutost zbog bezbednosti njihovih mesta molitve.
Vernici prikupljaju 90.000 evra za nekadašnju kapelu kod Korka koja bi postala drugo stalno bogoslužbeno mesto Srpske pravoslavne crkve na irskom ostrvu.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Recept iz "Srbskog kuvara" donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
Reči svetitelja iz Grčke razotkrivaju najopasniju prevaru tame: đavo postaje moćan samo ako mu damo pravo i poverujemo u njegovu silu. Ali kada mu se suprotstavimo sa smirenjem i verom – on nestaje poput praha.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojim Misionarskim pismima, pozivajući se na duhovno viđenje svetog Jovana Vostrskog, razotkriva strah demona od tri neizmerno moćne stvari u životu hrišćanina.
Duhovna deca i poklonici govore o susretima sa Svetim Jakovom Kalikisom, koji su ostavljali trag u savesti, telu i životu – o molitvi pred kojom su padali strahovi, a ustajale duše.
Dok joj se anđeli klanjaju, demoni pred njom ustuknu, jer u njoj vide pobedu čoveka nad zlom.
Tokom narednih sedam nedelja, sve do Vaskrsa, verni su pozvani na uzdržanje, molitvu, pokajanje i dobra dela, kako bi u čistoti srca i misli dočekali najveći hrišćanski praznik.
Povlačenje sa internet foruma i društvenih mreža u tišinu nije znak slabosti, već ključ pobede nad strastima i grehom.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Govoreći o ženi uhvaćenoj u preljubi, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava koliko je lako osuditi, a koliko teško zaviriti u sopstvenu savest – i zašto Bog ne presuđuje kao ljudi.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
U trenutku očaja mislila je da je ostala sama, a onda je saznala da je patrijarh intervenisao kod Boga, a ne kod ljudi.
U selu Vasta crkva iz 12. veka odoleva vremenu i ljudskim rukama, dok njeni listovi i grane stvaraju neponovljiv spoj vere, prirode i istorije.
Dekan Bogoslovskog fakulteta u Foči upozorava da je reč o smišljenom potezu koji prevazilazi administraciju i zadire u samu suštinu vere i identiteta.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Vlasija po starom i Prvo i Drugo obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Modesta, muslimani su u mesecu ramazanu, dok u judaizmu danas nema velikog verskog praznika.
Pouka ave Doroteja otkriva zašto uzdržanje od hrane nema snagu ako jezik osuđuje, pogled luta, a dela ostaju bez kontrole i kako bez unutrašnje discipline nema istinskog podviga.
