Pravoslavlje smatra učenje o mitarstvima izuzetno važnim jer podseća vernike na značaj pokajanja, ispovesti i življenja po Božijim zapovestima.
Ništa u pravoslavlju vernike ne intrigira toliko kao učenje o mitarstvu.Inače, mitari (ili mitarstva) su duhovne "carine“ kroz koje duša prolazi nakon smrti.
Pravoslavlje smatra učenje o mitarstvima izuzetno važnim jer podseća vernike na značaj pokajanja, ispovesti i življenja po Božijim zapovestima.
Ova učenja predstavljaju simbolično ili mistično shvatanje duhovnih iskušenja koja duša preživljava na svom putu ka Bogu, a gde je suočena sa raznim demonskim silama koje pokušavaju da je optuže za grehe učinjene tokom života.
Na svakoj od tih "carina“ (njih je tradicionalno 20), ispituju se određene vrste greha - od laži, zavisti, bluda, do ubistva i jeresi. Prošavši jedno mitarstvo, duša prelazi na sledeće. I samo ako ih uspešno prođe sve, duša može da nastavi svoj put, izbegavši da bude odmah bačena u pakao.
Na svakom mitarstvu se vaga da li duša ima više grehova (koji se odnose na to mitarstvo) ili dobrih dela (nasuprot gresima koji se odnose na to mitarstvo). Ako ima više dobrih dela, duša sa manje muke prolazi dalje i ide ka sledećem mitarstvu, a ako ima više rđavih dela, zadržava se i odlučuje se ide li u pakao ili se muči na tom mitarstvu određeno vreme dok se molitvama Crkve ili bližnjih ne izbavi.
Koliko je prolazak kroz mitarstva težak, bolan i mučan, dovoljno ilustruje činjenica da je Bogorodica, kada joj je Arhanđel Gavrilo saopštio o približavanju njene smrti, molila Sina Svog da izbavi Njenu dušu od ovih demona.
O tome je jednom prilikom u emisiji "Vrlinoslov", govoreći o putu duše posle smrti, isticao i protojerej-stavrofor profesor doktor Vladimir Stupar.
- Duša tu prolazi kroz veliki strah, jer se tu demoni projavljuju u svoj svojoj ružnoći. Sveti Serafin Sarovski je govorio da je velika blagot što mi ne možemo da vidimo demone. Jer, kada bismo iz videli, mogli bismo da umremo od straha. Iz predanja Crkve znamo da se Presveta Bogorodica, molila Sinu svome da dođe i uzme njenu dušu, ako ne bi videla lica tih zlih demona.
Gospod joj je tu molbu i uslišio i to se vidljivo izobražava na tradicionalnoj pravoslavnoj ikoni Uspenja.
A kad kreće suočavanje duše sa mitarima.
Na sajtu "Svetosavlje" se prenose reči da je "uistinu strašan treći dan za dušu preminulog, i zato su joj naročito tada potrebne molitve", jer tog kreće i njeno suočavanje sa "mitarima".
- Nebitne pojedinosti (tipa broja mitarstava) su, naravno, od sekundarne važnosti u poređenju sa glavnom činjenicom da se duša stvarno uskoro posle smrti izlaže sudu (pojedinačnom) na kome se "sumira“ šta je uradila u "nevidljivoj borbi“ koju je vodila (ili nije vodila) na zemlji protiv palih duhova - navedeno je.
Zato je naročito bitno da se za preminulog molimo trećeg dana od upokojenja.
Objašnjeno je i šta čeka dušu pošto prođe mitarstva.
- Zatim, uspešno prošavši kroz mitarstva i poklonivši se Bogu, duša u toku trideset sedam dana posećuje nebeske obitelji i adske bezdane još uvek ne znajući gde će da ostane, i tek joj se četrdesetog dana određuje mesto do vaskrsenja mrtvih.
Deca nisu samo budućnost – ona su sadašnjost koju oblikujemo svakim svojim postupkom, pogledom i rečju.
Istočnim petkom zove se u narodu praznik Majke Božje čije je slavlјenje poteklo u hramu kod izvora pored Carigrada koji se nazivao "Živonosni istočnik“.
Bog je taj koji priziva u život i koji poziva iz ovog života. Dakle, Bog ima konačnu reč, govori otac Aleksandar o samoubistvu, ali i naglašava da niko nikome, ipak, ne sme i ne treba da sudi.
Bog ima hiljadu načina da promeni svet, da promeni čak i prirodni poredak ako je potrebno, govorio je starac Josif.
U današnjoj besedi otkrivamo kako je starozavetni prorok doživeo Božiju slavu i kako to iskustvo govori i nama danas.
Srpska pravoslavna crkva molitveno se seća njihove hrabrosti i nepokolebljivosti pred smrću, koja ostaje večni podsetnik na snagu vere u Hrista.
Opomena izrečena na liturgiji otvara pitanje koliko znamo da se u Crkvi ponašamo dostojno i koliko smo spremni da tišinu prinesemo Bogu kao svoj dar.
Američko biblijsko društvo utvrdilo je da oni koji čitaju Sveto pismo žive aktivnije, imaju manje stresa, a više optimizma i unutrašnjeg mira.
Za mnoge vernike, ova zapovest predstavlja duhovni izazov koji prevazilazi svakodnevnu pobožnost
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Bez jaja i putera, a pun bogatog ukusa – isprobajte jednostavan kolač koji donosi mir, radost i nežnu slast u dane posta na ulju.
U današnjoj besedi otkrivamo kako je starozavetni prorok doživeo Božiju slavu i kako to iskustvo govori i nama danas.
Opomena izrečena na liturgiji otvara pitanje koliko znamo da se u Crkvi ponašamo dostojno i koliko smo spremni da tišinu prinesemo Bogu kao svoj dar.
Američko biblijsko društvo utvrdilo je da oni koji čitaju Sveto pismo žive aktivnije, imaju manje stresa, a više optimizma i unutrašnjeg mira.
Za mnoge vernike, ova zapovest predstavlja duhovni izazov koji prevazilazi svakodnevnu pobožnost
Opomena izrečena na liturgiji otvara pitanje koliko znamo da se u Crkvi ponašamo dostojno i koliko smo spremni da tišinu prinesemo Bogu kao svoj dar.
Neka Sveta Marina bude zaštitnica naših domova i naše dece. U veri i ljubavi da joj pevamо.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Centar je takođe saopštio da je u njegovim obrazovnim programima u istom periodu učestvovalo 1.300 studenata, što potvrđuje njegovu sve značajniju ulogu u kulturnom povezivanju i obrazovanju.
Ono što većina baca, monasi su pretvarali u slatko koje je vekovima dočekivalo hodočasnike na Svetoj Gori – evo recepta sačuvanog kroz monašku tradiciju.
Neka Sveta Marina bude zaštitnica naših domova i naše dece. U veri i ljubavi da joj pevamо.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u besedi za današnji dan otkriva da gordost i sujeta ne donose slavu, već sramotu, jer se pred večnim Sudom otkriva istina unutrašnjeg života čoveka.
