Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
Međutim, iako je današnji datum u crkvenom kalendaru posvećen srpskom srednjovekovnom kralju, narodno ime praznika sačuvalo je trag ranohrišćanskog svetitelja koji se ranije slavio istog dana.
Stefan Dečanski se, naime, slavi kao Mratindan jer se nekada na današnji dan proslavljao Sveti Martin. Njegovo ime u narodu je vremenom izmenjeno u Mrata, pa je i dan njegovog praznika nazivan Mratindan ili Mratinje.
Otud i narodna izreka "Sveti Mrata, sneg na vrata", čime je narod 24. novembar obeležavao kao početak hladnog perioda.
Printscreen
Sveti Stefan Dečanski
Identična poklapanja su i u vezi Svetog Vida 15. juna ili Miholjdan. Miholjdan nema veze sa Svetim Kirijakom Otšelnikom no sa Mihailom.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao, kao i brojni običaji koji prate ovaj datum.
Inače, Sveti Martin je hrišćanski svetitelj iz Nemačke čiji je kult među Srbima najverovatnije došao preko nemačkih rudara koji su u vreme Nemanjića dolazili u Srbiju da rade. .
Od detinjstva je bio pripreman za vojničku službu, ali je prema predanju njegov život dobio potpuno drugačiji tok nakon što je prosjaku poklonio deo svog vojničkog ogrtača.
Wikipedia
Sveti Martin Turski
U snu mu se tada javio Isus Hristos, što ga je navelo da napusti vojsku, krsti se i zamonaši u zajednici gde je živeo pod duhovnim vođstvom Svetog Ilarija Poatijskog. Protiv svoje želje izabran je za episkopa u gradu Turu, gde je posvećeno radio na suzbijanju paganskih običaja i arijanske jeresi. Upokojio se 397. godine.
Pre reforme kalendara u 16. veku, i pravoslavni i rimokatolički vernici koristili su julijanski kalendar, pa je tako dan Svetog Martina padao 11. novembra po starom računanju vremena. I nakon uvođenja gregorijanskog kalendara Srbi su nastavili da običajno proslavljaju taj datum, koji u današnjem kalendaru pada 24. novembra, i da ga nazivaju Mratindanom.
Kasnije je na isti dan upisano i crkveno obeležavanje Svetog Stefana Dečanskog, zavetnog svetitelja mnogih vernika, naročito onih koji se mole za ozdravljenje očiju.
Kada je oslepljen u hramu na Ovčem polju javio mu se Sveti Nikola, pokazao njegove oči i rekao: "Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Veoma nas raduje što je došao trenutak da možemo javnosti predstaviti ovo prelepo filmsko ostvarenje, na kome smo vredno radili skoro tri godine, istakao je Zoran Ćirić.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Rimski upravitelj Judeje, Pontije Pilat, u početku nije nalazio osnov da ga osudi, ali je pod pritiskom naroda i optužbi da se proglašava carem i time ugrožava vlast imperatora, na kraju popustio.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Marije Kleofine, dok Jevreji slave poslednji dan Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki četvrtak obeležila su četiri velika događaja: sveto pranje nogu učenicima, tajna večera, čudesna Isusova molitva i na kraju njegovo izdajstvo i hapšenje.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Marije Kleofine, dok Jevreji slave poslednji dan Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
