Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao.
Međutim, iako je današnji datum u crkvenom kalendaru posvećen srpskom srednjovekovnom kralju, narodno ime praznika sačuvalo je trag ranohrišćanskog svetitelja koji se ranije slavio istog dana.
Stefan Dečanski se, naime, slavi kao Mratindan jer se nekada na današnji dan proslavljao Sveti Martin. Njegovo ime u narodu je vremenom izmenjeno u Mrata, pa je i dan njegovog praznika nazivan Mratindan ili Mratinje.
Otud i narodna izreka "Sveti Mrata, sneg na vrata", čime je narod 24. novembar obeležavao kao početak hladnog perioda.
Printscreen
Sveti Stefan Dečanski
Identična poklapanja su i u vezi Svetog Vida 15. juna ili Miholjdan. Miholjdan nema veze sa Svetim Kirijakom Otšelnikom no sa Mihailom.
Dok su se jedan period u isto vreme slavila oba svetitelja, kasnije se u crkvenom bogoslužbenom kalendaru zadržao samo Sveti Stefan Dečanski, ali je narodni naziv opstao, kao i brojni običaji koji prate ovaj datum.
Inače, Sveti Martin je hrišćanski svetitelj iz Nemačke čiji je kult među Srbima najverovatnije došao preko nemačkih rudara koji su u vreme Nemanjića dolazili u Srbiju da rade. .
Od detinjstva je bio pripreman za vojničku službu, ali je prema predanju njegov život dobio potpuno drugačiji tok nakon što je prosjaku poklonio deo svog vojničkog ogrtača.
Wikipedia
Sveti Martin Turski
U snu mu se tada javio Isus Hristos, što ga je navelo da napusti vojsku, krsti se i zamonaši u zajednici gde je živeo pod duhovnim vođstvom Svetog Ilarija Poatijskog. Protiv svoje želje izabran je za episkopa u gradu Turu, gde je posvećeno radio na suzbijanju paganskih običaja i arijanske jeresi. Upokojio se 397. godine.
Pre reforme kalendara u 16. veku, i pravoslavni i rimokatolički vernici koristili su julijanski kalendar, pa je tako dan Svetog Martina padao 11. novembra po starom računanju vremena. I nakon uvođenja gregorijanskog kalendara Srbi su nastavili da običajno proslavljaju taj datum, koji u današnjem kalendaru pada 24. novembra, i da ga nazivaju Mratindanom.
Kasnije je na isti dan upisano i crkveno obeležavanje Svetog Stefana Dečanskog, zavetnog svetitelja mnogih vernika, naročito onih koji se mole za ozdravljenje očiju.
Kada je oslepljen u hramu na Ovčem polju javio mu se Sveti Nikola, pokazao njegove oči i rekao: "Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”.
Pravoslavnih hrišćana u svetu ima između 200 i 260 miliona, a najviše ih je u zemljama Balkana, Rusiji i Grčkoj, gde vera i tradicija i dalje žive punim plućima.
Veoma nas raduje što je došao trenutak da možemo javnosti predstaviti ovo prelepo filmsko ostvarenje, na kome smo vredno radili skoro tri godine, istakao je Zoran Ćirić.
Na današnji dan se sa poštovanjem sećamo Stefana Prvovenčanog – prvog srpskog kralja, ktitora, mirotvorca i sina svetitelja, koji je krunisao veru svoga naroda.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Prepodobnog Alimpija Stolpnika po starom kalendaru, Začeće Svete Ane po novom, a katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog sveštenomučenika Klimenta po starom kalendaru i Prepodobnog Patapija Tebanskog po novom, katolici su u Drugoj nedelji Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
